definicija i klasifikacija

Sadržaj:


Uvod................................................................................................................2

Pojam definicije..............................................................................................3

Problemi i značaj definisanja pojmova...........................................................4

Pravila definisanja...........................................................................................5

Načini i metode definisanja.............................................................................6

Definisanje......................................................................................................7

Vrste definicija................................................................................................8

Klasifikacija....................................................................................................9

Pojam klasifikacije..........................................................................................9

Klasifikovanje...............................................................................................10

Klasifikovanje saznanja.................................................................................11

Klasifikovanje delatnosti...............................................................................12

Klasifikovanje proizvoda..............................................................................13

Klasifikovanje u marketingu.........................................................................14

Zaključak.......................................................................................................15

Literatura.......................................................................................................16







UVOD




Društvene pojave, procesi i događaji su raznovrsni, dinamični i uključuju prostor i vreme odvijanja pri čemu aktivnu ili pasivnu ulogu imaju ljudi uključujući svoje motive, potrebe i intrese. Da bi se iste istraživale potrebno je identifikovati, definisati i operacionalizovati osnovne pojmove, što je uslovljeno postojećim teorijskim i empirijskim saznanjem. (Knežić, 2004/45 str.)

U naučnom znanju, u celokpunom toku istraživanja javlja se mnoštvo izraza, za čiji sadržaj nije uvek jasno na šta se izričito odnosi. Za isti jezički izraz, mogu se vezivati različita značenja, i ukoliko se taj izraz ne odredi precizno, tačno, razumljivo ili jasno, mogu se pod istim izrazom podrazumevati različite stvari.
Zbog toga se pojam definiše, po pravilu, time što se navode njegove bitne odlike koje ga određuju. U nauci se, na primer, sa uvećanjem naučnog saznanja, formiraju novi izrazi i za njihovu upotrebu je, takođe, potrebno odrediti značenje koje imaju, ili koje će imati u budućem korišćenju. (Minić, 2008/39 str.)


Postavlaju se mnoga pitanja. Kako, na koji način ili šta se želi objasniti i prikazati definisanjem nekog pojma. Potrebno je, brojne poznate činjenice i saznanja, kao i osnovne predpostavke o nečemu, pretvoriti u jasnu i preciznu definiciju. Ovo nije uvek lako, pre svega, zbog obimne građe predmeta istraživanja, i raličitosti opisa pojava.











KLJUČNE REČI:

- pojam
- definicija i definisanje
- klasifikacija i klasifikovanje





POJAM DEFINICIJE



Da bi se pojam mogao definisati, potrebno ga je raščlaniti, odnosno pojednostaviti opšte poznata saznanja o istom. Nesumnjivo veliku ulogu u definisnju pojama ima poznavanje drugih pojmova koji ga opisuju. Potrebno je imati teorijsku osnovu, koja daje mogućnost daljeg definisanja. Teorijska definicja određuje sadržaj ključnih pojmova. Prema tome, definicija je logički iskaz kojim se nedvosmisleno određuje sadržaj jednog pojma pomoću drugih pojmova. Definicijom se, po pravilu, određuje sadržaj i obim nekog pojma, ali ne retko i samo njegov obim u slučaju kada je potrebno da se obrazloži obim na koji se taj pojam odnosi.
Međutim, ključno je pitanje, da li je i u kolikoj meri moguće jednom definicijom obuhvatiti celokupan obim i značenje nekog pojma koji se definiše.


Definiijom se određuje i objašnjava značenje određenog izraza, najčešće pomoću drugih izraza koji ga bliže određuju. Izraz koji se definiše naziva se difindendum, a izraz kojim se definiše definies. (Minić, 2008/39 str.)
Definicija(lat. definitius-određen, razgovetan, jasan) obuhvata određivanje jednog pojma po njegovim svojstvima da bude jasan i razgovetan.
Kako svaki pojam ima svoj sadržaj i obim tako postoje dve logičko-metodološke radnje kojima se ta dva elemnta utvrđuju: definicija i deoba(ili divizija). Jasnost jednog pojma posledica je saznanja, odnosno utvrđivanja obima jednog pojma. Definicijom se utvrđuje razgovetnost pojma a divizijom jasnost pojma. Pojam je određen kad je razgovetan sadržaj, ili bitno svojstvo koje mu pripada, a podeljen(postupkom divizije) kad su jasni članovi jedne deobne celine.
Definicija se izriče najbližim rodnim pojmom i pojedinačnim razlikama(prema drugim pojmovima koji takođe spadaju pod isti rodni pojam). Postoji pravilo „definition ne sit negans”, tj. definicija neka ne bude odriična(ne određivati šta neki pojam nije, već šta jeste). (http://sr.wikipedia.org/wiki/дефиниција, 2009)


Definicije ,,uvode međe među pojave’’, a međa nema ni u stvarnom životu i stoga nastaje još jedan problem što svaka definicija može imati neizbežan nedostatak jer statička forma definicije izdaje dinamičku prirodu procesa koga ne može celovito opisati i izraziti dok kod konačne definicije nema više procesa. (Šušnjić, 1995/39 str.)









PROBLEMI I ZNAČAJ DEFINISANJA POJMOVA



O nauci, na primer, postoje brojne definicije koje uglavnom razlikuju po tome što se naglasak stavlja na neko od njhovih svojstava, što ne mora da znači istovremeno i negiranje drugih, pošto se radi o posebnoj složenosti ove vrste ljudskog saznanja. U literaturi se mogu sresti pokušaji da se nauke razvrstaju u grupe s obzirom na usmerenost definicija koje ih određuju. Tako jedna od podela naglašava dve pomalo divirgentne vrste usmerenosti, od kojih jedna zahvata semantičko polje slobodnih i metaforičnih definicija nauke, u okviru kojih se kao varijante mogu uočiti euforične, dvosmislene ili kritične definicije nauke. U ovu grupu se mogu ubrojiti mišljenja ne samo naučnika, već i književnika i pesnika.

Druga grupa pokušaja definisanja nauke, sa izričitijim naučnim pretenzijama, se sreće uglavnom kod teoretičara koji se bave ovom problematikom, što ne podrazumeva da nisu izložene kritičkom preispitivanju. (Minić, 2008/54 str.)

Pa tako, jedno od najvažnijih pitanja je, da ako se već definiše nauka, na koju vrstu nauke se takva definicija odnosi, tj. da li je moguće da se jednom definicijom obuhvati opšti pojam nauke. Definicijom kojom se određuje opšti pojam nauke, nastoji se da se obuhvati nauka u potpunosti, kao celokupnost naučnog znanja, što opet može predstavljati nedovoljnu preciznost u definisanju nauke.
I kada postoje definisani i objašnjeni pojmovi, oni prateći razvoj nauke, ili prakse, takođe mogu biti redefinisani u smilu promene ili proširenja značenja. Primer pojma ,,demokratija“ može, posebno u najnovijem periodu, da ilustruje koliko se razlikuje sadržaj ovog pojma u teoriji, a koliko u praksi, u zavisnosti od subjekata, institucija, država i drugih koji ga promovišu. Veoma različita mišljenja i shvatanja ovog pojma, otežavaju i njegovo definisanje. (Minić, 2008/35 str.)

Poznato je da se logičari spore o samoj suštini i prirodi definicije odnosno o tome da li se definicijom sadržaj pojma, značenje reči ili suština stvari. O problemu definicije i definisanja pisani su mnogi radovi.
Koen i Nejgel smatraju da logički definicije imaju svrhu da izdvoje glavne odlike ili strukturu pojma, delimično da bi ga odredile, da bi ga razgraničile od drugih pojmova, a delimično da bi se omogućilo sistematsko ispitivanje sadržaja na koji se odnose.
Prema Šešiću, definisanje je tačno misaono shvatanje predemeta pomoću pojmova-sudova kojima se shvata određeni predmet, njegov pojam i termin kojima se taj predmet i taj pojam označavaju.
Za Markovića, definicija je svako onaj iskaz ljudskog jezika u kojem se značenje jednog jezičkog simbola objašnjava pomoču skupa drugih jezičkih simbola. (Knežić, 2004/46 str.)




PRAVILA DEFINISANJA



Definicija će postići svoju svrhu ako se prilikom definisanja poštuju određena pravila:

-definicija treba da bude jasna i određena. Ništa se neće postići ukoliko se prilikom definisanja koriste nejasni pojmovi, pa tako umesto da se razjasni, pojam postaje nejasnijij. Do takve situacije se dolazi kada se koriste izrazi koji i sami nisu docoljno razjašnjeni I definisani, mada to nije uvek moguće izbeći, kao u slučaju kada se koriste metafore ili se izražava u prenosnom smislu(figurativno) i slično. Zbog toga je celishodnije, kada je to moguće, da se izraz definiše već prethodno definisanim pojmovima. Takođe je bitno da izraz kojim se definiše(definiens) odgovara samo izrazu koji se definiše(definiendum), a ne da se jedan isti definiens koristi za više definienduma.

-definicija treba da je precizna i sažeta. Time se naglašava da definicija treba da sadrži suštinska svojstva i odnose, a ne neka sporadična, kao i da navedeni bitni elementi izražavaju puni sadržaj elementa.

-definicija ne treba da bude ni preširoka, kao ni preuska. U preširokoj definiciji mogu biti izostavljene neke bitne karakteristike, jer se navodi veći broj pojmova kojim se definiše od samog pojma koji se definiše. Sa druge strane, preuska definicija sadrži samo neke od specifičnih karakteristika, nedovoljnih da obuhvate sva svojstva definisanog pojma.

-definicija ne treba da bude negativno određena, kada je god to moguće. Navođenjem šta
određeni izraz nije, ne znači da smo odredili šta jeste pa se tako ne dolazi do potpunog I pravog saznanja o pojavi koja je predmet istražiavanja. Međutim ima izaraza koji sup o svojoj prirodi određeni negativno, na primer, pojam ,,nezavisnost”, I u takvim slučajevima se određuje odnos pojma u pitanju, prema drugim srodnim pojavama. I pored zahteva da definiciju ne treba odrediti negativno, u nauci su, s obzirom na uslove, dozvoljene i negativne definicije.

-definicija ne treba da bude ,,cirkularna“ , odnosno da se kreće u krug tako da se određeni izraz definiše pomoću drugog, a ovaj opet objašnjava pomoću prvog. Na primer, nauka je delatnost kojom se bave naučnici, a aztim, naučnike odredimo kao ljude koje se bave naukom. (Minić, 2008/40-41 str.)

I Petrović navodi pravila koja se moraju ispoštovati kako bi definicija bila valjana-

-definicija mora da bude adekvatna, ni preširoka ni preuska
-definicija treba da bude akurantna, da ne bude preobilna
-definija treba da bude jasna, da su pojmovi od koji se sastoji jasniji od pojma koji definišemo
-definicija nesme biti negativna
-definicija nesme da bude cirkularna, nesme se kretati u krugu
-definicija nesme da bude slikovita, nesme se služiti slikama. (Petrović, 1994/140-141 str.)

Po Šešiću definicija mora biti: pozitivna, predmetna, sadržajna, svestrana, suštinska, dijalektički složena i razvojna, ekvivalentna ili srazmerna, akurntna i genetička.
Prema shvatanju Milosavljevića i Radosvljevića zbog odtupanja od navedenih pravila definisanja, dešavaju se greške što daje neodgovarajuće definicije i to:
1) negativne,
2) formalističke, nesadržajne, bespredmetne,
3) jednostrane, nesvrstrane,
4) nesuštinske-zasnovane na nebitnim razlozima,
5) preterano uopštene i statičke definicije procesa,
6) nesrazmerne i neekvivalentne-što relativno čest slučaj,
7) neakurantne-što je ponekad i neizbežno i
8) cirkularne-čiji su oblici tautologija i dialela. (Knežić, 2004/46-47 str.)


METODE I NAČINI DEFINISANJA


Postoji više vrsta metoda ili načina definisanja koji se koriste pri definisanju i analogno tome i više vrsta definicija. (Marković, 1994/448 str.) Neke od najvažnijih su:

-analitička definicija sadrži bitna svojstva po kojima se određena pojava, predmet ili odnos razlikuje od drugih predmeta, pojava ili odnosa. Posebna vrsta analitičke definicije je karakteristična definicija. Ova vrsta definije ukazuje na najbliži, viši rod nekog pojma kojem pripada izraz koji se definiše(definiendum), kao i one osobene razlike po kojima se izdvaja od svih drugih što je čini, zbog sažetosti koju sadrži, veoma značajnom za nauku.

-genetička definicija objašnjava način postanka i razvoja određene pojave

-sintetička definicija određuje odnos između određene pojave definisane nekim izrazom, i nekih drugih pojava ili predmeta. Na taj način se određivanje značenja vrši u odnosu na spoljašnje relacije prema drugim pojavama, što je u ovom slučaju primarno, a ne navođenje imanentnih, unutrašnjih karakteristika pojave koja se dovodi u vezu sa drugim pojavama.

-sinonimna definicja izjednačava izraz koji se definiše, sa nekim izrazom čije je značenje već poznato i istovetno.

-operacionalna definicija dovodi u vezu izraz koji se definiše sa praktičnim operacijama pomoću kojih može da se meri i identifikuje taj isti izraz. Ovaj oblik definisanja je tek u poslednjih nekoliko decnija našao svoju punu primenu u nauci, ali su se nakon toga oformila mišljenja da on ima najveću naučnu vrednost. Nesumnjiva praktična vrednost operacionalne definicije dolazi do izražaja u empirijskim istraživanjima, odnosno u povezivajnu teorijskog određenja predmeta i načina koji je moguće da se on u istraživanju , preko hipoteza i varijabli, iskustveno proveri. Za empirijska istraživanja postavlja se, kao jedan od osnovnih zahteva, da se pojmovi razjasne tako što će se jasno i precizno definisati, što praktično omogućava izvođenje empirijskih istražiavanja.
Ipak, i pored nesumnjivog značaja operacionalne definicije, ne treba gubiti iz vida da, u zavisnosti od predmeta i cilja istraživanja, treba koristiti i sve druge, primerene metode definisanja.
Raspravljajući o operacionalnim definicijama, Marković navodi da se isitim postiže povezivanje teorije i prakse koja je nedostajala u protekloj istoriji saznavanja i čime je odstranjen verbalizam i spekulativnost u mnogim naukama. Druga velika prednost operacionalnih definicija je, po njemu, što omogućuje primenu kvantitativnih metoda i tako egzaktno preciziranje pojmova o kakvom se u ranijim periodima nije moglo ni sanjati.
Bogdanović naglašava da pomoću poznatih pojmova u nauci teorijskom definicijom se određuje značenje i mesto nekog pojma u ravni opštosti, operacionalnom definicijom, pomoću opažajnih elemenata ili operacijama kojima se stvaraju iskustveni podaci, utvrdjuje se sadržaj tog pojma u ravni konkretnog.
Za potpuno određivanje predmeta pojave potrebno je da operacionalna definicija ne iskače iz teorijskog razmatranja pojave već da čini celine pri izboru kategorijalnog sistema istraživanja. (Knežić, 2004/47 str.)


DEFINISANJE


Kako bi se neka pojava ili pojam kvalitetno definisao, najvažnije je, pre svega, raščlaniti taj pojam na više poznatih činjenica. Na primer, pri definisanju društvenog standarda, potrebno je razgraničiti standard penzionera, studenata, zaposlenih, đaka i sl. Dalje, moguće je iste raščlaniti na one koji žive u gradovima i na one koji žive u selu, zatim na godine rođenja i sl. Definisanjem pojma, dobija se osnova za neko dalje istraživanje i rad u okviru ovog segmenta.

Međutim, mnogi pojmovi nisu sa oštrim granicama pa otud ni pojave koje se pokušavaju pojmovima označiti nisu statične, što između ostalog utiče na to da su neke definicije tačnije, tj. bolje izražavaju pojave i proces, dok druge slabije odgovaraju pojavi(npr. zbog nedovoljnog poznavanja raznovrsnosti ljudske prakse i saznanja).
Nerealno je očekivati, u društvenim naukama pogotovo, da se svi pojmovi mogu definisati po svim pravilima. Postoje određene poteškoće-semantičke(kada isti termin ima različita značenja u različitim naukama npr.) i logičko-sintatičke i saznajno operacionalne teškoće(definisanje najopštijih, najosnovnijih, najindividualnijih i vrlo složenih pojmova).

Teorijsko poznavanje i definisanje pojave usmerava istraživanje i prikupljanje podataka u određenom pravcu. Svakoj društvenoj pojavi nužan je kvalitativni, a u mnogo slučajeva je poželjan i moguć kvantitativni pristup.
Nesumnjivo je da teorijski pojam i definicija nije „balast” istraživanja nego početni činilac i faza naučnog saznanja, bez kojih nije moguća ni precizna operacionalizacija, niti egzatnije ispitivanje pojave na koji se pojam odnosi. Operacionalizacija dovodi u vezu teorijske definicije sa realitetom na koji se isiti odnosi, putem konkretizacije. (Šešić, 1982/47-48 str.).


Struktura, rasprostranjenost, stepen, funkcija, oblik, veze i odnosi samih pojava određuju pokretnost, tj. dinamičnost samih pojmova i definicija. Definisanje pojmova je stoga jedan od centralnih problema u društvenim naukama jer su pojave mnogo složenije, višedimenzionalnije i dinamičnije od pojmova pomoću kojih ih pokušavamo odrediti. (Šušnjić, 1995/.39-40 str.). Zato je neophodan detaljan plan i analiza svih neophodnih informacija koje bi na bilo koji način upotpunile definisanje nekog pojma. Definicija ima važnu ulogu u društvu.


VRSTE DEFINICIJA


Postoji više podela definicija, među kojima i podela na: leksičke (empirijske ili deskriptivne) i normativne (preskriptivne).
Leksičke ili empirijske definicije su one definicije kojima se određuje sadržaj nekog pojma i značenje ili više njih, koje ima u upotrebi u svakodnevnom ili naučnom jeziku.
Normativne ili perskriptivne definicije su one definicije koje upućuju na pravila kako ubuduće treba upotrebljavati određeni izraz i u kom značenju. Samim tim ovim definicijama se ne konstatuje značenje tog izraza kako se do tada shvatalo, već kakvo treba da bude, u smislu kakvim ga treba usvojiti u budućoj upotrebi. (Minić, 2008/41 str.)

Kada se u logici i filozofiji raspravlja o vrstama definicija onda se navode različite vrste kao što su:
1)nominalne i realne, 2) predmetne i operacionalne, 3)deskriptivne i eksplikativne, 4)suštinske definicije-karakteristična i genetička definicija, 5) tipično dijalektičke.
Pored navedenih definicija, Šešić navodi, da se savremenoj logici i matematici razlikuju i eksplicitne i implicitne i stvaralačke definicije kao posebne vrste definicija.















KLASIFIKACIJA



Za neku dublju analizu i proučavanje pojava ili nekog pojma bitna je njegova klasifikacija. Postavlja se pitanje, zašto se nešto klasifikuje i šta klasifikacija predstavlja. Zašto je važno poznavati hijerarhiju nekog pojma. Kao i kod definisanja, i kod klasifikacije postoje veoma različita razmišljanja i gledanja na različite pojmove. Zato se javljaju poteškoće pri želji da se neki pojam klasifikuje.


POJAM KLASIFIKACIJE


Pre svega, neophodno je poznavati materiju. Kao pri definisanju, izuzetno su bitni ostali, nama poznati pojmovi, koji će pomoći pri klasifikovanju ili biti njen deo. Problem je što ni sve činjenice i mišljenja nisu uvek tačne i iste za sve. Tako ni kriterijumi nisu uvek isti, pa se javljaju brojne poteškoće pri klasifikaciji.. Ključno je utvrditi po kom se kriterijumu klasifikuje neka pojava ili pojam.


Klasifikacija je logična operacija i podrazumeva razvrstavanje predmeta, pojmova ili pojava po određenim kriterijumima, posebno u odnosu na njihova svojstva koja se u određenom nizu smisleno povezuju.
Klasifikacija i definicija su usko povezane. Svaka klasifikacija predstavlja određen sadržaj, činjenice u određenoj oblasti, da bi se one mogle klasifikovati. Klasifikacija se može izvršiti kada su pojmovi dovoljno jasni i precizno određeni.


Podela pojmova, kao i svaka druga podela u nauci, ali i svakodnevnom životu, ukazuje na određeno razvrstavanje i povezanost određenih elemenata, tako da se klasifikacijom zapravo, određuje obim pojmova. Za svaki pojam se može naći da obuhvataneke posebnije pojmove od njega, kao i da, sa druge strane, pripada nekim, od njega, opštijim pojmovima. Na taj način, svaki istražiavni predmet se posmatra u svojoj povezanosti sa drugim predmetima u sklopu određenih veza i odnosa i može se razvrstati u grupe, podgrupe i slično. (Minić, 2008/42 str.)


Može se uvideti da je klasifikacija postupak kojim se određuje mesto jednog pojma u sistemu pojmova na osnovu određenih karakteristika koje, u tom slučaju, čine princip klasifikacije. Pri svakom klasifikovanju može se odabrati određeno svojstvo, kao osnova klasifikacije kojeg se treba dosledno pridržavati tokom celog postupka klasifikacije. S obzirom na cilj klasifikacije, vrši se odabir onih svojstava pojmova koja su bitna za klasifikaciju.


KLASIFIKOVANJE


Klasifikacija može započeti i od pojedinačnih elemenata, od dostupnih činjenica, a zatim, njihovim grupisanjem se dolazi do sve opštijih pojmova, do sve širih grupa(klasa), pod koje se pojedinačni pojmovi mogu podvesti.
Klasifikacija se vrši i deobom pojmova. Deoba obima pojmova se sprovodi kada se od nekog opšteg pojma, vrši podela na posebnije pojmove, na pojmove koji su podređeni višem pojmu, ali koji svi pripadaju istoj vrsti(rodu) pojmova. Dobijeni pojmovi deobom, mogu se takođe dalje deliti na još niže pojmove od njih, koji su sve posebniji, do granice kada iznad tih najnižih pojmova dobijenih deobom, ne postoji ni jedan pojam koji može biti nadređen nekom drugom pojmu.

Za deobu pojmova, kao i za klasifikaciju postavljen je jedan niz pravila od kojih se navode sledeća:

- svaka deoba, odnosno klasifikacija pojmova mora se dosledno vršiti na osnovu odabranog svojstva, kao osnovne podele(princip deobe);
- odabrano svojstvo treba da bude značajno i da predstavlja opštu i bitnu karakteristiku sadržaja vrsta na osnovu koga se vrši klasifikacija;
- deoba, jednako kao i klasifikacija mora biti ispravna i adekvatna;
- članovi deobe moraju biti jasno razgraničeni jedni od drugih, da se ne bi međusobno ukrštali;
- deoba treba da bude neprekinuta, a ne skokovita kada se uzimaju neke dalje podgrupe a preskaču predhodne.


I pored toga što klasifikacija treba da zadovolji naznačena logička pravila kako bi se izbegle greške u klasifikovanju, uporedo se navodi da u praksi to nije uvek realno moguće. Otvoreno je pitanje koliko se u naučnom radu može biti siguran da su deoba i klasifikacija sigurne i iscrpne, ili da se niži rodovi stvarno isključuju, a „može da iskrsne do sada nepoznata pod klasa koja poseduje zajedničke osobine nekoliko već poznatih vrsta.” (Koen i Nejgel, 2006/261 str.)

Kategorija se koristi na kategorijama da bi prikazala hijerarhiju kategorija.
Klasifikacija se formira u zavisnosti od kriterijuma razvrstavanja.
Klasifikacija se koristi iz dva osnovna razloga:

1. da bi pomogla korisnicima da razumeju kako su kategorije povezane sa drugim kategorijama,
2. da bi pomogla korisnicima da pređu u viši nivo hijerarhije.

Problem je odlučiti gde počinje hijerarhija. Nije uvek potrebno ići do osnovne kategorije.
Više kategorija je moguće imati u jednoj kategoriji. (http://sr.wikipedia.org/wiki/класификација, 2009)

KLASIFIKOVANJE SAZNANJA


Klasifikacija saznanja ima dugu tradiciju koja poseže sa antičkim filozofima i doseže do najnovijeg perioda. Pored Aristotelove klasifikacije nauka, mada se ne može reći da je nauka upotrebljena u smislu pojma nauke u savremenom značenju, jer je reč o trima osnovnim ljudskim delatnostima: teorijskoj, praktičnoj i poetikoj, postoji veći broj poznatih klasifikacija nauka koje su sačinili Bekon, Kant, Hegel i drugi. Tako je Herbert Spenser smatrao da klasifikacija treba da obuhvati tri oblasti nauka: apstraktne, apstraktno konkretne i konkretne. Još poznatija klasifikacija je ona koju je sačinio Ogist Kont. Prema složenosti predmeta proučavanja određenih nauka, počev od najednostavnijih ka najsloženijim, pri čemu se kao princip klasifikacije uzima logička povezanost različitih nauka, Kont smatra da se nauke mogu klasifikovati na sledeći način: matematika, stronomija, fizika, hemija, biologija i sociologija.
Ogist Kont je takođe izrazio još jednu podelu, koja se sreće danas, a to je da se nauka u svojoj celini, sastoji iz teorijskih i primenjenih znanja, a da se teorijska znanja, ili nauke u pravom smislu, dele na opšte i posebne. (Minić, 2008/66 str.)

Ako se za primer uzmu nauke, one se mogu podeliti na razne načine: ukoliko se kao kriterijum uzme deo stvarnosti koje proučavaju, nauke se mogu podeliti na prirodne i društvene; ako se se kriterijum podele uzme da li nauke opisuju ili objašnjavaju pojave, mogu se podeliti na deskriptivne i eksplikativne; ukolikoje u pitanju kriterijum neposredne primenjivosti, onda se nauke mogu podeliti na fundamentalne i primenjene itd.
Klasifikacija nauka doprinosi da se, na osnovu određenih kriterijuma, odredi mesto i odnos konkretne nauke prema drugim naukama u sistemu nauka. Klasifikacija nauka ima naučno-teorijski i praktični značaj jer omogućuje da se na osnovu uočenih specifičnosti određenih nauka, ili grupe nauka, usmeri naučno istraživanje u onom pravcu koji može da pruži veće ili preciznije rezultate.
















KLASIFIKOVANJE DELATNOSTI



Prema zakonu o klasifikaciji delatnosti, klasifikacija delatnosti, kao opšti standard prema kojem se vrši razvrstavanje u delatnosti se primenjuje:

1. u donošenju i praćenju mera ekonomske i socijalne politike.
2. u statistici u evidenciji.
3. u prikupljanju, obradi i objaljivanju podataka prema delatnostima i izvršavanju međunarodnih obaveza.
4. u naučno istraživačkom i analitičkom radu.
5. za upis delatnosti u sudski ili poseban registar.


Klasifikacija sadrži šifre, nazive i opise delatnosti.
Prema klasifikaciji se razvrstavaju po delatnostima: preduzeća i drugi oblici organizovanja, državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, političke, sindikalne, i druge organizacije i lica koja u vidu zanimanja u svoje ime trajno obavljaju delatnost. Razvrstavanje po delatnostima vrši se prema propisanoj metodologiji.
Jedinica razvrstavanja raspoređuje se u odgovarajuću kategoriju klasifikacije(sektor, podsektor, oblast, grana, grupa, podgrupa) prema delatnosti koju obavlja. Ako jedinica razvrstavanja obavlja više delatnosti onda se raspoređuje u odgovarajuću kategoriju prema delatnosti koju pretežno obavlja.

Postojji pravilnik po kome se utvrđuje metodologija za razvrstavanje po deltatnostima prema klasifikaciji delatnosti preduzeća i drugih oblika organizovanja, državnih organa i organa jedinice lokalne samouprave, političkih, sindikalnih i drugih organizacija i metodologija za vođenje registra jedinica za razvrstavanje.
Jedinice razvrstavnja i njihovi delovi, odnosno poslovne, organizacione i druge jedinice u sastavu razvrstavaju se po delatnostima u kategorije klasifikacije delatnosti prema kriterijumima utvrđenim pravilnikom.
Jedinice razvrstavanja i njihovi delovi, odnosno poslovne, organizacione i druge jedinice u sastavu razvrstavaju se po delatnostima koje obavljaju. (http://www.almamons.co.rs/законокласифик...елатности)











KLASIFIKOVANJE PROIZVODA


Klasifikacija proizvoda podrazumeva:
1. vrsta(pojam koji obuhvata proizvode sa jednakim ili vrlo sličnim svojstvima, npr. kameni ugalj, motorni benzin),
2. podvrsta(obuhvata one proizvode koji se od vrste razlikuju na osnovu raznih kriterijuma (mrki ugalj, dizel),
3. razred kvaliteta( ekstra klasa, prva, druga, treća, proizvodi sa greškom, surogat, falsifikat),
4. podgrupa(obuhvata više vrsta proizvoda, npr. ugalj, nafta),
5. grupa (udružuje više podgrupa proizvoda, npr. rudača, fosilno gorivo...),
6. pododsek(udrušuje više grupa, npr. kruta goriva, tekuća goriva),
7. odsek (udružuje više grana proizvoda (rudarstvo npr.). (http://www.zis.gov.rs/sr/pdf_zigovi/nica.pdf)



Primer klasifikacije proizvoda:


ODSEK Energent
PODODSEK Kruti energent
GRUPA Ruda
PODGRUPA Ugljen
VRSTA Mrki ugalj
PODVRSTA Usitnjeni mrki ugalj
RAZRED KVALITETA I klasa
Izvor: http://www.zis.gov.rs/sr/pdf_zigovi/primer








KLASIFIKOVANJE U MARKETINGU


Klasifikovanje podela u marketingu u najširem smislu podrazumeva podelu na sredstva na proizvodnju i sredstva na potrošnju. Sredstva za proizvodnu se dalje dele na sredstva za rad i predmete rada. Sredstva za rad mogu biti mašine, elementi, oprema, instrumenti...
U marketingu je u većoj upotrebi klasifikacija proizvoda na proizvodna dobra, ona dobra koja koriste proizvodna preduzeća bilo kao sredstvo za rad, materijal, i druge komponentedrugih proizvoda-i potrošna dobra koja se koriste od pojedinaca i domaćinstava i koja se dele na netrajna i trajna.

Prema broju nosilaca potreba proizvodi se dele na-
-proizvod masovne upotrebe
-proizvode individualne upotrebe

Potrošna dobra se dele na-
-obične
-posebne
-specijalne proizvode

Obični se dele na
-glavne(koji se redovnokupuju, npr.prehrambeni proizvodi)
-impulsivne(koji sekupuju bez planiranja)
-iznenadne(koji sekupuju u hitnim slučajevima).

Ako proizvod ne može biti klasifikovan prema nekoj listi klasa, ili objašnjenjima uz određenu klasu, treba primenjivati sledeće preporuke i kriterijume:
a) gotovi proizvodi se klasifikuju, u principu, prema njihovoj funkciji ili nameni. Ako funkcija ili namena gotovog proizvoda nije navedena u listi klasa, finalni proizvodi se klasifikuju prema analogiji sa sličnim gotovim proizvodom. Ako se ni ovo ne može primeniti, sledeći kriterijum je materijal od koga je proizvod napravljen ili način korišćenja.
b) gotovi proizvodi koji su celina a sadrže više predmeta koji imaju višestruku primenu(npr.radio sa ugrađenim satom), mogu biti klasifikovani u sve klase koji odgovaraju njihovoj nameni, a ako se ovi kriterijumi ne mogu primeniti,koristili bi se kriterijumi iz tačke a).
c) prirodni materijali(sirovi, prerađeni ili neprerađeni) klasifikuju se u glavnom prema vrsti materijalakoji sadrže.
d) proizvod koji je namenjen da bude deo drugog proizvoda u principu se klasifikuje u istu kategoriju kao i taj proizvod.
e) kada se proizvodi, gotovi ili poluprerađeni, klasifikuju od materijala od koga su napravljeni, a napravljeni su od više materijala, klasifikuju se u principu prema materijalu koji dominira.
f) kutije za pakovanje proizvoda, u principu se klasifikuju u istu klasu u kojoj je klasifikovan proizvod. (http://www.scribd.com/doc/23706620/Marketing-Mix).

ZAKLJUČAK



I pored brojnih prepreka, može se zaključiti da je definisanje pojmova jedan od ključnih problema u društvu. Isto tako, vidi se da zbog složenosti pojmova, i faktora koji obuhvataju isti, neophodna je detaljna analiza i pažljiv pristup pri definisanju pojmova. Za dublju analizu i dalje obrađivanje istih, značajnu ulogu ima i njihova klasifikacija.

Sa druge strane, ni za jednu klasifikaciju, osim podele na društvene i prirodne nauke, se ne može reći da je reprezentativna i strogo dosledna u kriterijumu podela nauka. Zato Ogist Kont govori, analizirajući brojne klasifikacije, da diskusije vođene oko ovih predmeta, imaju za krajnji cilj da pokažu mane u svakoj od njih, tako da ni jedna nije mogla steći jednodušno odobravanje, i da u tom pogledu gotovo postoji toliko mišljenja koliko i ličnosti.

Kako granice između svih ovih podela nisu sasvim stroge i jasne, pa se podele mogu smatrati uslovnim, tako se one mogu naći u okviru raznih osnovnih podela. (Minić, 2008/67 str.) Izuzetno je važno da se teorijsko znanje prenese u praksi, kako bi ono imalo i praktični značaj, ali i značaj u nekim budućim istraživanjima i analizama. Iz tog razloga ključnu ulogu imaju pravilne definicije i klasifikacije nekog pojma ili pojave. Može se zaključiti da se problematici definisanja i klasifikovanja mora pristupiti detaljno, obazirući se na brojne prepreke i mogućnosti na eventualne greške.





















Literatura :

Knežić, B. (2004), Od definicija do operacionalizacije, sa osvrtom na istraživanje nasilja, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva

Koen, M. i Nejgel, E. (1979), Uvod u logiku i naučni metod, Beograd, Zavod za udžbenike i naučna sredtsva

Marković, M. (2005), Logika, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva

Minić, V. (2008), Metodologija istraživanja u društvenim naukama, Beograd, Fakultet za ekonomiju i političke nauke

Šešić, B. (1982), Osnovi metodologije društvenih nauka, Beograd, Naučna knjiga

Šušnjić, Đ. (1995) Znati i verovati, Beograd, Gigoja

Internet:

http://www.almamons.co.rs/законокласификацијиделатности

http://sr.wikipedia.org/wiki/дефиниција

http://sr.wikipedia.org/wiki/класификација

http://www.scribd.com/doc/23706620/Marketing-Mix

http://www.zis.gov.rs/sr/pdf_zigovi/nica.pdf