Rizik i neizvesnost (uopsteno)

U najopštijem smislu, rizik predstavlja šansu da se dogodi neki neželjeni događaj. U kontekstu iznalaženja najpovoljnijeg plasmana za raspoloživi kapital, rizik je povezan sa verovatnoćom da stvarno ostvareni prinosi na ulaganja budu manji od očekivanih. Praktično, veća šansa ostvarenja niže stope prinosa na ulaganja od očekivane čini konkretno ulaganje rizičnijim. Iz tog razloga sagledavanje rizika, kojim je opterećen svaki konkretan plasman ne sme biti zanemareno ili prepušteno intuiciji, pošto pogrešne procene rizika mogu imati za posledicu manje efekte od očekivanih, izostanak očekivanih koristi ili čak gubitak uloženog.

Racionalan ulagač izbegava rizik ukoliko je to moguće, odnosno između dve alternative sa istim očekivanim prinosima uvek preferira onu sa manjim stepenom očekivanog rizika. Ovakvo ponašanje, poznato kao averzija prema riziku ( risk aversion ), ne znači izbegavanje rizika po svaku cenu već nespremnost da se prihvati dodatni rizik ukoliko nije kompenziran dodatnim očekivanim prinosima ( premijom za rizik ). Proizilazi, da će kao uslov za prihvatanje i ulaganje investitori na svaku rizičniju varijantu zahtevati sve veću očekivanu stopu prinosa. Kao alternativa ovakvim ulaganjima stoje plasmani raspoložive gotovine u alternative sa vrlo malim ili bez rizika u pogledu ostvarenja očekaivanih prinosa ( Neki ljudi učestvuju u igrama na sreću ili kockajući prihvataju rizik da izgube uloženo svesni izuzetno visokim kompenzacija za rizik u slučaju dobitka. Za većinu ljudi kocka je pre zabava nego stvarno ulaganje u buduće prinose ). Takvim ulaganjima smatra se kupovina državnih obveznica u SAD ( obveznica centralnih banaka ekonomski najjačih zemalja ), čiji su jedini nedostatak vrlo niske stope prinosa ( 3-4% na godinu ).