Rodna ravnopravnost

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Pol i Rod

Pojmovi „pol” i „rod” najčešće se definišu na sledeći način:

„Pol” se odnosi na biološke razlike između žena i muškaraca. One su uglavnom trajne i univerzalne.

„Rod” se odnosi na društveno konstruisane uloge žena i muškaraca. Na koji način jedno društvo vidi ulogu žene i muškarca i šta od svakog od njih očekuje (društvena očekivanja vezana za rodne uloge) zavisi od niza faktora: kulturnih, političkih, ekonomskih, društvenih i religioznih. Na njih podjednako utiču i običaji, pravo, klasna i etnička pripadnost, kao i predrasude raširene u datom društvu. Stavovi i ponašanja prema rodu su naučeni i mogu se menjati.
Rod je prema definiciji Saveta: Društveno konstruisana definicija muškarca i žene. To je društveno oblikovanje biološkog pola, određeno shvatanjem zadataka, delovanja i uloga pripisanih muškarcima i ženama, u društvu u javnom i privatnom životu. To je kulturološki specifična definicija femininosti i maskulinosti i prema tome promenljiva u vremenu i prostoru. Konstrukcija i reprodukcija roda zauzima mesto i na individualnom i na društvenom nivou. Obe su jednako važne. Individualno ljudska bića oblikuju rodne uloge i norme kroz svoje aktivnosti i reprodukuju ih konformišući se sa očekivanjima. Postoji rastuća svest da rod treba uzeti u obzir na politič kom i institucionalnom nivou. Rod nije samo društveno konstruisana definicija muškarca i žene, to je i društveno konstruisana definicija odnosa između polova, Konstrukcija sadrži nejednak odnos moći s muškom dominacijom i ženskom subordinacijom u većini životnih područja. Muškarci i njihovi zadaci, uloge, ponašanje i vrednosti koje im se pripisuju su u mnogim aspektima vrednosti više nego žene i ono što se uz njih veže. Sve se više prepoznaje ta karakteristika društva da je pristrasno, pod uticajem muškog: muška uloga je preuzeta kao norma za društvo kao celinu, što se reflektuje u politici i strukturama. Politika i strukture često nenamerno reprodukuju rodnu nejednakost....

SADRŽAJ

1 Uvod 3
2 Pol i Rod 3
2.1 Rodne uloge 4
2.1.1 Uloge muškarca 5
2.1.2 Trostruka uloga žene 5
3 Važnost rodne ravnopravnosti 6
3.1 Pravednost i jednakost 6
3.2 Kredibilitet i odgovorna vlast 6
3.3 Efikasnost i održivost razvoja 7
3.4 Kvalitet života 7
3.5 Savezi 7
3.6 Lančana reakcija 7
4 Rodna ravnopravnost 8
4.1 Kameni temeljci Ujedinjenih Nacija za poboljšanje položaja žena 8
4.2 Rod i razvoj 9
4.2.1 Praktične potrebe i strateški interesi 10
4.2.2 Praktične potrebe – kratkoročne 10
4.2.3 Strateške potrebe – dugoročne 11
4.3 Rodna analiza kao metod 11
4.4 Institucije i rodna ravnopravnost 12
4.4.1 Statistički podaci razdvojeni po polu 12
4.4.2 Primena metoda rodne analize 12
4.4.3 Razvijanje rodno osetljivih planova i programa 13
4.4.4 Rodna ravnopravnost u institucijama – nivoi uključenosti 13
5 Zaključak 13
6 Literatura 14