misli o vaspitanju - dzon lok

Висока школа струковних
студија за васпитаче
Алексинац








СЕМИНАРСКИ РАД


Предмет: Општа педагогија

Тема:
Џон Лок – Мисли о васпитању












Кандидат: Ментор:








Алексинац 2009.


Садржај:



Биографија ............................................................................. 3


Појам педагогије ................................................................... 4


Мисли о васпитању-Џона Лока ........................................... 5


Литература ........................................................................... 10























2


Биографија

Џон Лок (1632 – 1704) је рођен у адвокатској породици, недалеко од Бристола. У 20-ој години одлази на Оксфорд, где са посебним афинитетом чита Беконова и Хобсова дела . Био је асистент грчког језика, етике и реторике, али је последњих 15- так година свог жибота посветио само филозофији. Иако је Џон Лок био свестрана личност ( лингвиста, природњак лекар, дипломата) прославио се углавном као филозофски писац. Своје радове је почео да објављује прилично касно, тј. У 57-ој години живота. Године 1689. објавњује Писмо о толеранцији, које обележава почетак епохе просвећености, а године 1690. излази из штампе познато дело Оглед о људском разуму. Позната су му још и дела: Мисли о васпитању, Две расправе о грађанској влади и др.
Своје славно Писмо о толеранцији он закључује неочекиваном тврдњом да треба бити толерантан према свим изузев према католицима и атеистима зато што су они лоши грађани. Католици су, каже Лок, у кризним ситуацијама увек лојалнији папи него монарху. Атеисти пак, немају изграђен карактер: пошто нису прошли кроз мукотрпни пут вере, они нису спремни да се помуче ни за властиту државу када она то од њих затражи.
Доживевши победу политчких принципа за које се залагао, он је остатак живота провео задовољан и поштован. Понуђену дужност посланика на Бранденбуршком двору одбио је из здравствених разлога, али је прихватио неке лакше дужности. 1961. године преселио се на сеоско добро једне пријатељске породице крај Лондона, где је мирно проживео последњих тринаест година примајући повремено посете Колинса, Молиноа, Њутна и других истакнутних научних радника и поштоваоца. Ту је овај мислилац дочекао и смрт 1704. године.








3
Појам педагогије

Реч педагогија је грчког порекла из времена античких држава и састављена је од две речи pais, paidos значи дете, односно дечак, а ago, agein значи водити. У почетку је овај термин имао буквално значење; роб је водио дете од куће до места где се тадашња омладина окупљала ради стицања образовања. Тај роб се звао педагог, тј. онај који води дете Међутим, према неким теоретичарима, роб се није бринуо само о сигурности детета на путу од куће и до ње, већ се бринуо и о његовом понашању. За разлику од дечака, девојчице су остајале са својим мајкама у кући. У Риму се појам педагога мења, те је сада то учени роб, најчешће Грк, који сам подучава децу. Називали су га paedagogus. Већ тада, као и касније, сам термин „вођење“ се мења из буквалног у пренесено значење; педагог је онај који усмерава, образује и васпитава. Данас се термин педагог може дефинисати у ширем значењу и подразумева све оне који се на неки начин баве васпитавањем деце (ту се убрајају и родитељи и када не поседују адекватно педагошко знање) и у ужим значењима, где се мисли само на лица која се професионално баве васпитањем деце, односно наставнике. Из овог термина, изведени су и уврежени други, блиски термини попут педагошких радника, педагошке установе, педагошке мере итд. У различитим језицима термин педагогија има различита значења, што је донекле у вези са самим термином, али и различитим гледиштима на саму науку
Подела научних дисциплина може да буде различита, јер може да се изврши према више критеријума. Уколико се као критеријум узме време, тада се педагогија може поделити на савремену, односно општу и историју педагогије. Критеријум може да буде и узраст, па се тада дели на васпитање младих (које подразумева предшколски и школски узраст) и васпитање одраслих, односно андрагогија. Сама андрагогија се даље дели на војну, привредну, школску и пенолошку. Из основно-, средње- и високо-школске педагогије, које припадају области васпитања младих, развија се дидактика и методика појединих предмета. Уколико се као критеријум узме место где се педагошка делатност одвија, општа педагогија се дели, осим на предшколску и школску и на ваншколску, интернатску и породичну. Нити један критеријум за поделу не може у потпуности да прикаже систем педагошких дисциплина, због комплексности саме васпитне делатности, па се прибегава комбинацији тих критеријума.

4
Мисли о васпитању-Џона Лока


Локов животни пут имао је смер његових великих савременика. Син адвоката из Рингтона родио се шест година после Бекона и десет година пре рођења Њутна. Отисао је после заврсене Вестминстерске сколе на Оксфорски универзитет, када га је Хобс, у звању бакалара, већ био напустио. Остао је извесно време на универзитету, попут Хобса а касније Њутна, и предавао грчки језик. Био је као и Бекон секретар амбасаде, да би се преселио у дом Лорда Ешлија и почео са њим заједно да дели добро и зло времена у коме је живео. Примера ради, заједно с Ежлијем био је у прогонству шест година. Године изгнанства, шрема Лењину, учиниле су да Лок у политици и религији остане “син класног компромиса из 1688 године“.
Лок се придружио емпиризму Бекона и Хобса и нормално себе доводи у ситуацију да оштро нападне Декартову теорију урођених идеја и Лајбницово учење о урођеним принципима. Лакше је у то време било извршити државни удар него бацити сенке на учење Декарта и Лајбница. Лок је јасан: Ниједна људска идеја није урођена. Све идеје су стечене. Човек се рађа као „Табула раза“. Идеје настају услед деловања објективне стварности на чулне органе. Све је у емпирији. Спознаја је чулна и порекло јој је у осетима. Спољашње искуство има за објекте чулни свет, док је унутрашње искуство рефлексивна спознаја- делатност душе.
Доследан себи Лок и деју Бога сматра стеченом. Упознавање природе и њеног уређења човека води у упознавање идеје о божјием стварању света. Слично је и са моралом који своја изворишта има у деловању искуства, које није ништа друго до деловање спољашњих предмета на човека. Морал је однос између добра и зла. Добро постоји да увећа радост и задовољство код човека и умањи патњу. Зло постоји да увећа патњу у човеку. Задовољство и патња нису урођени код човека већ стечени посредством чула. Добро и зло човек спознаје искуством. Лок је морао имати изузетну чврстину и набеђеност када је успео да се одупре вековима присуством Платоновом нативизму и средњовековној владавини плаве крви. Емпиризам Лока није само реакција на нативизам већ директан изазов и супростављање реакционарном племству.

5
Лок и његови емпиричари служе се анализом „јер сазнање неможе учити више од тога“. Лок се неможе оптужити због коришћења анализе јер му је она дирктно помагала у обрачуну с разним схватањима, али му се може замерити искључива опредељивост анализе. Међутим, оставља се питање: да ли је Лок могао доћи до закључка, а да своју анализу није уопштавао? Доследан себи и својим идејама он се аналитички поставља и у науци о васпитању. Нормално је што Лок и васпитање анализира у оквирима свог емпиризма.
Независно од свега Лок је према Лењину, двехиљаде после Епикура, показао пут наукама. Наука о васпитању била је подручје које је Лок тако обележио да је данас немогуће анализирати развој педагошке мисли и идеје без наглашеног присуства Џон Лока. Лок почиње „Мисли о васпитању“ ставом: здрав дух у здравом телу. Основну почетну мисао Лок разрађује писмима о здрављу и образовању духа. Тако, одмах на почетку изражава и основну мисао коју даље обрађује. Лок је у казивању о здрављу објединио у себи Лока- лекара и Лока- педагога и тако добио пожељну целину. Однос према здрављу и образовању духа чини живот срећним.“ Смем рећи да су од свих људи које виђамо њих девет десетина оно што су, добри или рђави, корисни или не, само по свом васпитању“. Сви напори Лока, у сваком од 24 писма и 217 параграфа, могу се сматрати убеђивањем у свеопшту снагу васпитања и његову снагу. Васпитање је скуп спољашњих утицаја и почиње бригом о здрављу као услов за људски рад и срећу. Лок у васпитању за здравље не препушта ништа случају, брине се о свакој ситуацији и образлаже је, тако да ово писмо представља мали програм и методичко упутство здравственог васпитања.
Разлике међу људима јесу разлике у њиховом васпитању. Понасање и способности потицу од васпитања. Разум мора водити човека у савлађивању свих животних проблема. Разум мора побеђивати срце. Разум се мора васпитавати још док су деца „гипка“. Џентлмен Лока неце имати порока ако родитељи уоце на време стетност порока и благовремено их одстране. Дисциплина је основ у образовању духа. „Онај ко не влада својин склоностима – тврди Лок – онај ко не зна како се треба одупрети навали тренутка задовољства и бола ради онога сто му разум говори да треба да ради, тај нема прави темељ доброте и ревности и налази се у опасности да буде човек који не вреди ништа.“



6
Лок анализира разне појаве у васпитању, па тако: оптерећивање многим правима и правилима ограничава развој деце: Мудрост се не стиче батинама: Деца су „размни створови“ и поступање са њима мора бити у границама разума: Деца у рђавом друштву неможе излечити никаква казна: Друштво више утиче на децу него сви савети и правила: Па Лок пставља питање: како се сачувати од неваспитања која постоји у друштву: домаћим васпитањем спречава се штетан утицај школе: Учитељ у школи је немоћан због великог броја деце: Пороци у друштву брзо сазревају: Дух се мора испунити врлинама које млад човек мора усвојити: Благо убеђивање помоћу расуђивања најбољи је метод: Дела васпитача немогу противуречити његовим поукама: Васпитач мора бити и сам добро васпитан: Главни задатак васпитача јесте образовање духа, навик аи начела доброте и мудрости: Родитељ мора бити одличан познавалац и пријатељ свог детета: Родитељ мора увек знати да повуче праву граниву између лажних и природних потреба детета: Самовоља или воља деце да владају другим је извор многих рђавих навика: Деца желе да се други покоравају њиховим жељама и ту је суштина правих сукоба с родитељима: Деци се допада и желе да надвладавају: Плакање код деце је често жеља да надвладају другима: Опасно је убити дух код деце развијањем страха и развијањем плашљивости: Деца се морају навикавати на ствари од којих се непосредно боје: Деца радо злостављају слабије од себе: Радозналост код деце је жеља за сазнањем и њу треба подстицати: Склоност ка лењости је најгора особин деце: Мудрост значи обављати послове с довољно способности и предвиђања: највише што се може у васпитању деце учинити да се науче истини, искрености, слушању сопственог разума и размишљања о својим делима.
Џентлмен не може себе потцењавати и друге прецењивати и обрнуто. “Последња тачка у васпитању је по правилу путовања и сматра се да оно крунише човека и чини га савршеним“. Услов да дете „ влада својим склоностима и потисне прохтеве разума“ јесте да учи, стиче знање и вештине. Добит од рада који деца чине је велика. Људи се морају оспособити у најмање две – три вештине за живод. Џентлмен мора познавати књиговодство.
Лок пружа и непосредне савете за успешно учење. Тако, например“ наш дух треба да пође од оног знања којим располаже и да иде ка ономе који је најтеже, и то преко најпростијих и најмање сложених делова...“

7
Зар је после овога Дистервегу било тешко да образује дидактичка правила? Или, пример учења, које Лок на једноставан начин објашњава:“ Задатак васпитача није у томе да децу науче да све знају, већ да подстакне код њих љубав ипоштовање према науци и да их упути правим путем, како ће да познају и усаврше себе, ако то хоће.“ Да ли су читали Лока сви они који се сукобљавају око дидактичког материјализма и формализма? Или, џентлмен, светски а не учени човек мора знати латински и француски језик, али не и грчки који је предмет само учених људи...
И тако редом. Лок ваја свог џентлмена према времену које долази, али и које у његово време представља израз најсавршенијих кретања. Васпитаник Лока је дете имућних људи, па и савети које упућује за њега су аршини потребни буржоазији и новом племству. Лок зна шта његов џентлмен мора постати и зато према таквом циљу и поставља методе и средства. Лок ствара за децу лордова и тако и пише. Када се скине копрена намереостаје богатсво мисли и за васпитање остале деце. Мудри Лок оставио је другим генерацијама да одвоје злато од песка.
Џон Лока су савременици и потомци следили и оспоравали. Мабли и Морели , Беркли и Дидро, Пристли и Колинц, Хартли и Мендевил, Волтер и Русо, Кондиак и Монтескије,Џенферсон и Боне и многи други, борили су се као и Лок против урођених идеја:или, на основама нјеговод сензуализма и материализма;или,под утицајем „расправе о управи“и љегове етике; или, ношени идејама васпитања стварали свој систем. Свестраност Лока обезбеђивала је свестраност утицаја и реакције. Фојербах је критиковао Лока, Хегел га је сигурно читао , а Лењин се често у својим „Белешкама“позива на његово мишљење. Свеједно, хваљен или куђен Лок је проучаван.
Лок је пренаглашавањем утицаја друштвене средине и васпитања био сигуран бастион против реакционарних феудалних норми и посебно заслужан за еманципацију бужоарцког васпитања које је настајало. Истина је, да су каснији колонизатори злоупотребљавали Локову мисао. Актуална мисао о васпитању не може прићи Локу као значајно тренутку развоја педагоских идеја и мисли, просто и због тога што многе идеје Лока, нису вековима од његовог творца изгубиле у значају.
Лок плени јединством савета и примера. Лок није придичар који уобличава будућег џентлмена, а при томе не види и начине како ће то учинити. Поука је јасна: када се знају циљеви и задаци васпитања морају се пронаћи и одговарајуће: методе, облици, средства и организација.
8
Лок познаје свог васпитаника и појаве које га прате. Редослед појава које набраја може бити проширен и промењен али чињеница је да Лок уочава њохова испољава и с довољно оптимизма, такта и мере, тражи путеве превазилажења.
Богатство идеја Лока значајно је за продубљивање сфера физичког, умног и моралног васпитања али зар се и корени методике васпитног рада стварно не налазе и у многим параграфима Лока? Лок пред собом има човека свога пријатељ и покушава да га ваја стављајући га у разне ситуације. Данас су ситуације промењене али остаје за поуку његова опрезност васпитача, развијено осећање одговорности и дужности, схватања развој аваспитаника, критичност према утицаја средине у којој се дете развија, уочавање утицаја на васпитни развој.
Друштво у коме људи неће једни другима бити вуци нема разлога да се трајно не враћа Локу и његовој истанчаној бризи за позитиван развој човека. Друштво које више не ствара џентлмене нема разлога да одбије и не уочи сва позитивна својства кој асу локовог човека стварала. Није довољно само читати и ценити Лока, већ у њему тражити све оне још неуочене бисере.
Време васпитања Локовог џентлмена је прошло али остају „ Мисли о васпитању“ да се њима открију сва она сићушна али животу важна васпитна опредељења.


















9

Литература

Лок, Џон: Писмо о толеранцији

Жика Марковић: Умници Васпитања


































10