Knjigovodstveno obuhvatanje prihoda budžetom

METODOLOGIJA BUDžETSKOG RAČUNOVODSTVA I BUDžETSKA KLASIFIKACIJA

Brojčane oznake i nazivi konta za obavezno iskazivanje imovine, obaveza, izvora sopstvenh sredstava (kapitala), prihoda i primanja, rashoda i izdataka. Na ovaj način je određeno da se knjiženje sprovodi na subanalitičkim kontima, tako da poslednja oznaka šestocifrenog broja ne može biti nula, već neki broj od 1 do 9 u zavisnosti od toga koji konkretni subanalitički konto treba da se primeni. Ovako uređen sistem brojeva u Kontnom planu daje mogućnost da subanalitička konta istovremeno budu i uplatni računi kod klase 700000 – Tekući prihodi.


U Kontnom planu je na ovaj način rešen bilans prihoda i bilans rashoda, tako da klasa 700000 predstavlja prihode, a klasa 400000 – rashode. Suficit, odnosno deficit se utvrđuje na osnovu razlike tekućih prihoda (klasa 700000) i tekućih rashoda (klasa 400000). Klase 000000, 100000, 200000 i 300000 prestavljaju osnov za sastavljanje bilansa stanja. U klasi 30000, pored konta stanja, nalaze se i određena konta koja služe za utvrđivanje rezultata.
U kontnom planu za budžetski sistem kao nove klase su 500000, 600000, 800000 i 900000. Pojedinačno posmatrano, ove klase predstavljaju posebna knjigovodstva. Ovde se evidentiraju primanja i izdaci koji nemaju uticaj na utvrđivanje rezultata, jer su namenjeni za iskazivanje imovine, obaveza i kapitala. Funkcija ovih klasa je da daju inforacije o prilivu i odlivu novca po osnovu nabavke i prodaje nefinansijske imovine, odnosno finansijske imovine.


Upravljanje finansijskim sredstvima budžeta predstavlja izuzetno kompleksnu aktivnost koja pored složenosti samog posla praćenja transakcija i njihovog evidentiranja obuhvata i pronalaženje lakših i efikasnijih načina distribucije novčanih sredstava. Budžetsko računovodstvo ne predstavlja statični proces evidentiranja poslovnih promena, već visoko koordinisanu aktivnost koja svojom praksom treba da ukaže na eventualne manjkavosti i propuste koji se mogu javiti kod nesavesnog rukovanja novcem.

Značaj računovodstva budžeta posebno raste, ako se uzme u obzir činjenica da ogromna količina novca koja cirkuliše kroz budžet predstavlja primamljiv mamac za razne mahinacije. Zato je veoma bitna kontrola svih poslovnih transakcija, pri čemu se kao dokaz o njihovom nastanku koriste budžetske evidencije. Pored bliske povezanosti budžetskog računovodstva i funkcije kontrole, budžetska evidencija se koristi i za formiranje raznih finansijskih izveštaja koji se sastavljaju periodično ili na kraju godine. Ovi izveštaji se uglavnom zasnivaju na informacijama koje pruža budžetsko računovodstvo. Ubrzane integracije u evropske tokove omogućile su i povezivanje budžetskog sistema naše zemlje sa budžetskim sistemima drugih zemalja.

Usklađenost sa Međunarodnim računovodstvenim standardima u mnogome će olakšati približavanje naše zemlje savremenoj Evropi. U tom smislu, naše budžetsko računovodstvo treba da ukaže na racionalno, efikasno i namensko trošenje novčanih sredstava države i da otkloni sve eventualne greške i mahinacije, iz čega se nedvosmisleno može zaključiti da budžetsko računovodstvo predstavlja izuzetno bitnu kariku u planiranju prihoda, rashoda, izdavanja i primanja novčanih sredstava.