UPRAVLJANJE ZALIHAMA

Upravljanje zalihama

Analogno potrazivanje od kupaca,zalihe, predstavljaju impozantan deo ukupnih poslovnih sredstava u znatnom broju preduzeca,zbog cega zahtevaju i srazmerno velika novcana ulaganja.Da ta ulaganja ne bi postala nepotrebno i neopravdano visoka,zalihama se mora upravljati efikasno.Doslovno tome,svrha ovih izlaganja je da ukratko objasne politiku i metode pomocu kojih efikasno upravljanje zalihama moze da bude ostvareno i da se ta politika i metode posebno osvetle sa stanovista finansijskog ulaganja.

Vrste zaliha

Posmatrane u kontekstu cirkulacije novcanih sredstava ili gotovine u proizvodnom preduzecu,koja se konvencionalno izrazava formulom N-R-P-R-N,zalihe predstavljaju ulaganja u faze R-P-R.Faza R,obuhvata ulaganja u sirovinr i materijal,faza P,ulaganja u nezavrsenu proizvodnju odnosno proizvodnju u toku,dok faza R,oznacava sredstva vezana u gotovim proizvodima koji su namenjeni realizaciji.

Sirovine i materijal

Pod tim svodnim nazivom podrazumevaju se veoma razliciti realiteti u vidu sirovina i osnovnog materijala,pomocnog i pogonskog materijala,sitnog inventara,ambalaze...
Svako preduzece mora da raspolaze sa izvesnim zalihama ovih realiteta da bi obezbedilo kontinuitet procesa proizvodnje.Koliko ce te zalihe biti u svakom konkretnom slucaju zavisi od dejstva vise faktora medju kojima je potrebno istaci vreme izvrsenja porudzbine
,ucestalost upotrebe pojedinih sirovina i materijala,njihove cene i osnovne fizicke i komercijalne karakteristike.
Vreme izvrsenja porudzbine odnosi se nabroj dana koji protekne od momenta ispostavljanja porudzbine dobavljacu do prijema sirovina i materijala na skladiste.Sto je to vreme duze,utoliko preduzece mora da raspolaze sa vecim zalihama odnosnih sirovina i materijala da bi na vreme mogle da budu zadovoljene sve proizvodne potrebe za tim realitetima.
Ucestalost upotrebe sirovina i materijala jos neposrednije utice na nivo njihovih zaliha.
Pored vremena za izvrsavanje porudzbine i ucestalosti upotrebe,treba racunati sa nabavnim cenama sirovina i materijala kao znacajnim faktorom efikasnog upravljanja zalihama.
U slucaju jeftinijih sirovina i materijala,prva dva faktora i ne zasluzuju neku posebnu paznju.Takve sirovine i materijali mogu se nabavljati sa vremena na vreme u vecim kolicinama u odnosu na tekuce potrebe s obzirom na njihov neznatan efekat na iznos ulaganja u ukupne zalihe.
Nivo ulaganja u zalihe sirovina i materijala zavisi i od njihovih bitnih karakteristika.Sirovine i materijali koji su izlozeni vecem riziku od kvara,loma,isparenja ili moralnog zastarevanja ne mogu nabavljati u vecim kolicinama u odnosu na neophodne proizvodne i druge poslovne potrebe.



Nedovrsena proizvodnja

Obuhvata sve one realitete nad kojima se jos obavlja proizvodnja u toku.To su delimicno zavrseni proizvodi koji se nalaze u nekim od intermedijalnih stanja proizvodnje.
Komadi metala,n.p.r. na kojima su vec izvrsene izvesne proizvodne operacije ali koji ce jos dobiti neke dodatne karakterisike do kraja proizvodnog procesa mogu se
smatrati nedovrsenom proizvodnjom.
Sam nivo nedovrsene proizvodnje zavisi u prvom redu od duzine i slozenosti proizvodnog procesa.Ako je potrebno 50 operacija ,od kojih svaka zahteva priblizno dva dana proizvodnog vremena,da bi se obavila konverzija sirovinr ili osnovnog materijala
u finalni proizvod,dati realitet ce ostati u fazi nedovrsene proizvodnje za dugi period vremena.Cak i u slucaju da je za to potrebno nekoliko operacija ,njihova kompleksnost moze imati za posledicu da proces proizvodnje bude dug a zalihe nedovrsene proizvodnje velike.
Mada tehnicki i tehnoloski faktori primarno uslovljavaju duzinu proizvodnog procesa ,izvesne upravne odluke mogu uticati na proizvodno vreme i ulaganja u nedovrsenu proizvodnju.Postoje izvesne mere kojima se moze povecati obim proizvodnje,bez srazmernog povecanja ukupne proizvodnje ,mada pri tome zalihe proizvodnje u toku mogu ne moraju da rastu proporcionalno povecanju ukupnog obima.
Svaki prekid ili usporavanje proizvodnog procesa usled subjektivnih slabosti u planiranju,organizaciji i kontroli iamju za posledicu povecanja ulaganja u nedovrsenu proizvodnju.Ne mali broj proizvodnih preduzeca ,koja jos nisu stekla vestinu i iskustvo u planiranju i kontroli procesa proizvodnje ,da im nedovrsena proizvodnja raste iznad ocekivanja ,sto nosi sa sobom i vrlo ozbiljne finansijske reperkusije.

Na nivo zaliha nedovrsene proizvodnje moze se uticati i odlukama proizvodnji ili nabavci delova i sklopova finalnog proizvoda.
Umesto da ih proizvodi samo, preduzece moze izvesne delove ili sklopove finalnog proizvoda kupovati od drugih preduzeca ,svojih kooperanata.
Uslovi kooperacije zasnivaju se u nacelu na komparativnim troskovima.

Gotovi proizvodi

Zalihe gotovih proizvoda sastoje od realiteta na kojima je proces proizvodnje zavrsen,ali jos nisu prodati.Preduzece koje proizvede iskljucivo po porudzbini,sto je slucaj sa proizvodjacima specijalizovanih proizvoda,poseduje obicno vrlo male
ili nikakve zalihe gotovih proizvoda,buduci da su ti proizvodi prakticno prodati
pre nego sto su proizvedeni.
Zato su sa stanovista upravljanja zalihama daleko interesantnija ona preduzeca koja
proizvode i prodaju vise standardnih proizvoda i to za nepoznate kupce.

Takva preduzeca drze po pravilu vece ili manje zalihe gotovih proizvoda da bi na vreme mogla da zadovolje prispele porudzbine od strane kupca.
U drugom tedencija kretanja zaliha gotovih proizvoda srazmerna je aproksimativno obimu prodaje.U kretkom roku ,te zalihe cesto variraju konkretno u odnosu na obim prodale.Ako stvarni obim prodaje padne ispod ocekivane ,a proizvodnja ne prati taj pad,doci ce do naglog gomilanja zaliha.

Urkos ozbiljnim naporima da se traznja i prodaja sto tacnije prognoziraju i procene
mnoga preduzeca se suceljavaju sa neocekivanim,i cesto neobjasnjivim,promenama u obimu prodaje,koja prouzrokuju ozbiljne probleme
Retko kada je moguce izvrsiti prilagodjavanje proizvodnje naglim padovima i
usponima obima prodaje bez ozbiljnih organizacionih poteskoca i vecih troskova po jedinici proizvoda.


Funkcionalni aspekti upravljanja zalihama

Na bazi predhodno recenog moze se naslutiti,da upravljanje zalihama predstavlja izrazito multifunkcionalni problem.
Nivo pojedinacnih i ukupnih zaliha moze uticati odlukama finansijske,prodajne,
proizvodne i nabavne funkcije ,sto je potpuno i razumljivo kada se ima u vidu da je
svrha postojanja zaliha upravou tome da omoguci razdvajanje pomenutih funkcija sa
ciljem da se njihove odluke cine fleksibilnim.
Doslovno receno „mi drzimo zalihe zbog toga sto nam omogucavaju da obavljamo funkcije nabavke,proizvodnje i prodaje na razlicitom nivou..
Zalihe nam dozvoljavaju da u kratkom roku proizvedemo vise nego sto nabavljamo sirovine i materijala,ili da prodajemo vise gotovih proizvoda nego sto proizvedemo.


Aspekti finansijske funkcije

Sasvim je na mestu da je“dobro upravljanje zalihama,dobro finansijsko upravljanje.
Time se ne zeli reci da finansijski rukovodilac preduzeca samostalno donosi neposredne odluke o zalihama vrsi direktan i znacajan uticaj na finansijke potrebe preduzeca.
Ako finansijska sredstva predstavljaju limitirajuci faktor poslovanja,finansijski rukovodilac mora da bude spreman i sposoban da ucestvuje u kreiranju preduzeca.
Primarna odgovornost finansijskog rukovodioca odnosi se na racionalno upravljanje sredstvima ili gotovinom.Da bi tu odgovornost mogao da zadovolji
on mora da procenjuje i stalno preispituje neophodnost ulaganja u bilo koji oblik poslovnih sredstava da nebi doslo do vezivanja u nepotrebna i suvisna sredstva. Zbog toga zalihe,koja cesto predpostavljaju ulaganja gotovine,moraju da budu posmatrane veoma pomno.
Opsti stav finansijskog rukovodilaca prema zalihama je da one budu sto nize da bi se sto vise gotovine oslobodilo za druge alternativne upotrebe.
U tom smislu finansijski rukovodilac je zainteresoan za stanje tokove svih pojedinacnih oblika zaliha,bilo da su u pitanju zalihe sirovina i materijala proizvodnje u toku iligotovih proizvoda.
Svoje stavove i odluke on mora stalno da koodinira sa rukovodiocima ostalih poslovnih funkcija sa ciljem da se dodje do kompromisa koji je nivo razlicitih zaliha zaista neophodan da obezbedi nesmetano i racionalno odvijanje sopstvenog procesa proizvodnje i prodaje.


Aspekt prodajne funkcije

Rukovodilac prodajne funkcije zainteresovan je za nivo zaliha gotovih proizvoda.
On bi zeleo da raspolaze vecim zalihama svih vrsta gotovih proizvoda.
To bi mu omogucilo da na vreme zadovolji sve prispele porudzbine od strane kupaca ,
odnosno da eliminise odlaganje ili vracanje porudzbine zbog nedostatka zaliha.
Posto se efikasnost prodajne funkcije ocenjuje,a nagradjivanje prodajnog osoblja obicno vrsi,u srazmeri sa ostvarenim obimom i prihodima od prodaje,izgleda sasvim opravdano teznja da ne dodje do smanjenja prodaje zbog nedostatka zaliha.
Vece zalihe gotovih proizvoda smanjuju verovatnocu da dodje do propustanja prihoda od prodajei alikvotnog doprinosa tih prihoda ukupnom finansijskom rezultatu preduzeca.
Poznato je da od procenjene traznje i planiranog obima prodaje zavisi i aktivnost ostalih funkcija preduzeca i nivo ukupnih pojedinacnih zaliha.
Zbog toga rukovodilac proizvodnje i finansijski rukovodilac treba pazljivo da analiziraju i odmere realnost tih procena i planova sa stanovista kompetencije i izvrsenja sopstvenih funkcija.


Aspekt proizvodne funkcije

U kompetenciji ove funkcije nalaze se prevashodno zalihe sirovina i materijala i proizvodnje u toku.Odluke u pokledu tih zaliha direktno uticu i na nivo tih zaliha gotovih proizvoda.
Osnovna obaveza i odgovornost rukovodioca proizvodnje je u tome da se planovi proizvodnje korektno i na vreme izvrsavaju,sto treba da rezultira i u adekvatnim zalihama gotovih proizvoda.
U teznji da se obezbedi neophodan priliv gotovih proizvoda na zalihe,rukovodilac proizvodnje bi zeleo da raspolaze obilnijim zalihama sirovina i materijala,dobrog kvaliteta i potrebnog asortimana.
To bi mu omogucilo da postavi realne planove proizvodnje i garantovalo kontinuitet njihovog izvrsenja .Finansijski rukovodilac gleda na zalihe sirovina i materijala kao na ulozeni novac koji ,ima svoju cenu ,to bi trebalo da prinudi rukovodioca proizvodnje da te zalihe drzi u gravicama raspolozivih finansijskih sredstava i usvojenih kriterijuma njihovih ulaganja.

Aspekt nabavne funkcije

Rukovodilac nabavne funkcije zainteresovan je iskljucivo za zalihe sirovina i materijala.Njegova odgovornost da sirovine i materijal koji su potrebni proizvodnji stoje na raspolaganjuu dovoljnim kolicinama i u pravo vreme.
Ta odgovornost , ne ogranicava se iskljucivo na obim i dinamiku nabavki sirovina i materijala ,vec i na cene po kojima se te nabavke obavlja
Nabavne cene sirovina i materijala sacinjavanu cesto znacajnu komponentu cene kostanja gotovih proizvoda,na bazi kojih se formiraju i njihove prodajne cene.
Nabavna funkcija treba da se stara o tome da se nabavke izvrsavaju pod najpovoljnijim uslovima,za sta solidno poznavanje trzista nabavke predstavljaju posebno vaznu predpostavku.
Rukovodilac nabavne funkcije nije i jedini odgovoran za nivo zaliha sirovina i materijala.Mada on odlucuje o njhovom povecanju ,rukovodilac proizvodnje ,rukovodilac proizvodnje je odgovoran za njihovo racionalno smanjenje,odnosno trosenje.
Rukovodilac nabavne funkcije moze da bude stimuliran i na kupovinu sirovina i materijala u vecim kolicinama,nego sto je potrebno proizvodnji,da bi iskoristio kolicinske popuste koje nude dobavljaci,ili zato sto ocekuje povecanje cena, odnosno nestasicu pojedinih materijala na trzistu nabavke.

Relevantni troskovi zaliha

Sa stavovista racionalnog upravljanja zalihama ,ti troskovi se uobicajno dele na troskove pribavljanja zaliha ,troskove drzanja zaliha i troskove nedostatka zaliha ,cija struktuta i karakter mogu da budu globalno predstavljeni u vidu sledeceg ilustrativnog pregleda:

a)Troskovi pribavljanja zaliha
1. Troskovi ispostavljanja porudzbine ,ukljucujuci i troskove pripreme proizvodnje
2. Troskovi prijema,istovara,kontrole i smestaja zaliha
3.Propusteni kolicinski popusti
b)Troskovi drzanja zaliha
1.Troskovi vezivanja kapitala
2.Troskovi uskladistenja
3.Troskovi osiguranja
4. Porez na imovinu
5.Troskovi amortizacije i zastarevanja
c)Troskovi nedostatka zaliha
1.Propusteni prihodo od prodaje
2.Gubitak reputacije od strane kupaca
3.Gubici zbog neizvrsenja planova proizvodnje


Troskovi pribavljanja zaliha

Ovi troskovi se odnose na jednokratnu zamenu utrosenih zaliha i smatraju se manje ili vise,nezavisni od velicine porudzbine u zameni.U vezi sa nastankom ovih troskova treba razlikovati dva slucaja.Kod jednog se radi o troskovima jednokratnog pribavljanja zaliha sirovina i materija za potrebe proizvodnje ,kod drugog,o troskovima pribavljanja odnosno zamene sopstvenih zaliha gotovih proizvoda za potrebe prodaje.



Troskovi drzanja zaliha

Pod ovim troskovima podrazumevaju se svi troskovi koji su prouzrokovani postojanjem i drzanjem zaliha u preduzecu.Neki od tih troskova ponasaju se kao fiksni u odnosu na promene obima zaliha ,kao sto su troskovi magacinskog prostora i opreme,dok drugi variraju ,manje ili vise,srazmerno sa povecanjem ili smanjenjem zliha.
Sa stanovista donosenja odluka o zalihama relevantne su samo varijabilne komponente ukupnih troskova drzanja zaliha

Troskovi nedostatka zaliha

Ovi troskovi nastaju u dva slucaja:kada se javi nedostatak zaliha sirovina i materijala koje iziskuj proces proizvodnje ,odnosno nedostatak zaliha gotovih proizvoda da bi se zadovoljile prispele porudzbine od strane kupca.U istu grupu spadaju dodatni troskovi urgentnih porudzbinai ucestalih pritisaka na dobavljace da sto pre isporuce zeljene sirovine i materijal.
Kod nedostatka zaliha gotovih proizvoda problem je sto slozeniji sa obzirom da nivo tih troskova zavisi prevashodno od nacina reagovanja kupca.

Osnovne odluke o zalihama

Postoje dve osnovne odluke o zalihama.Prva se odnosi na problem koliko pribavljati zaliha u jednoj porudzbini ili seriji.A druga na to u kojim intervalima pribavljanje treba da se izvrsi.
-KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH ZALIHA=CENA KOSTANJA PRODATIH PROIZVODA/PROSECNE UKUPNE ZALIHE.
-KOEFICIJENTOBRTA GOTOVIH PROIZVODA=CENA KOSTANJA PRODATIH PROIZVODA
-KOEFICIJENT OBRTA NEDOVRSENE PROIZVODNJE=CENA KOSTANJA GOTOVIH PROIZVODA/PROSECNE ZALIHE NEDOVRSENE PROIZVODNJE
-KOEFICIJENT OBRTA MATERIJALA=TROSKOVI MATERIJALA PREDATOG U PROIZVODNJU/PROSECNE ZALIHE MATERIJALA.