Komercijalni zapisi

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Hartije od vrednosti predstavljaju najveću i najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tržištima. Od stepena njihove razvijenosti i diverzifikovanosti najviše zavisi razvijenost celokupnog finansijskog tržišta jedne zemlje.
Hartija od vrednosti bi se mogla definisati kao pismena isprava kojom njen izdavalac preuzima obavezu da njenom zakonitom imaocu ispuni obavezu koja je u njoj sadržana.
Hartije od vrednosti se mogu klasifikovati prema različitim kriterijumima. Različite klasifikacije hartija od vrednosti su značajne za utvrđivanje njihovih osnovnih karakteristika, odnosno zbog pravnih dejstava koja proizilaze iz njih za izdavaoce, imaoce i učesnike u prometu. Klasifikacija se može izvršiti na sledeći način:

I.Prema načinu označavanja korisnika, odnosno prenosa vlasništva, hartije od vrednosti mogu biti:
•Hartije od vrednosti na ime (npr. retka menica i založnica)
•Hartije od vrednosti na donosioca (pojedine akcije, obveznice)
•Alternativne ili mešovite hartije od vrednosti

II.Hartije od vrednosti prema sadržini prava koje iz njih proizilaze:
•Realne ili stvarnopravne (konosman, tovarni list i dr.)
•Novčane ili obligaciono pravne (menica, ček, komercijalni zapis i dr.)
•Hartije od vrednosti koje vlasniku daju pravo učešća

III.Ako se kao kriterijum podele uzme emitent, razlikuju se:
•Javnopravne hartije (sve hartije od vrednosti koje izdaje država, lokalni organi uprave, i državna preduzeća)
•Privatne hartije od vrednosti (sve hartije od vrednosti koje izdaju preduzeća, finansijske institucije i dr.)

IV.S obzirom na privredni, odnosno finansijski posao iz koga su nastale, razlikuju se:
•Hartije od vrednosti iz robnog prometa (konosman, tovarni list, skladišnica)
•Hartije od vrednosti iz kreditnih poslova (menica, blagajnički zapis, komercijalni zapis, obveznica)
•Hartije od vrednosti iz platnog prometa (ček)
•Hartije od vrednosti iz depozitnih poslova (sertifikati o deponovanim sredstvima)
•Hartije od vrednosti iz poslova pribavljanja kapitala (akcija)
•Hartija od vrednosti iz zalaganja stvari (hipotekarna založnica)

V.S obzirom na vrstu prinosa, razlikujemo:
•Hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom (komercijalni zapis)
•Izvedene (nastale iz drugih hartija i njihovih prometa)

VI.Prema roku dospeća obaveza, razlikujemo:
•Kratkoročne (komercijalni, blagajnički zapis)
•Dugoročne (obveznice, akcije)

VII.Prema mestu izvršenja obaveze dele se na:
•Domaće
•Međunarodne

VIII. Prema tome da li emisijom hartija od vrednosti emitenti postaju vlasnici ili dužnici, odnosno da li emisijom investitori postaju suvlasnici ili kreditori, razlikujemo:
•Dužničke ili kreditne hartije od vrednosti
•Vlasničke hartije od vrednosti

Osnovna obeležja dužničkih (kratkoročnih) hartija od vrednosti

Instrumenti duga obezbeđuju emitentu pribavljanje neophodnih finansijskih sredstava, uz obavezu da ih u utvrđenom roku vrati ( nominalnu vrednost, ili par vrednosti, ili glavnicu) sa pripadajućim prinosom, prevashodno u obliku kamate. To je i razlog što se nazivaju kreditnim, jer emitent ima sličnu obavezu kao kod kredita – da vrati sredstva sa kamatom. Finansiranje emisijom dužničkih hartija od vrednosti ima prednosti nad kreditnim finansiranjem, jer dug (nominalna vrednost hartije) mora da se vrati u roku dospeća, a kamata u pravim vremenskim intervalima. A moguće je kamatu isplatiti tek o roku dospeća . Bitno obeležje ovih hartija od vrednosti je da se ne menja vlasnička struktura emitenta, a samim tim i kontrola nad njegovim poslovanjem.

Klasifikacija kratkoročnih dužničkih hartija od vrednosti se prevashodno vrši prema načinu formiranja cene i izračunavanju prinosa (dobiti). Po ovom osnovu razlikujemo:
•Diskontne
•Kamatonosne kratkoročne hartije od vrednosti

Kratkoročne hartije od vrednosti odlikuje izuzetno visok stepen likvidnosti, a uz to imaju rok dospeća do 270 dana i ne sadrže rizik nemogućnosti izmirenja obaveza (risk of default). Na ove harije od vrednosti se kontinuirno plaća kamata, koja se može menjati, ali se isplaćuje preko prodaje harije od vrednosti, uz diskaunt (za visinu kamate) na nominalnu vrednost, pa otud naziv diskontne kratkoročne hartije od vrednosti.
Pošto komercijalni zapisi spadaju u diskontne hartije od vrednosti bilo bi dobro objasniti diskont.
Diskontne HOV se prodaju po ceni koja je niža od nominalne vrednosti za prinos obećan investitoru. Taj prinos zavisi od dužine vremenskog perioda od dana kupovine do dana dospeća i rizičnosti ulaganja. Ovi instrumenti se otkupljuju po nominalnoj vrednosti na dan dospeća.

Diskont se računa po formuli:
gde je:
D – diskont; F – nominalna vrednost; id – stopa diskonta; t – rok dospeća