Javni konkurs

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Upravno pravo je grana prava koja uređuje upravnu delatnost tj. ukupnost svih (autoritativnih i neautoritativnih) aktivnosti uprave kojima uprava neposredno izvršava svakodnevne zadatke i poslove ostvarujući svoju socijalnu funkciju, a čini je sistem pravnih normi koje uređuju organizaciju uprave i javnih službi, upravni postupak, obim i sadržinu upravne delatnosti – obavljanje upravnih poslova, donošenje pravnih odluka uprave, vršenje materijalnih radnji i kontrolu uprave. Poslove državne uprave obavljaju ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava (uprave, inspektorati, direkcije) ali se mogu obrazovati i posebne organizacije (sekretarijati, zavodi, agencije, centri) i javne službe (javne ustanove, javna preduzeća) i drugi oblici organizovanja kojima se ostvaruju prava i potrebe građana i pravnih lica.

U obavljanju svoje delatnosti uprava donosi upravne propise kojima propisuje opšte pravilo za neodređen broj slučajeva i lica, zatim upravne akte kojima uprava propisuje posebno pravilo za konkretan slučaj i određeno lice, sklapa upravne ugovore i čini upravne radnje kojima uprava pruža građanima javne usluge (npr. vođenje evidencije, izdavanje uverenja). Od velike važnosti jesu one procesne norme koje se odnose na upravni postupak zato što se njima propisuje postupak donošenje upravnih akata kojima se odlučuje o pravima i obavezama u upravnim stvarima. Kontrola uprave može biti politička – od strane Narodne skupštine, Vlade, političkih stranaka i javnog mnjenja i pravna – upravna kontrola uprave, sudska kontrola uprave i posebna kontrola uprave od strane javnog tužilaštva i ombudsmana (zaštitnika prava građana).

U srpskoj upravnopravnoj teoriji danas poseban značaj dobijaju dva konceptualna pitanja. Prvo se odnosi na predmet i sadržinu upravnog prava, a drugo se, u neposrednoj vezi sa prvim, odnosi na izvore upravnog prava. Pojedini autori zastupaju tzv. užu koncepciju predmeta upravnog prava, prema kojoj se predmet ove discipline svodi (isključivo) na oblik vršenja vlasti. Ovi autori izričito zagovaraju vraćanje upravnog prava na 'sadržinu iz vremena nastanka državnog kapitalizma', tj. na kraj prošlog i početak ovog veka. Drugo konceptualno pitanje se odnosi na oblast izvora upravnog prava, naročito na ulogu tzv. posebnog službenog glasila kao 'tajnog' izvora srpskog upravnog prava, i njegovu inkompatibilnost s opštim principima vladavine prava, pravne sigurnosti i pravne države.

Oglašavanje javnog konkursa i konkursna komisija

Javni konkurs oglašava relevantna Služba za upravljanje kadrovima u "Službenom glasniku Republike Srbije" i nekom od dnevnih javnih glasila koje izlazi u celoj Republici Srbiji, a oglas se dostavlja i organizaciji nadležnoj za zapošljavanje. U Agenciji za privredne registre upisano je 15 dnevnih štampanih javnih glasila. Registracija javnih glasila započela je 13. oktobra 2009., stupanjem na snagu Pravilnika o načinu vođenja Registra javnih glasila, a rok za registraciju štampanih dnevnih listova istekao je u petak 13. novembra, 30 dana od stupanja na snagu Pravilnika.

Radno mesto može da se popuni samo kad se ispune dva uslova: da je radno mesto predviđeno pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u organu i da se njegovo popunjavanje uklapa u doneseni kadrovski plan. Javni konkurs sprovodi konkursna komisija koju imenuje rukovodilac, primenom odredaba zakona o imenovanju konkursne komisije za sprovođenje internog konkursa. U svim organima obavezno se sprovodi javni konkurs ako se prima pripravnik. Pored toga, u organu državne uprave i službi Vlade javni konkurs se sprovodi i ako nije uspeo interni konkurs za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta ili položaja, a u ostalim organima i ako interni konkurs za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta ili položaja nije sproveden ili nije uspeo.

Interni i javni konkurs sprovodi konkursna komisija. Svaka konkursna komisija ima najmanje tri člana. Konkursna komisija imenuje se pre nego što se oglasi interni, odnosno javni konkurs. Javni konkurs koji se sprovodi posle neuspelog internog konkursa, po pravilu, sprovodi konkursna komisija koja je sprovodila interni konkurs. Ako se popunjava izvršilačko radno mesto ili prima pripravnik, predsednika i ostale članove konkursne komisije imenuje rešenjem rukovodilac organa, vodeći pri tome računa da jedan njen član bude državni službenik koji je pretpostavljen državnom službeniku na izvršilačkom radnom mestu koje se popunjava. Rukovodilac organa državne uprave ili službe Vlade uvek imenuje, na predlog direktora Službe, u konkursnu komisiju državnog službenika koji je zaposlen u Službi. Konkursna komisija u sudu imenuje se prema aktu Vrhovnog suda Srbije, u javnom tužilaštvu – prema aktu Republičkog javnog tužioca, a u ostalim organima – prema njihovim aktima. Ako položaj popunjava Vlada, članove konkursne komisije za svaki pojedinačni slučaj imenuje rešenjem Visoki službenički savet među svojim članovima i među