Konvertibilnost valuta

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Konvertibilnost valute znači zamenljivost novca za zlato ili za neku drugu čvrstu valutu. Postoji klasična i savremena konvertibilnost valuta. Savremena konvertibilnost jedne valute u uslovima papirnog novca znači mogućnost slobodne razmene te valute za svaku drugu valutu, a u krajnjem slučaju i za zlato. Uvođenje konvertibilnosti domaćag novca nije samo želja monetarne vlasti jedne zemlje, već moraju biti ispunjeni određeni uslovi, kao:uravnoteženost platnog bilansa, velike devizne rezerve i stabilnost cena. Savremena konvertibilnost može se javiti u različitim oblicima. Najvažniji su:
1.Potpuna konvertibilnost-neograničena zamenljivost domaće valute u bilo koju inostranu valutu za potrebe svih vrsta plaćanja. Delimična konvertibilnost, se odnosi, na jedan oblik transakcije zemlje sa inostranstvom.
2.Unutrašnja ili interna konvertibilnost se odnosi na pravo domaćih privrednih subjekta da za svoju domaću valutu i kod domaćih banaka kupuju neograničene količine deviza za uvoz i plaćanje prema inostranstvu.
3.Spoljna ili eksterna konvertibilnost, odnosi se na tekuće transakcije
Sadašnju konvertibilnost možemo razlikovati kao ekonomsku, tehničku i zakonsku. Ekonomska ili suštinska konvertibilnost, predstavlja stanje privrede za uvođenje konvertibilnosti a odnosi se na strukturnu uravnoteženost platnog bilansa i na stabilnost unutrašnjih pariteta cena. Tehnička, se odnosi na samo sprovođenje konvertibilnosti, a zakonska na pravno ustrojstvo konvertibilnosti.
Konvertibilnost ima pozitivne i negativne strane. Pozitivne strane su: doprinosi razvoju privrede putem konkurencije sa drugim zemljama, utiče na razvoj privreda više zemalja, pojačava uticaj spoljne trgovine na sve privredne delatnosti, stimuliše povećanje produktivnosti i slično. Negativne strane su: uticaj spoljne trgovine na privredna kretanja je naglašen, promene u deviznim kursevima negativno utiče na kretanja u privredi, veliki uticaj negativnih kretanja u svetskoj privredi se odražava na domaću privredu i slično.

Definicija novca

Novac je kompleksan fenomen, on nije samo ekonomska, vec i pravna, socijalna i psihološka kategorija. U suštini, moglo bi se reći da novac predstavlja jednu od najvećih kulturnih tekovina čovečanstva.
U svojoj dugoj evoluciji, od primitivnog i prostog do savremenog i složenog oblika, novac je obogaćivao svoj sadržaj, tako da je veoma teško dati jednu definiciju novca, koja bi precizno izrazila njegovu prirodu i značenje. Termin “novac” – “money”, potekao je od reči “moneta”, koja je u početku označavala samo kovani novac koji se izrađivao u Rimskom hramu boginje Junone Monete.
Ekonomska teorija najčešće definiše novac funkcijama koje on obavlja u privredi. Smatra se da su funkcije sredstva razmene i mere vrednosti osnovne funkcije novca, a da su funkcije sredstva plaćanja, blaga i svetskog novca njegove sekundarne funkcije, koje su izvedene iz osnovnih. Funkcije novca nisu supstanca novca, tj. njegova suština, već samo uloge koje novac obavlja u privredi i društvu.
Jedna od najvažnijih osobina je kupovna snaga. Specifičnost novca je u tome sto, u odnosu na druge stvari, novac najbolje oteloveljuje kupovnu moć, jer on poseduje opštu kupovnu moć, na čemu se zasniva i njegova funkcija blaga.
Jedna od najširih i najboljih definicija novca tvrdi da je novac bilo šta, materijalnog ili nematerijalnog oblika, sto je opšte prihvaćeno u zamenu za sve ostale robe i usluge, tj. kao protivvrednost za bilo koju transakciju. Samo ono što je opšte prihvaćeno u prometu da obavlja funkcije novca može se smatrati pravim novcem, nezavisno od bilo kakvog regulisanja od strane bilo koje suverene vlasti.
Od pojave novca pa sve do danas, razne stvari su igrale ulogu novca – čak takve za koje nam se čini da imaju veoma malu ili gotovo nikakvu vrednost. Za sve te stvari je karakteristično da su igrale ulogu novca, u unutrašnjem i međunarodnom prometu, sve dotle dok su zadržavale nepromenljivost, stalnost ili stabilnost vrednosti. Značaj ove definicije novca sastoji se u tome što ukazuje da je stabilnost vrednosti, visš nego i sama vrednost, suština novca, tj. fundamentalni kvalitet koji i školjku, biljku, životinju i zlato, bankarski depozit i nacionalnu valutu može pretvoriti u novac.
Savremene operativne ili empirijske definicije novca polaze od kriterijuma likvidnosti u definisanju novčane mase, tj. novca. Dolazi se do dva koncepta novčane mase – užeg i šireg :
1.prema užem konceptu – u novčanu masu ulaze sve količine transakcionog novca koji se nalazi kod nebankarskog sektora, a koji je emitovan od strane banaka i sastoji se od gotovog novca i depozita po viđenju (M1). Pošto se pod likvidnošću podrazumeva mogućnost brzog pretvaranja realne i finansijske aktive u transakcioni novac bez gubitka, onda se može reci da transakcioni novac predstavlja nalikvidniju aktivu. Kreiranje transakcionog novca u vlasti bankarskog sistema, tako da savremeni novac, u suštini, predstavlja kredit, odnosno dug.
2.prema širem konceptu – u novčanu masu ulaze sva likvidna finansijska sredstva nebankarskih sektora. Ovaj širi koncept sadrži, pored transakcionog novca (M1) i kvazi novac, koji se sastoji iz raznih kamatonosnih finansijskih instrumenata sa različitim stepenima likvidnosti. U kvazi novac ulaze neoročeni štedni depoziti kod komercijalnih banaka i drugih finansijskih institucija, kratkoročne državne i ostale hartije od vrednosti.
Širi koncept novca – zbir transakcionog i kvazi novca – polazi više od funkcija novca kao blaga jer obuhvata i finansijske instrumente koji donose kamatu. Razlike između teorijske i operativnih definicija novca su :
1.teroijska definicija važi za svaki novac – primitivan i savremen, a operativne definicije važe samo za savremen novac
2.dok teorijska definicija ističe stabilnost vrednosti kao preduslov da nešto postane novac, dotle operativne definicije polaze od funkcija novca i ne ističu taj preduslov
3.iz teorijske definicije jasno proizilazi da novac ima specifičan položaj u privrednim procesima, tj. da ima karakter javnog dobra, što se iz operativnih definicija uopšte ne primećuje.
Nabrojane razlike su bitne za kvalitet i samo postojanje novca. Oslanjanje samo na operativne definicije novca, tj. posmatranje novca samo sa stanovišta sredstva prometa i