POJAM FINANSIRANJA

Pojam finansiranja je proces koji obuhvata:

• Pribavljanje novca kao osnovne komponente finansiranje, ali ne i najvažnije jer je to
početak procesa koji ima još svojih važnih faza.
• Ulaganje je druga faza u kojoj se nabavljena sredstva ulažu u imovinu i vezuju za
različite odlike osnovnih i obrtnih sredstava
• Vrać• anje novca je treć• a faza gde se uložena sredstva oslobađaju iz kružnog toka
poslovanja i ponovo ulažu u skladu sa potrebama preduzeća.
• Usklađivanje izvora finansiranja sa ulaganjima je važna faza jer se u poslovanju
preduzeća stalno događaju promene u imovini i izvorima. Ove promene se u ovoj fazi
usklađuju sa izvorima finansiranja u pasivi sa ulaganjima u aktivi.
Da bi preduzeće moglo da započene proces reprodukcije mora se obezbediti određena količina novca. Tim novcem nabavni menadžment obezbeđuje potrebna sredstva za rad, proizvodni menadžment zatim započinje proizvodnju i na kraju prodajni menadžent vrši naplatu gotovih proizvoda.

VRSTE FINANSIRANJA
Vrste finansiranja mogu biti:
a) prema roku raspoloživosti izvora
b) prema poreklu izvora finansiranja
c) prema vlasništvu izvora finansiranja
Prema roku raspoloživosti izvora finasiranje se može podeliti na:
16 kratkoročno finasiranje, raspoloživi su u vremenu do 1 god.
17 srednjeročno finansiranje, raspoloživi su u vremenu od 1 do 5 god.
18 dugoročno finasiranje, raspoloživi su više od 5 god. i mogu biti:
o ročo ni izvori, imaju rok dospećo a duži od 5 godina
o neročo ni izvori, nemaju rok dospećo a i trajno su raspoloživi
Prema poreklu izvori finasiranja mogu biti:
22 unutrašnji, koje je stvorilo samo preduzeće
23 spoljni, koji se pribavlaju van preduzeća
Prema vlasništvu mogu biti:
26 sopstveni izvori, i kod njih ne postoji obaveza vraćanja
27 tuđi, gde se izvori moraju vratiti u nekom određenom roku

ODNOS KRATKOROČNOG I DUGOROČNOG FINANSIRANJA PREDUZEĆA
Finansijski menadžment treba da vodi računa o racionalnom učešću kratkoročnog i dugoročnog finansiranja, tako da taj odnos bude optimalan. Taj odnos treba posmatrati sa aspekta troškova finansiranja. Odnos kratkoročnog i dugoročnog finansiranja je optimalan kada daje minimalan ukupan trošak finansiranja preduzeća. Ovaj odnos nije statičan nego dinamičan, jer se menja sa promenama potreba preduzeća za imovinom.

NAČELO SIGURNOSTI FINANSIRANJA

Načelo sigurnosti zahteva da se finansiraju oni poslovni poduhvati iz kojih će se uloženi novac sigurno vratiti, odnosno onih poslova čiji je stepen rizika najmanji. Ovo načelo obuhvata i zaštitu poverilaca preduzeća od rizika nemogućnosti naplate potraživanja. Poverioci su zaštićeni sve dok gubitak preduzeća ne pređe visinu sopstvenog kapitala. I kada preduzeće izgubi sopstveni kapital poverioci mogu naplatiti svoja ptraživanja ukoliko gubitak nije prešao visinu sopstvenog kapitala. Načelo stabilnosti predstavlja sposobnost preduzeća da iz sopstvenih izvora finansira prostu reprodukciju, a da iz sopstvenih pozajmljenih izvora finansira proširenu reprodukciju, odnosno razvoj, a da pritom rizik poverilaca svede na minimum. Stabilnost finansiranja izračunava se pomoću koeficijenta gde se dugoročna imovina deli sa dugoročnim izvorima. Preduzeće treba da teži da koeficijent bude manji od 1 jer tada dugoročnu imovinu finansira iz dugoročnih izvora, ali i iz tih izvora finansira i jedan deo kratkoročne imovine, obrtna sredstva.


NAČELO LIKVIDNOSTI FINANSIRANJA
NAČELO SOLVENTNOSTI

Načelo likvidnosti se može posmatrati iz užeg i iz šireg ugla. U širem smislu likvidnost predstavlja sposobnost pretvaranja delova imovine iz jednog u drugi oblik, iz novčanog u nenovčani i obrnuto. A u užem smislu označava sposobnost nenovčane imovine da se pretvori u novac.
Imovina preduzeća se prema stepenu likvidnosti može podeliti na:
a) Imovinu prvog stepena likviidnosti, gotov novac na blagajni, potraživanja po viđenju
i hartije od vrednosti koje su odmah unovčive
b) Imovina drugog stepena likvidnosti, hartije od vrednosti koje su unovčc) ive do 30 dana
i potraživanja od kupaca naplativa do 30 dana
d) Imovina treće) eg stepena likvidnosti, gde spadaju kratkoročf) na potraživanja naplativa
preko 30 dana i zalihe. Zalihe gotovih proizvoda likvidnije su od zaliha sirovina i materijala.
Solventnost predstavlja sposobnost preduzeća da svoje obaveze plaća u roku. Ukoliko preduzeće nije sposobno ono je onda insolventno. Koeficijent solventnosti se izračunava kada raspoloživi novac podelimo sa dospelim obavezama. Kada je koeficijent veći od 1 onda je preduzeće tog dana solventno, a ukoliko je manje od 1 insolventno. Insolventnost se lančano širi i prenosi na druga preduzeća kada dužnici ne plaćaju svoje obaveze poveriocima. Načelo likvidnosti i solventnosti su međusobno povezani. Nelikvidnost može da prouzrokuje insolventnost.


NAČELO RENTABILNOSTI

Rentabilnost predstavlja sposobnost da se ostvare što veći finansijski rezultati sa što manje ulaganja. Kada preduzeće ostvari gubitak tada je njegovo poslovanje nerentabilno. Rentabilnost se može meriti preko stope prinosa sopstvenog kapitala i ukupnog kapitala:
Stopa prinosa sopstvenog kapitala izračuna se kada neto dobitak podelimo sa sopstvenim kapitalom. Dobijeni procenat pokazuje stepen prinosa finansiranja iz sopstvenog kapitala.
Stopa prinosa ukupnog kapitala izračunava se kada se bruto kapital podeli sa ukupnim kapitalom. Dobijeni procenat meri stepen oplodnje finansiranja iz ukupnog kapitala.
Načelo fleksibilnosti označava sposobnost preduzeća da se prilagođava različitim uslovima finansiranja, nazivamo ga još i načelo elastičnosti u finansiranju. Naročito su značajni:
a) sposobnost preduzećb) a da pribavlja dodatni novac
Sopstveni izvori se obezbeđuju emisijom akcija, ulozima, zadržavanjem dobitka i sl. Tuđi izvori obezbeđuju se emisijom obveznica, dugoročnim kreditima i sl. Međutim, tuđi izvori povećavaju troškove.
c) sposobnost da pre vremena otplati dug
Kada preduzeće raspolaže viškom novca ne treba da plaća kamate na novac koji potiče iz zaduženja, jer te kamate smanjuju finansijski rezultat i rentabilnost. Načelo fleksibilnosti nalaže da se pre vremena otplati dug ili deo duga i da se time plaćanje kamata svede na prihvatljivu meru.