Kulturno istorijski spomenici pristine sa okolinom

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Na početku XX veka Priština je bila sedište istoimenog sandžaka (mutaserifluka) i najveće mesto na Kosovu. Zahvaljujući geografskim okolnostima, jer se nalazila u samom centru Kosova, bila je raskrsnica brojnih puteva, a to ju je stavljalo i u središte privrednih aktivnosti. Kao administrativni centar bila je pokretač i mesto odigravanja mnogih zbivanja. Ipak, na početku XX veka u njenom životu se osećala tiha stagnacija. Lagano zaostajanje Prištine ogledalo se u privrednom razvoju, društvenim prilikama, životu grada. Uzroka za takvo stanje bilo je više, ali su, svakako, glavni razlozi bili loše političke prilike u ovom delu Osmanskog carstva. Bezakonje koje je vladalo na ovim prostorima bilo je posledica nemogućnosti vlasti da uspostavi red i zakonom propisani poredak, a to je dolazilo od nezainteresovanosti lokalnih organa da urade nešto više po ovom pitanju, što se često graničilo sa opstrukcijom. Takvo stanje se odrazilo na međunacionalne (međuverske) odnose, na bezbed¬nosnu situaciju i, na kraju, na privredne prilike. Sama činjenica da je Priština spala sa sedišta vilajeta na sedište sandžaka dovoljno govori o njenom stagniranju....

Okolina Prištine

U gradu nije bilo parkova, ni zelenih površina, tek, retko gde, pokoje drvo. Bašte i zelene površine bile su izvan naselja, a najpoznatija je bila Taukbašta na severoistočnom izlazu iz grada šprema šumi Grmija. Na suprotnom kraju, na jugu, na putu prema Lipljanu, nalazio se izvor poznat pod imenom Bela Vodica, ali od nekadašnjeg prijatnog mesta i izletišta početkom XX veka nije bilo ničega, jer je okolna šuma sva bila posečena. Na zapadu od grada, pored puta za Globodericu, Vučitrn i dalje Mitrovicu, na padinama Dragodana, nalazili su se vinogradi. Bila su to mesta na koja su Prištinci odlazili, koristeći svaku priliku da izađu iz tesne i kaljave čaršije u koju je sunce slabo prodiralo.
Bilo je u Prištini i građevina koje su plenile svojim izgledom, lepotom i veličinom, ali vrlo mali broj. One su poticale iz vremena kada je Priština bila sedište valije i uglavnom su se nalazile uz glavnu ulicu. Posebno se lepotom izdvajao konak, u kom je bila smeštena centralna vlast sandžaka—hućumat. Bila je to velika zgrada na tri sprata, sa 44 prostorije. Na trećem spratu nalazio se balkon, a iznad njega sultanov grb. Sa balkona se pružao divan pogled na ceo grad. Ova zgrada se izdvajala od okolnih udžerica koje su i nju ružile. Zbog toga je prištinski mutesarif Mehmet Džemail (Džemal)paša odmah po dolasku naredio da se poruše i podignu lepše, što je i stvarno počelo da se dešava s proleća 1901. godine. Osim ove, veličinom i izgledom odskakale su još samo vojna bolnica, kasarna i zgrada u kojoj je bio predsednik opštine. Ipak, one nisu mogle da doprinesu boljem izgledu grada. Iako je do 1888. godine bila, kao i Bitolj, sedište vilajeta, Priština se od ovog grada bitno razlikovala, bila je „... prema Bitolju (...) kao cigansko selo", zapisao je Janićije Popović, koji je učio školu u oba ova mesta. Bio je to, kako misli Ivan Ivanić, nekadašnji službenik prištinskog konzulata „tip prave arnautske palanke"....

S A D R Ž A J

1 Uvod 3
2 Okolina Prištine 3
3 Razvoj Prištine 5
4 Kultura u Prištini 7
5 Spomenici u Prišini sa okolinom 12
6 Značaj spomenika za kulturu Prištine 28
Atrakcije i događanja 31
7 Zaključak 38
8 Literatura 41