Deke McClelland čuveni stručnjak za digitalnu grafiku postupno i detaljno obrađuje tehnike rada u Photoshopu, od osnova do naprednih mogučnosti. Ovo izdanje obiluje prerađenim i novim ilustracijama i primjerima. Iscrpno su objašnjeni stilovi slojeva, režimi miješanja boja, komanda Liquify, maskiranje, mnogobrojni filtri i opcije za podešavanje boja. Pored toga, autor je obradio i sve nove funkcije koje će vam omogućiti da svoje slike efikasnije organizujete, radite kreativnije, vještije retuširate detalje i snimate parametre alatki i pipeta kako biste ih sačuvali za kasniju upotrebu. Nove mogućnosti kojima je posvećeno najviše pažnje jesu: prikazivač slika, prilagodljiva paleta Brushes, četkica za doterivanje, gotovi modeli radnih površina i alatki, provera pravopisa, opcija Airbrush i drugo.

ДРАГУТИН Ј. ИЛИЋ. Син песника Јове Илића, а старији брат Војислава Илића, Драгутин је рођен 14. фебруара 1858. Почео је да пише још као гимназист, сарађујући у "Јавору", док је као великошколац (студирао је права) сарађивао у часопису "Отаџбина". Поред поезије, интересовао се још у младости и за драму: већ 1. марта 1881. Народно позориште изводи његову драму Вукашин. Отада па све до 1906. на београдској позорници изведено је десетак његових драмских дела, и то не без успеха. Илић је још за живота осетио трагичност заборава, која је, можда, била увећана тиме што га Скерлић није обухватио својом Историјом нове српске књижевности, као и негацијом групе око "Српског књижевног гласника" (за коју је, донекле, и сам Илић крив, због свог личног изолованог држања у позним годинама). Свој живот Илић је веома бурно провео, што је такође један од узрока раног књижевног заборава овог писца. Тако је због опозиционарских ставова морао 1888. да напусти Србију и да бежи у Румунију, где је у Турн-Северину служио извесно време као келнер и трговачки помоћник. После је прешао у Загреб, где је радио у редакцији листа "Србобран". После годину дана, јануара 1889. вратио се у Србију, али више није никако могао да добије државну службу, те је зато био присиљен да буде професионални књижевник, што ће се несумњиво негативно одразити на његово стварање. Узимао је учешћа у низу манифестација тадашњег друштвеног живота. Залагао се, поред осталог, за заштиту краљице Наталије и противио се њеном протеривању из земље, због чега је стављен под суд. Да би избегао казну, по други пут емигрира и одлази у Сремске Карловце, где се задржао до априла 1893. И касније је путовао, нарочито у периоду од 1895. до 1900. Највише се задржао поново у Сремским Карловцима, сарађујући у "Бранковом колу", а такође у "Босанској вили", "Зори", "Нади", "Летопису Матице српске". Из Сремских Карловаца одлази у Нови Сад, где уређује "Заставу", у којој објављује песме против Милана Обреновића. После задржавања у Загребу, он одлази 1898. у Црну Гору, да би се 1900. поново нашао у Србији. Већ 1901. прелази у Букурешт, где покреће лист "Православни Исток", који се штампа на руском и француском језику. Лист је био намењен руској публици и имао је задатак да је обавештава о успесима и пропустима руске политике на Балкану. После забране тог листа он се враћа у Србију, добија службу и још више се посвећује литерарном раду. За време првог светског рата, новембра 1914. одлази у Русију да би водио пропаганду о борби Србије; у Одеси учествује у раду на прикупљању југословенских добровољаца за Добруџу. Умро је заборављен 1926. Поред песама, приповедака, путописа и критика написао је тринаест драмских дела: Вукашин (објављен 1883), Јаквинта (1883), Прибислав и Божана (1887), Отмица (1887), После милион година (1889), За веру и слободу (1890), Лихварка (1895), Женидба Милоша Обилића (1898), Саул (1906), Женик слободе, Виђење Карађорђево (1904), Незнани гост (1907) и Три депутације (1906). Све су то углавном драме и трагедије, али има и комедија (Отмица, Лихварка, Три депутације).

ДРАГУТИН Ј. ИЛИЋ. Син песника Јове Илића, а старији брат Војислава Илића, Драгутин је рођен 14. фебруара 1858. Почео је да пише још као гимназист, сарађујући у "Јавору", док је као великошколац (студирао је права) сарађивао у часопису "Отаџбина". Поред поезије, интересовао се још у младости и за драму: већ 1. марта 1881. Народно позориште изводи његову драму Вукашин. Отада па све до 1906. на београдској позорници изведено је десетак његових драмских дела, и то не без успеха. Илић је још за живота осетио трагичност заборава, која је, можда, била увећана тиме што га Скерлић није обухватио својом Историјом нове српске књижевности, као и негацијом групе око "Српског књижевног гласника" (за коју је, донекле, и сам Илић крив, због свог личног изолованог држања у позним годинама). Свој живот Илић је веома бурно провео, што је такође један од узрока раног књижевног заборава овог писца. Тако је због опозиционарских ставова морао 1888. да напусти Србију и да бежи у Румунију, где је у Турн-Северину служио извесно време као келнер и трговачки помоћник. После је прешао у Загреб, где је радио у редакцији листа "Србобран". После годину дана, јануара 1889. вратио се у Србију, али више није никако могао да добије државну службу, те је зато био присиљен да буде професионални књижевник, што ће се несумњиво негативно одразити на његово стварање. Узимао је учешћа у низу манифестација тадашњег друштвеног живота. Залагао се, поред осталог, за заштиту краљице Наталије и противио се њеном протеривању из земље, због чега је стављен под суд. Да би избегао казну, по други пут емигрира и одлази у Сремске Карловце, где се задржао до априла 1893. И касније је путовао, нарочито у периоду од 1895. до 1900. Највише се задржао поново у Сремским Карловцима, сарађујући у "Бранковом колу", а такође у "Босанској вили", "Зори", "Нади", "Летопису Матице српске". Из Сремских Карловаца одлази у Нови Сад, где уређује "Заставу", у којој објављује песме против Милана Обреновића. После задржавања у Загребу, он одлази 1898. у Црну Гору, да би се 1900. поново нашао у Србији. Већ 1901. прелази у Букурешт, где покреће лист "Православни Исток", који се штампа на руском и француском језику. Лист је био намењен руској публици и имао је задатак да је обавештава о успесима и пропустима руске политике на Балкану. После забране тог листа он се враћа у Србију, добија службу и још више се посвећује литерарном раду. За време првог светског рата, новембра 1914. одлази у Русију да би водио пропаганду о борби Србије; у Одеси учествује у раду на прикупљању југословенских добровољаца за Добруџу. Умро је заборављен 1926. Поред песама, приповедака, путописа и критика написао је тринаест драмских дела: Вукашин (објављен 1883), Јаквинта (1883), Прибислав и Божана (1887), Отмица (1887), После милион година (1889), За веру и слободу (1890), Лихварка (1895), Женидба Милоша Обилића (1898), Саул (1906), Женик слободе, Виђење Карађорђево (1904), Незнани гост (1907) и Три депутације (1906). Све су то углавном драме и трагедије, али има и комедија (Отмица, Лихварка, Три депутације).

Michael Fiske prekršit će zakon kad s prijemnog odjela Vrhovnoga suda ukrade pismo koje je Sudu iz zatvora poslao zatvorenik osuđen zbog ubojstva djevojčice. No tom će krađom ujedno zapečatiti i svoju sudbinu. Imena navedena u pismu nitko nije smio saznati, a krađa pisma ujedno je značila i smrtnu presudu za Fiskea. Nakon Fiskeova ubojstva njegov će brat, inače policajac koji je nakon jednog spornog slučaja odlučio postati odvjetnik, doći u Washington i pokušati saznati zašto mu je brat ubijen i kakve veze ubojstvo njegova brata ima s pismom ukradenim s prijemnog odjela Vrhovnoga suda. No ubrzo će upravo on postati jedan od osumnjičenih...

David Baldacci jedan od najčitanijih suvremenih američkih pisaca. Proslavio se uspješnicama poput naslova Potpuni nadzor, Neograničena moć i Jedini preživjeli. Roman Prava istina na tragu je tih uspješnica a u njemu Baldacci piše o korupciji i podmetanjima u samom srcu američkog pravosuđa. Prepun obrata i napetih igara između ubojica i njihovih meta ovaj će roman čitatelja držati u neizvjesnosti do samog svršetka.

Jedna od najboljih dosad objavljenih knjiga o tehnikama disanja. Tao prirodnog disanja vodi nas u zanimljiv svijet fiziologije, psihologije i spiritualnosti prirodnog disanja.

Džejmi Oliver engl. James Trevor Oliver (27. maj 1975.) poznat pod nadimkom „Goli kuvar“, koji je dobio po nazivu popularne tv serije kulinarskih specijaliteta „Goli ručak“, jedan je od najpoznatijih britanskih kuvara. Stvorio je imidž „mladića u farmerkama razbarušene kose za šporetom“.

Ovaj mladi milioner (procenjuje se na 25 miliona funti) svoju popularnost usmerio je i na popularizaciju zdrave ishrane mladih i pripremu organske hrane u školskim kantinama u Velikoj Britaniji. Upravo ova akcija doprinela je da ga Kanal 4 prograsi najinspirativnijom političkom figurom 2005. godine, kada je daleko iza njega ostao Toni Bler.

Rođen je u Eseksu u Istočnoj Engleskoj, počeo je da kuva u porodičnom pabu kada je imao osam godina. Radio je sa najvećim britanskim kuvarima kao što su Antonio Karlućio, Rouz Grej, Rut Rodžers iz River kafea.

Vodi restoran Fiftin engl. Fifteen u Londonu.

Njegova prva serija Goli ručak emitovana na BBC-ju, postigla je milionsku gledanost, a knjiga koja ju je pratila postala je bestseler posle samo nekoliko meseci po izlasku iz štampe. Popularna je i njegova kolumna u Tajmsu i časopisu GQ.

Približila sam se i prišla tijelu. Tashina školska bluza bila je natopljena krvlju, pomiješana s kišom koja je padala. Niti metar od nje, u travi je ležao ruksak u duginim bojama. Rupe od metaka bile su posvuda, krhotine od stakla i drveta. Deseci djece krenuli su prema cesti… Toliko pucnjave, a samo jedna žrtva. Tragični svršetak slučaja umorstva na bračnom putovanju ostavio je Lindsay Boxer nesigurnom u to može li se ikada ponovno vratiti svojem poslu.

Ali kada jedna djevojčica biva ustrijeljena pred crkvom u San Franciscu, ona zna da je došlo vrijeme za ponovno okupljanje Ženskog kluba za umorstva. Radeći s novinarkom Cindy Thomas, pomoćnicom okružnog tužitelja Jill Bernhardt, i medicinskom istražiteljicom Claire Washburn, Lindsay počinje ulaziti u trag misterioznom ubojici koji svoje progonitelje brzo pretvara u svoje žrtve.

Dvojica ubica – jedan u Americi drugi u Evropi – uvereni su da im je Aleks Kros jedini dostojan protivnik u igri smrti koju su isplanirali. Bas u trenutku kad Aleks mora da se izbori s necim sto nije osetio od zenine smrti: sa velikom ljubavlju koja ce i njega i njegovu izabranicu uciniti ranjivim... Pocinje igra macke i misa.

Najopsežniji izvještaj o globalnoj zavjeri ikad napisan i sve što morate znati da biste bili istinski slobodni!