Najveca i najdirljivija povest posvecena velikom trgovcu koji je u simbiozi dobrote, ljubavi i jedinstvenog sistema trgovine sazdao jedinstvenu filozofiju uspeha. Svi smo mi trgovci, bez obzira na poziv ili na profesiju. Ali, pre svega, moramo sebe da prodamo sebi, kako bismo mogli spoznati licnu srecu i steci duševni mir. Ova knjiga, ukoliko je pomno procitamo i valjano shvatimo i upijemo, u stanju je da svakome od nas pomogne da budemo najbolji trgovci.

Kultni Hakslijevi eseji, nastali na osnovu njegovih eksperimenata sa halucinogenim drogama, meskalinom i LSD-jem. Eseji su mala remek-dela, sazeti, mudri, humani, prosvetljujuci, i napisao ih je jedan od nekoliko proroka naseg doba. Haksli opisuje kako mu je droga pomogla da otkrije "svetu viziju stvarnosti". Takodje raspravlja o spiritualnim i moralnim implikacijama iskustva, pokazujuci kako negativne emocije mogu preobraziti covekovu perceptivnu Nirvanu u "sizofrenicki pakao".

Олдус Хаксли (енгл. Aldous Huxley; 26. јул 1894 – 22. новембар 1963) је био енглески писац и један од најистакнутијих европских есејиста XX века. Његови „романи идеја“ засновани на есејистичким моделима расправа и сукоба начела.
Написао је чувено дело „Врли нови свет“. У томе делу описује друштво, које функционише по принципима масовне производње и помоћу Павловљевих рефлекса. Људи се стварају у епруветама и унапред се одређује ко ће припадати којој класи људи по интелигенцији.
Познат је и као заговорник коришћења психоактивних супстанци, о чему је исцрпно писао у својој књизи „Врата перцепције“ (The Doors of Perception) по којој је састав Дорс (The Doors) добио име.
Хакслијеву пажњу су посебно привукла медицинска истраживања енглеског психијатра Хемфрија Озмонда, који је настојао новооткривену супстанцу ЛСД употребити у лечењу одређених менталних поремећаја. 1953. године, Хемфри Осмонд је снабдео Хакслија са дозом мескалина.
Хаксли је добровољно експериментисао с психоделичним дрогама под надзором др Озмонда, закључивши да је ЛСД дрога која проширује свест и омогућује искорак у алтернативну стварност. У књизи „Врата перцепције“ истицао је да људски ум у свакодневном опажању делује као филтер који селективно пропушта само нужне информације, док ЛСД уклања овај филтер и тако чини кључ за врата спознаје. Кад се та врата једном отворе, онда навали бујица утисака, боја, звукова и слика, свакодневне ствари виде се друкчијима, јављају се чудне визије, а мисли које се обично сматрају баналним сада се показују као ствари од великога значења. То, по Хакслију, није ништа друго до мистична екстаза, директан улаз у трансцендентно. На темељу тога предвиђао је сензационалан препород религије чим ЛСД дође до ширих народних маса. Сматрао је да ако ова дрога може произвести религијске учинке, онда је она пуно више од пуког средства за промену расположења.

Vrijeme nezaustavljivo prolazi. Ostaju sjećanja. Zauvijek ću pamtiti dan kada sam prvi puta pokucao na vrata Udruge roditelja poginulih branitelja. Kako smo počeli realizirati ideju pisanja feljtona u Prigorskom kraju, tako smo se sve više zbližavali. U četiri godine pisanja feljtona posjetio sam 43 obitelji. Nije mi bilo lako. Svaka sudbina otvarala je bolne rane obitelji.

Osjećao sam te ljude, osjećao sam njihovu žrtvu i patnje. Nakon izvjesnog vremena stekli smo bezgranično povjerenje i poštovanje. Pratio sam sve aktivnosti Udruge, posebno u danima podizanja spomenika, bio je to dan koji su roditelji dugo iščekivali. Ova knjiga samo je nastavak naše suradnje, posvećene njihovim hrabrim sinovima. Njima mnogo dugujemo, Oni su naš vječni plamen.

Viša elektrotehnicka škola Beograd, 2004.

UNIX je stabilan operativni sistem visokih performansi, pogodan za izvršavanje velikog
broja razliitih aplikacija. Kao takav, dostupan je ve trideset godina za brojne raunarske
arhitekture. Veina velikih svetskih proizvoaa raunara razvija sopstvenu komercijalnu
varijantu UNIX operativnog sistema, poput SCO, HP-UX, IBM AIX i Sun Solaris.
Alternativa kvalitetnim, ali relativno skupim UNIX operativnim sistemima je Linux, koji
zadržava veinu dobrih osobina UNIX sistema, a dodatno se odlikuje raspoloživim
izvornim kodom i praktino besplatnim korišenjem. Zahvaljujui intuitivnom, userfriendly
grafikom okruženju, Linux se može koristiti kao operativni sistem na radnim
stanicama. Takoe, može se koristiti i kao operativni sistem na serverima u LAN i WAN
mrežama, gde mu može biti dodeljena uloga servera za datoteke, web i mail servera,
mrežne skretnice (rutera) ili mrežne barijere (firewall ureaja)

Ferit Orhan Pamuk je jedan od najpoznatijih turskih pisaca. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 2006. i Nagrade za mir 2005. na frankfurtskom sajmu knjiga. Rodio se 7. juna 1952. u Istanbulu.

Pamuk je tesno povezan s postmodernom književnošću. Jedan je od najpoznatijih turskih pisaca, i dela su mu prevedena na već više od trideset jezika. 12. oktobra 2006. dobio je Nobelovu nagradu. On je prvi dobitnik Nobelove nagrade za književnost iz Turske, a u obrazloženju Švedske akademije nauka kaže se:
Vikicitati „...u potrazi za melanholičnim duhom svog rodnog grada, otkrio nove simbole sudara i prožimanja raznih kultura“

Pamuk je zbog svojih izjava da je nad Jermenima u Turskoj izvršen pogrom (tzv. Genocid nad Jermenima) i da se slično dešava i sa Kurdima danas došao u sukob sa turskom državom. Protiv njega je podignuta optužnica, a nacionalistički i fundamentalistički krugovi su ga optužili za izdaju. Sudski proces je, pod pritiskom svetske javnosti, okončan oslobađajućom presudom. Njegova izjava zbog koje je protiv njega podignuta optužnica glasi:
Vikicitati „U ovoj zemlji(Turskoj) pobijeno je 30 000 Kurda i 1 000 000 Jermena, a niko se, osim mene, ne usuđuje da o tome govori“

Knjiga je čvrsta romaneskna saga - tvrđava o tri generacije jedne imućne istanbulske porodice, u vremenskom rasponu od 1908. do 1971. Dževdet beg i njegovi sinovi prvi je roman Orhana Pamuka. Nastao je - i već u rukopisu nagrađen - pod jednim drugim imenom Tama i svjetlost, da bi tek 1982.god. dakle tri godine kasnije, bio objavljen pod promenjenim naslovom. No to nije bila prepreka da roman dobije i nova priznanja.

Dječak iz dobre obitelji sanjari o tome da postane slikar i luta predgrađima rodnoga grada osluškujući priče napuštenih kuća. Njegova majka opravdano strahuje da će dječak postati boem, što u Istanbulu nije tako bajkovit poziv kao u Parizu. Naposljetku dječak pospremi kistove i boje i objavi majci da će postati pisac. Ovo je njegova knjiga. Njegovo ime je Orhan Pamuk.

U ljeto 1980. dva brata i sestra dolaze na praznike svojoj devedesetogodišnjoj baki koja živi u gradiću Džennethisaru nedaleko od Istanbula, u kuću koju je njihov djed dao izgraditi pošto je kao politički prognanik bio prisiljen napustiti Istanbul. Dok to troje mladih ljudi – povjesničar, studentica oduševljena komunizmom i maturant koji sanjari o bijegu u Ameriku – dane odmora provode u sjeni smokve u dvorištu, iza žaluzina na prvome katu njihova baka u tišini svoje sobe prebire po uspomenama čiji je glavni junak njezin muž, neshvaćeni prosvjetitelj ponesen idejom da će svojom enciklopedijom kojoj je posvetio cijeli život preporoditi Istok.
Kućni sluga Redžep, tihi promatrač, u svojim sjećanjima oživljava tužne tajne triju generacija ove obitelji, a s druge strane dvorišnoga zida skupina mladih desničara kuje planove kojima će presuditi rujanski državni udar.

Ferit Orhan Pamuk je jedan od najpoznatijih turskih pisaca. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 2006. i Nagrade za mir 2005. na frankfurtskom sajmu knjiga. Rodio se 7. juna 1952. u Istanbulu.

Pamuk je tesno povezan s postmodernom književnošću. Jedan je od najpoznatijih turskih pisaca, i dela su mu prevedena na već više od trideset jezika. 12. oktobra 2006. dobio je Nobelovu nagradu. On je prvi dobitnik Nobelove nagrade za književnost iz Turske, a u obrazloženju Švedske akademije nauka kaže se:
Vikicitati „...u potrazi za melanholičnim duhom svog rodnog grada, otkrio nove simbole sudara i prožimanja raznih kultura“

Pamuk je zbog svojih izjava da je nad Jermenima u Turskoj izvršen pogrom (tzv. Genocid nad Jermenima) i da se slično dešava i sa Kurdima danas došao u sukob sa turskom državom. Protiv njega je podignuta optužnica, a nacionalistički i fundamentalistički krugovi su ga optužili za izdaju. Sudski proces je, pod pritiskom svetske javnosti, okončan oslobađajućom presudom. Njegova izjava zbog koje je protiv njega podignuta optužnica glasi:
Vikicitati „U ovoj zemlji(Turskoj) pobijeno je 30 000 Kurda i 1 000 000 Jermena, a niko se, osim mene, ne usuđuje da o tome govori“