ISTORIJSKI IZVORI
Sva saznanja o narodima,kulturi i civilizaciji Istočnih despotija,isprva su se zasnivala na spisima grčkih istoričara,geografa i putopisaca.Posebno treba da se istakne grčki geograf Strabon(I vek pre n.e.),i grčki istoričar Herodot,”Otac istorije”(484.-424.god. pre n.e.).Herodot je napisao obimno delo pod nazivom “Istorija”,koje je obuhvatalo podatke o gotovo svim narodima i državama njemu poznatog sveta,pa i o Mesopotamiji.Nedostatak grčkih izvora je bio upravo u tome što su se vecim delom zasnivali na mitovima i legendama,pa im verodostojnost nije bila osigurana,ali su ostali kao jedini prozor u prošlost sve do početka CIC veka,tačnije 1802. godine kada je nemački filolog Grotefend započeo dešifrovanje klinastog pisma.Taj posao su uspesno završili englezi Hinks i Roulinson.Mesopotamsko pismo je nazvano klinasto zbog načina pisanja(pisaljkom od metala ili trske utiskivali su se znaci na vlažnu glinenu pločicu koja se potom sušila na suncu).
SUMERSKA PLOČICA SA KLINASTIM PISMOM(oko 2500. god. pre n.e.)
Zanimljivo je istaći da su klinasto pismo koristili svi narodi stare Mesopotamije:Sumerci,Vavilonci,Asirci,Hetiti i Elamićani.Tek od tada se svetu otkrivaju kultura,običaji,kao i pravni propisi i akti tog starog sveta.
GILGAMEŠ PLOČICA
ISTORIJA MESOPOTAMIJE DO HAMURABIJA
Sišavši sa okolnih brda u plodnu ravnicu između dve reke,pokorivši lokalno seosko stanovništvo,uvodeći klinasto pismo kao i opeku od gline u građevinu praveći prve naseobine,Sumeri,narod zagonetnog porekla,su zvanično prvi stanovnici Mesopotamije.Inače riječ “mesopotamija” je grčkog porekla i znači međurečje.Gradovi kao što su Ur,Uruk,Kiš,Lagaš,Avan,Hamasi,Isin,Larsa,Nipur,Ešnua,Uma,Eridu i mnogi drugi nastaju oko svetilišta lokalnih božanstava u čije ime upravljaju postojeće dinastije između kojih se javljaju neprijateljstva,tako da oko 2735. godine pre n.e. vladar grada Uma,Lugalzagizi osvaja Lagaš,Ur i Uruk,osniva državu i dodeljuje sebi titulu “lugal”(veliki čovek).
MESOPOTAMIJA OKO 2500 god. pre n.e.
Već u III milenijumu u Mesopotamiju nadiru semitska plemena Amorićana,koji se učvršćuju u Vavilonu i Akadu(pa dobijaju ime Akađani).Sargon,vladar Akađana pobeđuje Lugalzagizija i pripaja njegove oblasti kao i Elam(oblast severno od Lugalzagizijeve državice).Sargon (2350-2294) učvršćuje akadsku državu,koju nastavlja da ekspandira njegov unuk Naram-sin(2270-2233) tako da se prostirala od Male Azije i Mediterana preko dolina Eufrata i Tigrisa pa do Perzijskog zaliva.
SARGONOVO CARSTVO(MESOPOTAMIJA OD OKO 2300. god.pre n.e. PA DO PADA POD GUTE)
Akadsku vlast ruše 2169. Guti,pleme iz Kurdistana.Protjerivanje Guta obavlja kralj Ura Urukegal,dok se obnavljanje sumersko-akadske države i uspostavljanje treće dinastije grada Ura(2080-1930) veže za kralja Ur-Namua. Napad Elamićana 1930.god. pre n.e. kao i unutrašnje slabljenje države zbog borbi za vlast dovode do raspada države.
Oslabljeni Ur nije mogao da se odupre najezdi plemena Amorićana(Amorita),koji su svojim upadima u pljačkaškim grupama,doprineli opštem rasulu treće dinastije Ura.Išbi-Era se nametnuo kao nezavisni vladar u drevnom gradu Isinu i osnovao prvu amoritsku dinastiju u Sumeru.Amoriti su zavladali u većini starih gradova Sumera i u mnogim drugim državama koje su činile sastavni deo Urskog Carstva treće dinastije i delile isto kulturno nasleđe.Posle perioda nereda utvrdile su se nove jake amoritske dinastije na jugu u Larsi,u Vavilonu(severni Sumer ili Akad),u Ešnui(istočno od Tigrisa) i u Mariju(na srednjem Eufratu).
GODINA VLADAJUĆI GRADOVI SUMERA DOMAĆA ISTORIJA STRANA ISTORIJA KULTURA
3000.
2900. Dinastija Kiša Klinasto pismo
Prvi hramovi
Borbe između gradova Ura i Lagaša
2600. I dinastija Ura Vladarske grobnice u Ura
2500.
2400. Lagaš
II Dinastija Ura Inflartacija Semita
2300. Lugalzagizi
Sargon iz Akade Ujedinjavanje Vavilonije pod akadskom vlašću
2200. Naram-Sin Prodor Guta
2100.
2000. Gudeja iz Lagaša Obnavljanje Sumera:
Carstvo Ura Obnova Umetnosti
Veliki zigurat u Uru
1900.
1800. Uspon Mari-a Prevlast Amorita Pojava Asiraca Carska palata u Mari-u
1700.
1600. Hamurabi
Samsuilunas Arijevci pustoce Iran
Kasitski prodor u Vavilon Hamurabijev zakonik
SUMER OD SVOJIH POČETAKA DO HAMURABIJA
VAVILONSKO CARSTVO
BABILON
Jedinstvenu državu stvara Hamurabi(1792-1750 godina pre n.e.),čija dinastija je vodila aktivnu spoljnu politiku i borila se za ujedinjenje pod svojom vlašću čitavog bazena Tigra i Eufrata.Bio je gospodar Vavilona,iskusan i vešt diplomata,a znao je da se koristi nesuglasicama i sukobima suseda.On sklapa savez sa bogatom državom Mari koja u svojim rukama drži trgovački put koji vodi do obala Sredozemnog mora.Osiguravši,na taj način,svoju severnu granicu,Hamurabi usmerava glavni udar protiv Larse,koja je povezana sa Elamom.Pokorivši tog najopasnijeg suparnika,odlučno raskida prijateljske odnose sa državom Mari,osvaja grad i razara carski dvor(jedno od najlepših arhitektonskih zdanja tog vremena koje su otkrili francuski arheolozi).Pod njegovu vlast pada i Ašur(grad sjevero-istočno od Mari-a,na reci Tigrisu).Tako je stvoreno veliko Starovavilonsko carstvo koje je zauzimalo zahvatalo najveći deo Mesopotamije.Posle njegove smrti,državu ne uspevaju da održe naslednici i ona se raspada.
BABILONSKA KULA
DRŽAVNO UREĐENJE HAMURABIJEVE DRŽAVE
ASIRSKI STRELCI
Što se tiče državnog uređenja,treba da se napomene,da iako stvorivši veliku i prostranu državu,Hamurabi je malo šta ostavio u pisanom nasleđu o funkcijama vladara i državnih činovnika.
Nekadašnje rodovske starešine,odnosno kasnije upravitelji prvobitnih naselja su se nazivali “patesi”,čija vlast postaje apsolutna,i bogom dana,tako da doživljavaju transformaciju u “ense”(božije namesnike).
Vladari prvih većih državnih tvorevina nazivaju sebe “lugalima” i proglašavaju se gospodarima “sve četiri strane sveta”(u njihovim očima su te države bile veoma velike).Volja bogova je određivala vladara,ali nije osporavala nasljednost funkcije.Lokalna vlast je strogo bila podređena centralnoj.”Nubandu” je bio najviši državni činovnik(upravljao dvorom i kraljevim imanjem;rukovodio javnim radovima),dok je “išaku” po funkciji bio iz njega(kontrolisao je upravom,sudstvom i vojskom).
ASIRSKI KOPLJANICI
HAMURABIJEV ZAKONIK
Posle proširenja carevine,Hamurabi se okrenuo sređivanju zemlje po pitanju jedinstvenom zakonodavno-pravnog sistema.Prije Hamurabija bilo je pokušaja donošenja jednog takvog pravnog akta,ali sa manjim ili većim uspehom na nekom lokalnom nivou,pa imamo zakonike od Ur-Namua(osnivača treče dinastije Ura,zvanično najstariji pisani pravni akt,čuva se u Muzeju Starog istoka u Istanbulu),Bilalame(miroljubivog vladara Enšue,čuva se u Iračkom muzeju starina u Bagdadu),Lipit-Ištara(vladara grada Isine,čuva se u Filadelfijskom muzeju).O unutrašnjoj politici,Hamurabija saznajemo iz njegovog zbornika zakona,koji mu je donio veću slavu nego sve njegove osvajačke pobede zajedno. Pronađen je 1902. Godine u iranskom gradu Suzi(oblast starog Elama),gde ga je kao ratni plen bio odneo elamićanski kralj Šutruk Nahunt.Ti zakoni su ispisani na bazaltnom stubu(stela od crnog diorita),visine 2,62 m,koji je ukrašen reljefnim figuricama koje prikazuju samoga cara kako stoji,pun poštovanja,ispred trona boga sunca,pravde i zakonitosti Šamaša,i kako prima iz njegovih ruku isingije najviše sudske vlasti(žezlo i prsten).Tako posmatrač dobija informaciju da je zakon bogom dan,a vladar samo vrši zakonodavnu vlast.
Orginalni tekst se čuva u Francuskoj,u Parizu(muzeju “Luvr”),dok se u Moskvi nalazi prekrasna kopija(u Muzeju likovnih umetnosti “A.S.Puškin”).Tekst je pročitao,numerisao i preveo francuski orijentalist Šel,koji ga je podelio u tri dela.U prvom delu,prologu, Hamurabi opširno govori o tome kako su ga bogovi poslali na zemlju da uspostavi red i donese zakon,da štiti slabe od jakih,da dovede vodu u pustinju,i spasi
CAR HAMURABI PRED BOGOM SUNCA ŠAMAŠOM
narod od gladi:” Kada je Anu Uzvišeni,kralj od Anukija i Bela,gospodar Raja i zemlje,koji je objavio veru,naredio je Marduku,svevladajućem sinu Ee,Bogu pravednosti,vladavinu zemaljskim ljudima,i učinio ga vešim među Igijima,oni nazvaše Vavilon njegonim slavnim imenom,učinivši ga velikim na zemlji,i našavši večno kraljevstvo u njemu,čije su temelje čvrsto položili oni iz raja i sa zemlje;onda Anu i Bel nazvaše me imenom,Hamurabi,uzdignuti vladar,koji se boji Boga,da donesem pravičnost na zemlji;da uništim grešne i zle,tako da snažni ne povređuju slabije;tako da Ja treba da vladam crnoglavim ljudima kao Šamaš,i prosvetlim zemlju,što duže za dobro čovečanstva.”
U drugom delu,po Šelovoj numeraciji,smeštena su 282 člana koji su ustvari konkretni zakonski propisi i sama suština Hamurabijevog zakonika.U trećem završnom delu,epilogu,on poziva podanike na poštovanje zakona,obećavajući nagrade i božansku zaštitu od prokletstva i zla,svima onima koji se nalaze unutar zidova “njegovog hrama”(koji su pod njegovom vlašću,i koji priznaju zakon),preteći teškim kletvama i kaznama za one koji nisu.
Smatra se da je donesen u poslednjoj dekadi vladavine(oko 1780. godine pre n.e.),kada se posle dugotrajnih ali uspešnih osvajanja,car odlučio da iznutra konsoliduje državu.Zakon je nadasve kazuističan,jer ne sadrži opšte pravne definicije ,već reguliše konkretne slučajeve.Neke odredbe su bile surove,a ima i znakova sudske diskriminacije na osnovu razlika u društvenom položaju,ali je mnogo značajnije da se razlikovalo ubistvo sa predumišljajem od od ubistva iz nehata ili povreda.Štaviše,po zakonu položaj žena je povoljniji nego u nekim zemljama danas.Zakonik uključuje i mnoge detaljne odredbe o raznim staležima i zanimanjima i to mu daje ogroman značaj pri proučavanju društvenih prilika i odnosa onoga vremena.Takođe,ojačali su i novčani odnosi,pri čemu je merilo vrednosti srebro ili zlato u šipkama(šekel-8 grama,mina-500 grama,talir-30 kilograma).Iako su bogovi inspirisali vladara da donese zakonik,vladar ne predstavlja božanstvo na zemlji,već samo namesnika božijeg(što nije bio slučaj u Egiptu),i zakonik ne sadrži religijske odredbe i sankcije.Svakako da ovo nije najstariji poznati zbornik zakona,ali je najdetaljniji koji potiče iz Mesopotamije.
STATUSNO PRAVO
Izuzev najvišeg sloja vavilonskog društva(visoko sveštenstvo,dvorski činovnici)čitavo stanovništvo se strogo deli na slobodne ljude(avilum),koji se nalaze pod zaštitom zakona,i na robove(vardum),koji se,kao i stoka smatraju imovinom na raspolaganju gospodara.Uporedo sa svim mogućim ekonomskim gradacijama,u opštoj masi slobodnog stanovništva razlikuju se još čisto pravne kategorije,pa nailazima na još jedan sloj,muškenum,koji se po pravima ,nalazi između robova i slobodnih ljudi.Spominju se još mnogobrojne sluge koje nisu imale vlastitog imanja,već su za svoj rad dobijali zaradu u naturi ili novcu.
Avilum su najmnogobrojnija kategorija vavilonskog društva(posednici zemlje,seljaci,trgovci,zanatlije);učestvuju u radu gradskih veća,koja su zadržala lokalnu samoupravu i sudstvo,a vode računa i o gradskim finansijama.
Muškenum je sloj stanovništva čiji pravni status nije dovoqno jasan.Oni su bili posednici,delimično čak i robovlasnici,mogli su da zasnivaju porodice,ali njihova jurisdička prava su bila ograničena(podređen položaj se ogleda po pitanju krivičnog prava,kako se pretpostavlja,u vezi sa poreklom).Za nanošenje telesnih povreda mušenumu,krivac se kažnjava po principu kompozicije,a za istu takvu povredu ako je u pitanju avilum,krivac se kažnjava po principu taliona(“oko za oko,zub za zub”).
Član 196.
Ako Čovek izvadio oko drugom Ćoveku,ima da se oko i njemu izvadi.(oko za oko)
Član 197.
Ako on slomi kost drugom čoveku,i njegova će kost biti slomljena.
Član 198.
Ako čovek iskopa oko muškenumu ili mu slomi kost,treba da plati minu zlata.
Član 200.
Ako čovek slomi zube sebi ravnom po statusu,i njemu treba da slome .(zub za zub)
Član 202.
Ako neko napadne čoveka višeg po statuse od svog,treba da javno primi 60 udaraca bičem za volove.
Čan 204.
Ako mušenum napadne drugog muškenuma,treba da plati 10 šekela u novcu.
Ali muškenum je imao i povoljnosti u nekim segmentima:
Član 216.
Ako lekar napravi veliki zasek sa nožem za operacije i izleči,ili raseče tumor (iznad oka) sa nožem za operaciju i spasi oko,treba da primi 10 šekela u novcu.
Član 217.
Ako je pacijent mušenum,onda treba da primi 5 šekela.
Član 221.
Ako lekar izleči slomljenu kost,pacijent treba da mu plati 5 šekela u novcu.
Član 222.
Ako je pacijent muškenum treba da plati 3 šekela.
LAV UBIJA ROBA
Vardum je bio najniži sloj vavilonskog društva.Izvori ropstva su bili različiti:ratovi,rođenje od roditelja robova,kupovina od trgovca robljem, krivična osuda i dužničko ropstvo.Ipak,za razliku od vremena treće dinastije Ura,preduzimaju se mere da slobodni Vavilonci ne smiju da dopadnu u ropstvo(samo teški prestupi povlače lišavanje slobode).Glavni uzrok pretvaranja mase u robove je bila zavisnot zbog zaduživanja,a Hamurabijevi zakoni upravo nastoje da tu zavisnost ograniče.Tome se ne treba čuditi jer su nemilosrdne akcije zelenaša,od kojih su stradali ne samo siromasi već i mnogi vlasnici,izazivale opšte nezadovoljstvo i nanosile štete caru,koji je na taj način gubio podanike(jer je rob u celini pripadao gospodaru).Dug je mogao da odradi ne samo dužnik,već i njegova žena ili deca,i to samo u roku od tri godine,pri čemu su se,za razliku od robova,ti zavisni ljudi štitili zakonom i lihvar(onaj kome se dug odrađuje) je odgovarao životom svoga sina za nasilnu smrt dužnikova sina koji bi odrađivao očev dug.
Rob je svojina gospodara i kao oznaku svog statusa nosi abitum(žig) koji skida samo sa gospodarevim odobrenjem.
On ga može prodati ili osloboditi,ali ne može prodati robinju koja mu je rodila decu,iako je može zadržati kao roba.Deca postaju slobodna posle smrti oca.Skrivanje tuđeg roba je povlačilo smrtnu kaznu.Rob je mogao sklapati brak sa slobodnim ljudima i neke ugovore u prisustvu svedoka.Povreda roba se plaćala polovinom vrednosti roba,a ubistvo se moralo nadoknaditi drugim robom.
Član 199.
Ako čovek iskopa oko nečijem robu,ili mu slomi kost,treba da plati pola od vrednosti njegove.
Član 205.
Ako rob napadne gospodara,treba da mu se odseče uho.
Član 217.
Ako lekar izvrši neki operativni zahvat na nečijim robom,i izleči ga ili mu spasi oko,onda vlasnik roba plaća lekaru 2 šekela.
Rob je postajao slobodan ako plati otkup,ako ga gospodar oslobodi,nakon smrti oca ako je dete robinje i slobodnog čoveka,nakon tri godine ako je dužnički rob i ako ode u drugu zemlju i tamo ga neko otkupi po povratku u Vavilon je slobodan.
Iako se o robovima u Hamurabijevom zakoniku govori mnogo,oni čine samo dio(iako dosta značajan) neposrednih prizvođača.
STVARNO PRAVO
Vladar je bio vlasnik sve zemlje.Seoske zajednice su se nalazile u stadijumu potpunog raspadanja.U praksi se javlja privatna svojina.Zemljišne parcele(s izuzetkom carskog fonda zemljišta) su podlegale prodaji i kupovini, što potvrđuju mnogobrojni kupoprodajni ugovori.Zemlja koja je neposredno pripadala dvoru ustupa se pod ugovor vojnicima i zamljoradnicima,koji su za to plaćali ugovorene iznose u naturi.
Veoma detaljno regulišu se uslovi arende polja i vrtova.Nemarni arendator koji ne skupi letinu zbog svoje lenosti,mora da uplati zakupninu u naturi(1/3 ili 2/3),izračunatu prema normi letine na susednom imanju.Svaki zemljoradnik strogo odgovara za oštećenost nasipa koji se nalazi uz njegov posed.Ako njegovom krivicom dođe do poplave,tada njega i sve njegovo imanje prodaju kako bi se nadoknadili gubici susedima.
Ilkum je zemljišni posed koji su dobijali vojnici na korištenje dok god vrši vojnu službu,jer ako dođe do zanemarivanja dužnosti,posed se automatski oduzima,iz čega proizilazi da ilkum nije nasledan.A ako sin držaoca hoće da ga zadrži,mora da se prihvati očevih obaveza.Ako dođe do smrti oca u vreme nepunoletstva sina,majka dobija trećinu ilkuma da podigne dete.Ilkum nije (sa izuzetcima) bio podložan kupoprodaji.
Kuduru je ustanova koja potiče iz vremena kasitske vladavine a predstavlja kamene stubove koji su se nalazili između imanja i imali su ulogu međe(što ustvari reč i znači).Preko njih su bila zagarantovana prava vlasnika zemlje.Kopije su se nalazile u hramovima i predstavljale prvi poznati oblik vođenja evidencije o svojini na zemlji,prvobitne zemljišne knjige.
KRALJ AŠURNAŠINPAL II(883-859)godine p.n.e
OBLIGACIONO PRAVO
U Vavilonu srećemo puno obligaciono-pravnih ugovora,čija se forma,kao bitan uslov za zaključivanje pravnog posla zahtevala samo u pojedinim slučajevima.
Ugovor o kupoprodaji;ne utvrđuju se obaveze već samo volja stranaka u pogledu pravne svojine;predmet kupoprodaje može biti pokretna i nepokretna imovina,robovi pa čak i deca;zakonik je gotovo uvek utvrdio cenu stvari,a prenos stvari je bio završavan simboličnim stavljanjem palice preko nje,što je označavalo novog sopstvenika; prodavac nije prolazio bez posledica za skrivanje nedostataka stvari ili za prodaju tuđeg vlasništva(evikcija).
Ugovor o zakupu;u pitanju je najčešće zemlja,i stanovi;rokovi se kreću od 1-5 godina;zakupnina se plaćala u obliku plodova(1/3,1/2 ili 2/3 prinosa).
Ugovor o najmu;u pitanju je stoka(magarac,vo),prevozno sredstva(kola,brod) ili rob ili slobodni čovek;predviđa se cena najma i nadoknada eventualne štete;
Ugovor o ličnom najmu;reguliše najam raznih kategorija radnika i majstora,koji strogo odgovaraju za kvalitet urađenog posla;
Član 228.
Ako graditelj gradi nekome kćuu i završi je,onda treba da mu se plati dva šekela u novcu po svakom sar-u površine.
Član 229.
Ako graditelj izgradi kuću za nekoga,i ne izgradi je valjano,i kuća se sruši i ubije vlasnika,onda graditelja treba dati da se ubije.
Član 230.
Ako ubije sina vlasnika,treba da se ubije sin graditelja.
Član 231.
Ako ubije roba vlasnika,onda on treba da plati drugim robom vlasniku kuće.
Član 232.
Ako uništi dobra,onda treba da kompezira štetu,i takođe zato što je nije dobro sagradio,treba da je ponovo izgradi o svom trošku.
Ugovor o zajmu;sprečava zloupotrebe poverioca;dužničko ropstvo svedeno na tri godine;samovoljno plenjenje imovine dužnika dovodi do gubitka zajma;ubijanje dužnika se nadoknađuje smrću svog sina(ako se radi o avilumu) ili plaćanjem novčane kazne i gubljenjem zajma(ako se radi o vardumu);ako je imovina dužnika stradala od nepogoda,predviđaju se olakšice,a visina kamata za zajmove je utvrđena(1/3 za zajam u žtu i 1/5 za zajam u srebru).
Ugovor o ostavi;predviđa čuvanje tuđih stvari;zahtva pismenu formu i prisustvo svedoka;utajenje poverene imovine(žita) nadoknađuje se dvostruko.
ASIRSKI MORNARI I RIBARI
PORODIČNO PRAVO
Car se u praksi obračunavo sa tradicijama patrijahalne porodice.Muž je imao pravo da na mestu ubije ženu-nevernicu i njenog zavodnika.Za saučesništvo u ubistvu svog supruga žena-prevarnica je nabijana na kolac,a za rđavo ponašanje i rasipništvo žena je istjerivana iz kuće i li pretvarana u robinju.Sin koji udari,odnosno,ošamari oca kažnjavan je odsecanjem šake,dok se batinanje sina uopšte nije smatralo prestupom.
Iako je brak u suštini bio monogam,bilo je izuzetaka kada je muž mogao dovesti drugu ženu(ako mu prva ne podari potomstvo,ili je bolesna),ali je dužan da zadrži prvu ženu,u odnosu na koju je druga žena u podređenom planu.
Član 145.
Ako čovek uzme ženu i ona mu ne rodi decu,i on odluči da uzme drugu ženu i dovede je u kuću;toj drugoj ženi ne treba da se prizna jednakost sa prvom.
Brak je dozvoljen između različitih društvenih staleža,ali je zabranjen između roditelja i dece,kao i maćehe i pastorka(o pobočnom rodu se ništa ne govori kao o smetnji pri sklapanju braka).Brak sklapa mladoženja i otac(brat ili neki drugi muški srodnik)nevestin,dok se razvedena žena i udovica može udati za “čoveka svog srca”.
Tirhatu-neobavezan poklon nevelike vrednosti koji mladoženja daje nevestinom ocu.u slučaju da bez valjanog razloga mladoženja odbije mladu,njen otac zadržava tirhatu,a ako on odbije mladoženju vraća tirhatu dvostruko.
Član 159.
Ako neko donese imovinu u tastovu kuću,i plati tirhatu,gleda za drugom ženom i kaže svom tastu:”Ja ne želim tvoju ćerku”,mladin otac može da zadrži sve što je dobio.
Član 160.
Ako je čovek donio imovinu u tastovu kćuu i platio tirhatu;ako onda otac devojke kaže:”Ja ti neću dati svoju kćerku”,onda treba da vrati duplo sve što je dobio.
Nudunu-vredniji pokloni u pokretnim i nepokretnm stvarima koji se daju pre ili za vreme braka kako bi muž materijalno obezbedio ženu.Ako joj nije dao nudunu,onda udovica ima pravo na jednak dio nasledstva,a ako udovica napusti kuću i preuda se,nuduna ostaje deci.
Šeriktu-pokloni koji nevestini roditelji daju kao miraz.S tim upravlja muž,ali u slučaju raskida braka,miraz se vraća sa ženi,ali on prelazi deci(ako ih nemaju,onda se vraća ženinim roditeljima).
Član 138.
Ako čovek poželi da se odvoji od žene koja mu nije rodila decu,on treba da joj da iznos njene tirhatu i miraza kog je donela sa sobom iz očeve kuće,i nek je pusti da ide.
Član 139.
Ako nije bilo tirhatu-a onda treba da joj da minu zlata kao poklon zbog puštanja.
Član 140.
Ako je muškenum,onda nekjoj plati trećinu mine zlata.
Za dugove stečene u braku,odgovornost podjednako snose oba bračna druga,a za dugove pre braka žena može da traži garanciju pre udaje da neće biti prodana u roblje zbog njih.
Član 151.
Ako žena koja živi u čovekovoj kući,napravi ugovor sa svojim mužem,da je zajmodavac ne može zatvoriti,i dan joj je dokument na osnovu toga,da ako je muž napravio dugove pre braka,zajmodavac je ne može zadržati zbog toga.Ali ako je žena napravila dug pre ulaska u brak,njenog muža zajmodavac ne može zatvoriti zbog toga.
Brak prestaje smrću jednog od supružnika ili razvodom.Muž može da otera ženu koja je nemarna ne davši joj ništa ili je učiniti robinjom,ali bez dobrog razlog,zakon to zabranjuje.Ako muž padne u zarobljeništvo,ženi se dozvoljava odlazak kod drugog samo ako nema dovoljno sredstava za život,ili će biti naređeno da je bace u reku.Ako se muž vrati iz zarobljeništva,dužna je da mu se vrati samo ako nije okaljao otadžbinu(deca iz drugug braka ostaju sa ocem).
Član 141.
Ako čovekova žena,koja živi u njegovoj kući poželi da ode iz nje,padne u dugove,pokuša da ruinira kuću ponižavajući muža,i pravno je osuđena(kriva je),ako njen muž odluči da je pusti,može da ide ali neće ništa dobiti kao poklon zbog otpuštanja,ali ako njen muž odluči da je zadrži,i uzme drugu ženu,onda ima da ostane u kući muža kao robinja.
Član 142.
Ako se žena posvađa sa mužem i kaže:”Ti nisi dobar(ponižavaš me)prema meni”,razlog za ženinu presudu mora biti opravdan.Ako je nevina,I nema greške na njenoj strani,onda krivica ne sme napasti ovu ženu,i sme uzeti miraz i vratiti se u kuću roditelja.
Član 143.
Ako nije nevina,ali ostavi muža i ruinira kuću,ponižavajući muža,treba da se baci u reku.
Član 131.
Ako čovek optuži ženu,ali ona nije zatečena sa drugim čovekom,ona mora da da zakletvu i onda se može vratiti kući.
Član 132.
Ako je “prst uperen” na nečiju ženu po pitanju drugog muškarca,ali nije uhvaćena da spava sa njim,ona treba da skoči u reku za svog muža.
NASLEDNO PRAVO
Imovinu nasleđuju sinovi koji produžuju potomstvo i kult predaka.Sin prvenac nema prednost u odnosu na ostale.Otac ne može proizvoljno da liši sina nasledstva(da ga razbaštini),već to mora da učini sudskim putem.
Član 168.
Ako čovek želi da istera sina od kuće,i odluči to pre sudije:”Ja želim da izbacim sina”,tada sudija treba da ispita njegov razlog.Ako je sin kriv zbog razloga zbog kog pravno ne treba da ide iz kuće,otac ga ne može izbaciti.
Član 169.
Ako je kriv zbog važne greške,zbog koje mu može pravno oduzeti sinovqev status u kući,otac mu treba da oprosti prvi put,ali ako se to ponovi,onda mu treba obespraviti status u kući i izbaciti ga.
Kćerke su dobijale miraz pa su se isključivale iz nasledstva.Samo su sveštenice mogle da nasleđuju,ali pošto se nisu smele udavati niti imati potomstvo,nasledstvo se vraćalo braći.Udovica može da ostane u kući pokojnog muža i da živi od prihoda šeriktua i nudune,ali ih ne može otuđiti.Sinovi koje je rodila robinja nasleđuju samo ako ih je otac nazivao sinovima u toku života(ako ih je priznao),a usvojena deca stiču sva nasledna prava kao i zakonita,ali gube nasledno pravo u prethodnoj porodici(ovde se vide elementi testamentalnog nasleđivanja koje Hamurabijev zakonik nije poznavao).
GOSPODAR MARIJA
KRIVIČNO PRAVO I SUDSTVO
Hamurabijev zakonik je prvobitni prototip kaznenog zakonika,jer kaznene mere zauzimaju najveći deo,a o ostalim granama prava govori se samo kad dođe do njihove povrede.Dosta je nerazvijenije i zaostalije nego stvarno ili obligaciono pravo,pa su se ostaci sistema taliona zadržali čak do današnjih dana.
U mnogim članivima sređemo kolektivnu odgovornost za postupak pojedinca(odgovornost dece i žene za postupke oca i muža).Pravna nejednakost je naglašena kao i u drugim pravnim segmentima zakonika(za isto delo se ne kažnjavaju isto avilum,muškenum i vardum).
I kao takav,Hamurabijev zakonik predstavlja određen pomak na dotadašnji sistem kažnjavanja(razlikuje se ubistvo iz nehata i sa predumišljajem,a za nenamerno povređivanje,predviđa se samo nadoknada troškova lečenja).
Ali za zakon koji za kaznu u 34 slučaja predviđa ubistvo (davljenje,spaljivanje,nabijanje na kolac),i sakaćenje(lomljenje kostiju,sečenje ušiju,šaka,grudi,izbijanje zuba i očiju),nikako se ne može reći da je blag i human.
Imovinske kazne su unapred određene za razne prekršaje i regulisane su legalnom kompozicijom,tako da sudiji nije ostavljeno po volji određivanje visine iznosa kazne.Sudsku funkciju vrše daijanum(carske sudije),gradonačelnici,upravnici oblasti,kao i sam vladar(vrhovni sudija).Srećemo i hramske sudove,ali su oni u Hamurabijevo vreme primali samo izjave pod zakletvom.Nema torture,a za dokazna sredstva su korišteni svedoci,zakletve,ordalije(božiji sudovi),kao i pismene isprave i razni ugovori.Nema kazni zatvorom ili prinudnim radom,a sve nejasnoće i nepotpunosti u zakonu su verovatno regulisane običajnim pravom.
Pretraga
Spisak članova
Kalendar
Pomoć
