Edukacija pacijenata o malignim bolestima

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz medicine.

Posedovanje kvalitetne informacije osnova je za rešavanje bilo kog problema sa kojim se ljudski rod susreće. Medicina i zdravlje, možda su najzanimljiviji izvor informacija širokom krugu ljudi. Nema osobe koju nije zainteresovala kvalitetna, stručna i proverena informacija koja predstavlja odgovor na pitanje pacijenta ili lica koja se smatra bolesnom. Koliki je interes pacijenata za sve podatke vezane za njihovo zdravlje najbolje pokazuju nekoliko kontaktne emisije na radiju i televiziji, pitanja upućena profesionalcima preko novina, a u poslednje vreme i preko Interneta. U oblikovanju zdravstvenih poruka i edukacije potrebno je proveriti stručnosti i tačnost informacija, etičko opravdanje i oceniti da li su oblikovane na način koji odgovara različitim medijima.

U svakodnevnoj medicinskoj praksi jedan od osnovnih zadataka lekara je upravo da ponude svojim pacijentima pravu i korektnu informaciju o bolesti, simptomima, način lečenja, kao i o uputstvima za čuvanje zdravlja. Sami pacijenti najčešće svom lekara zameraju nedostatak vremena koje bi posvetio davanju informacija.

EDUKACIJA PACIJENTA O MALIGNIM BOLESTIMA

Dostupnost informacija korisnicima danas je, zahvaljujući modernim elektronskim medijima, bolja nego ikada. U tome je najveću ulogu odigrao upravo Internet. Procenjuje se da danas ima oko 1,000.000 veb-stranica posvećenih zdravlju i bolestima. Sami pacijenti moraju naučiti kako će proceniti da li su objavljene informacije kvalitetne i pouzdane. Dostupnost informacija, transparentnost (navedeni autori tekstova), aktuelnost, jednostavnost korišćenja samo su neke od preporuka u ocenjivanju medicinskog sadržaja na internetu.

Na internetu postoje mnogi sajtovi koji govore o magilnim bolestima, uz objašnjenje šta su, kako nastaju, kako se leče.

Maligna oboljenja šire se velikom brzinom iz dana u dan. Stanice raka napadaju organizam tako što ulaze u krvne stanice i kruže celim krvotokom. Kada je organizam oslabljen, ćelije raka probijaju krvne kanale i napadaju meka tkiva koja su čovekov glavni odbrambeni mehanizam.

Rak (latinski cancer) je naziv koji se koristi za veliki skup malignih bolesti koje karakteriše nekontrolisana deoba ćelija, odnosno sposobnost tih ćelija da prodru u ostatak tkiva, bilo direktnim urastanjem (invazija) bilo migracijom stanica do udaljenih područja tela (metastaza).

Za većinu ljudi reč "tumor" ima negativne, pa i zastrašujuće konotacije. Dobra je vest da kroz rano otkrivanje i blagovremeno lečenje rak ne mora da znači i terminalno oboljenje.

Reč tumor u medicini znači izraslina - oteklina. Nastaju uvećanjem tkiva ili organa bilo umnožavanjem stanica, otokom tkiva zbog zadržavanja tečnosti ili krvarenja u tkivu. Ćelija je osnovna jedinica građe tkiva i organa. U tkivima i organima stanice rastu, razvijaju se, umnožavaju se vršeći svoju unapred određenu funkciju. Stare stanice nestaju. Taj se proces obnavlja tokom života određenim i utvrđenim redom održavajući i čineći život. Ponekad u tom procesu dođe do greške koja rezultira nekontrolisanim rastom ćelija koje gube svoju pravu funkciju i koje se nagomilavaju u tkivu čineći tumor. Nekontrolisana deoba ćelija uzrokovana je oštećenjem ćelijskog DNK usled mutacije. Jedna ili više takvih mutacija, bilo nasleđenih bilo stečenih, mogu dovesti do stvaranja tumora.

Tumor je naziv za svaku abnormalnu nakupinu tkiva, koja može biti maligna, zloćudna ili kancerogena, odnosno benigna, dobroćudna ili nekancerogena. Samo maligni tumori napadaju okolna tkiva ili metastaziraju.

Pojam "novotvorina" označava novonastalu izraslinuu organizmu koja je nastala kao posledica različitih unutrašnjih i spoljnih faktora koji deluju na organizam. U osnovi, novotvorine nastaju kad se izgubi normalna regulacija kontrolnih mehanizama rasta ćelije. Rak predstavlja zloćudni oblik novotvorine. Tumori su štetni po zdrava tkiva jer svojim rastom vrše pritisak na njih, otežavaju protok krvi i normalnu ishranu i funkciju organa.