Teorija troškova i teorija ponude

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Почетком прошлог века први научни рад из области трошкова објављује Eugen Schmalenbach, а детаљнија истраживања започињу после првог светског рата на универзитетима и у часописима Западне Европе. За време привредне кризе између првог и другог стетског рата, истраживања добијају посебан значај због веома великог поремећаја у економији.
По Eugen Schmalenbach-у трошкови представљају оне вредности са којима се у калкулацији изражава потрошња добара проузрокована производњом нових производа.
Према Димитрију Петровићу трошкови представљају у новцу изражену вредност утрошеног рада свих средстава и добара која су у предузећу утрошена у циљу производње нових производа или ради остваривања одређених учинака.
Мирко Даутовић појам трошкова дефинише као утрошак рада у облику сировина, материјала, помоћног материјала, енергије исредстава за рад као и живог рада.
У суштини трошкови представљају врло сложену економску категорију, што дефинисање њиховог појма чини сложеним. Сваки аутор дефинише појам трошкова у зависности од свог приступа разматрању. Тако по неким ауторима трошкови имају ужи и шири приступ.
У ужем приступу под трошковима се пордазумева ценовни или новчани израз утрошака елемената производње, односно маетријала, средстава за рад и радне снаге.
Шири појам трошкова обухвата и издатке који настају измирењем обавеза према друштвеној заједници, а у суштини представљају део новостворене вредности.

Т Р О Ш К О В И И И З Д А Ц И

Издаци су сва плаћања која настају ради одвијања процеса репродукције. Издатак је плаћање материја који је испоручен, плаћање уговорених и законских обавеза камата, премија осигурања, исплате личних доходака и дриге врсте плаћања. Издаци и трошкови се разликују по квалитету и по времену настајања. Куповином материјала издаци настају приликом исплате, која може настати пре или после трожења. У суштини, није битно да ли је материјал настао пре или касније, његова сврха је трошење. Међутим, када су у питању исплате пореза и доприноса који се не троше у процесу производње, тада издатак никада неће постати трошак у ужем смислу те речи.

Трошкови и издаци могу бити међусобно повезани када:
Трошак претходи издатку: троши се електрична енергија а рачун ће бити испостављен и плаћен накнадно.
Трошак и издатак настају истовремено: плаћање услуге у тренутку извршења.
Трошак следи издатак: прво настаје издатак за набавку материјала а трошак тек приликом потрошње тог материјала у процесу производње.
Трошкови и издаци нису међусобно повезани када:

Постоји трошак а издатак му не претходи и неће ни уследити: предузеће је добило неко средство за рад на поклон – издатка нема а трошак настаје обрачунатом амортизацијом.

Постоји издатак а трошак му не претходи нити ће уследити: предузеће је купило акције, издатак постоји али не и трошак.
На основу горе наведеног можемо закључити да сваки трошак пре или касније настаје издатак, мада сваки издатак не мора постати трошак

З Н А Ч А Ј Т Р О Ш К О В А

Трошкови су присутни у свим и привредним и непривредним организацијама. Финансијски резултат представља један од показатеља успешности пословања, а до њега долазимо када упоредимо трошкове улагања и прихода.
Са што нижим трошковима долазимо до бољег пословног успеха, па на основу тога долазимо до значаја тежње појединаца или колектива да одређене резултате воје активности оствари уз што ниже трошкове.

Ф А К Т О Р И Ф О Р М И Р А Њ А Т Р О Ш К О В А

Полазећи од трошка као производа утрошка и цене по јединици утрошка трошкови зависе од величине утрошака и цена по јединици утрошка.
Собзиром на то да на величину утрошка и цену утиче мноштво фактора објективне и организационе природе, сразмерно томе и на трошкове утичу објективно и организацино условљени фактори.

Друштвени фактори обухватају дејство тржишта, мере друштвене заједнице, друштвеног плана и економске политике чије се дејство испољава кроз утицај промене висине тржишних цена средстава за производњу, то јест висину зараде по јединици рада.

На основу нивоа техничке опремљености се разликују произвођачи у свакој привредној грани. Она такође условљава и разлике у утрошцима међу произвођачима.

Организаторска способност или неспособност произвођача као организатора процеса рада представља веома велики утицај на формирање трошкова. Организационо условљени трошкови настају у процесу производње, и то због дејства три основна фактора: