MEĐUNARODNI DOKUMENTARNI AKREDITIVI I SAMOSTALNA GARANCIJA

POJAM MEĐUNARODNOG DUKUMENTARNOG AKREDITIVA


Dokumentarni akreditiv nastao je iz prakse međunarodne trgovine kao instrument robnog i platnog prometa. Koliki je njegov značaj najbolje pokazuje činjenica da se pomoću njega obavlja oko 80% međunarodne trgovine. Teško je utvrditi kada je dokumentarni akreditiv nastao, jer postoje mišljenja da je još u starom Rimu bilo situacija i poslova koji podsećaju na dokumentarni akreditiv. Dokumentarni akreditiv sličan današnjem nastao je negde krajem XVIII veka.
Dokumentarni akreditiv predstavlja jedan od najznačajnijih instrumenata međunarodnog plaćanja u spoljnotrgovinskom prometu, koji omogućava sigurniju razmenu roba i štiti interese kako prodavca (u smislu naplate isporučene robe, ukoliko se prodavac pridržavao uslova predviđenih u akreditivu), tako i kupca (u smislu dobijanja ugovorene robe koju je platio). Dokumentarni akreditiv se koristi uglavnom kada se kupac i prodavac ne poznaju dobro. Pošto je akreditiv strogo formalan instrument, svi učesnici u akreditivnom poslovanju moraju se tačno pridržavati uslova koji su u njemu definisani.
Međunarodni dokumentarni akreditiv predstavlja bankarski posao po kome se akreditivna banka na zahtev svog komitenta (najčešće kupca) obavezuje sa plati korisniku (najčešće prodavcu) određeni iznos novca (ili akceptira menicu koju je izdao prodavac ili da ovlasti drugu banku da to uradi), nakon što joj prodavac prezentira ugovorom predviđena dokumenta i ako su svi ostali uslovi akreditiva ispunjeni. Akreditiv je nastao kao način plaćanja cene po ugovoru o međunarodnoj kupoprodaji i zato predstavlja sredstvo plaćanja.
Ugovori o međunarodnoj trgovini koriste dokumentarni akreditiv kontinentalnog pravnog sistema i različite vrste akreditiva koji se koriste u anglosaksonskom pravnom sistemu. Međunarodni dokumentarni akreditiv je važan posao i prati međunarodnu kupoprodaju. Kupac nije spreman da plati cenu pre nego što primi isporuku, a prodavac nije spreman da isporuči robu, ako nije siguran da će mu biti plaćena. Međunarodni akreditiv pomaže da se pomire navedeni suprotstavljeni interesi. Akreditiv je nastao kao način plaćanja cene po ugovoru o međunarodnoj kupoprodaji i zato predstavlja sredstvo plaćanja. Pored toga, predstavlja i poseban oblik finansiranja jer je u ugovoru o kupoprodaju predviđen akreditiv kao način plaćanja cene za isporučenu robu. Pored sredstava plaćanja cene po ugovoru o kupoprodaji, dokumentarni akreditiv pojavljuje se i kao način plaćanja cene u ugovorima o međunarodnim investicionim radovima i ugovorima o osiguranju.
Međunarodna privredna komora formulisala je pravila primenljiva za dokumentarni akreditiv u međunarodnoj trgovini, a u njihovoj izradi učestvovali su pravnici iz anglosaksonske i kontinentalne pravne škole. Pravila primenjuju banke iz više od 160 zemalja, što ilustruje njihov međunarodni karakter. Revizije ovih pravila vršene su 1951, 1962, 1974 i 1983.godine. Poslednja verzij Jednoobraznih običaja i pravila za dokumentarne akreditive doneta je 1993.godine. Važeći tekst pravila je na engleskom jeziku. Ova pravila zasnovana su na principu autonomije volje i dispozitivnog karaktera svojih odredaba, što znači da će se primeniti samo ako strane tako predvide. Isto tako, ugovorne strane mogu sporazumno menjati sadržinu pravila.
Izvori prava za međunarodni dokumentarni akreditiv su: norme određenog nacionalnog materijalnog prava na koja upućuju pravila međunarodnog privrednog prava i jednoobrazni običaji i pravila za međunarodne dokumentarne akreditive, koje je donela Međunarodna privredna komora sa sedištem u Parizu.
Subjekti akreditivnog posla su: *nalogodavac (lice koje daje nalog banci za otvaranje akreditiva, najčešće i korisnik robe i usluga); *akreditivna banka (banka kojoj je upućen nalog za otvaranje akreditiva, odnosno banka koja otvara dokumentarni akreditiv u svoje ime, za račun svog komitenta, a u korist trećeg lica-korisnika akreditiva); *korisnik akreditiva (lice u čiju korist se otvara akreditiv, najčešće prodavac robe ili izvršilac usluga); *avizirajuća banka (banka koja ne preuzima nikakvu obavezu prema korisniku akreditiva, već samo obaveštava korisnika akreditiva da je otvoren akreditiv u njegovu korist i saopštava uslove pod kojima je akreditiv otvoren); *potvrđujuća banka (avizirajuća banka koja prihvata samostalnu obavezu da korisniku akreditiva stavi na raspolaganje akreditivom predviđen iznos); *isplatna banka (banka koja je ovlašćena od strane akreditivne banke da isplati akreditivni iznos i izvrši prijem i pregled predviđenih dokumenata); *negocirajuća banka (banka koja je od strane akreditivne banke ovlašćena da otkupi akreditivne menice, pri čemu ovlašćenje može biti posebno, kada je samo jedna banka ovlašćena za negociranje, ili može biti opšte, kada se kao negocirajuća banka može javiti bilo koja banka).



ODNOSI IZ MEĐUNARODNOG DOKUMENTARNOG
AKREDITIVA


Za odnos akreditiva relevantno je više ugovora. Prvi je ugovor o međunarodnoj kupoprodaji, po kome se kupac i prodavac obavezuju da će se obaveza plaćanja cene ispuniti korišćenjem dokumentarnog akreditiva. Ta ugovorna odredba obavezuje kupca da pribavi akreditiv u korist prodavca. Ona određuje vrstu akreditiva i rok u kome prodavac mora dobiti akreditiv. Ako rok nije predviđen ugovorom, važiće standard razumnog roka. Po pravilu, ispunjenje te obaveze uslov je za ispunjenje obaveze prodavca da isporuči robu, ali nije smetnja da prodavac ispuni ostale obaveze po ugovoru (zaključi ugovor o prevozu, pribavi dozvole i formalnosti).
*Odnos nalogodavca i banke izdavaoca - u ovom odnosu banka izdavalac ima obavezu otvaranja akreditiva i obavezu prijema dokumentata. Ugovor o otvaranju akreditiva je samostalan u odnosu na ugovor o kupoprodaji, ali podleže pravilu striktnoj saobraznosti. Otvara se tako što nalogodavac dostavlja banci zahtev za otvaranje akreditiva, a banka ga prihvata ćutanjem. Banka koja se ne slaže sa sadržajem primljenog naloga dužna je odmah da se ogradi od zahteva i da o tome bez odlaganja obavesti nalogodavca. Svako drugačije ponašanje banke smatra se prihvatanjem zahteva za otvaranje akreditiva i smatra se da je ugovor zaključen. Pri tome, instrukcija koju daje kupac banci izdavaocu akreditiva mora biti potpuna i precizna. Ako taj zahtev nije ispunjen, banka obaveštava korisnika o instrukciji za otvaranje akreditiva bez odgovornosti za naplatu akreditiva, a akreditiv se smatra izdatim samo kada su dobijene potrebne informacije. Akreditivna banka ima pravo da angažuje drugu banku, banku savetnika, za koju se koristi termin korespodentna banka-banka saradnik. Pri angažovanju banke saradnika, banka otvaralac akreditiva štiti se pravilom da ne odgovara korisniku za štetu nastalu zadocnjenjem banke saradnika ili drugim njenim greškama. Ako akreditivna banka koristi usluge banke saradnika, to čini na trošak i rizik nalogodavca kupca i ne preuzima odgovornost ako banka saradnik ne postupa po primljenim instrukcijama. Prema jednoobraznim pravilima koje je donela Međunarodna trgovinska komora u Parizu, nalog za otvaranje akreditiva treba da sadrži sledeće podatke: naziv i adresu korisnika akreditiva, vrstu akreditiva, akreditivni iznos i valutu koja treba da bude isplaćena, količinu i kvalitet robe, podatke o transportu robe, modalitet isporuke, podatke o dokumentima i rok važenja akreditiva. Preuzimanjem obaveze otvaranja akreditiva, akreditivna banka je preuzela obavezu da od prodavca primi tražena dokumenta. Banka mora ispitati dokumente u razumnom roku, koji ne prelazi sedam bankarskih poslovnih dana od dana prijema dokumenata. Ako su dokumenta u skladu sa terminima i uslovima akreditiva, banka je time ispunila svoju ulogu, ona ne odgovara za tačnost, ažurnost i pravna dejstva dokumenta.
*Odnos između akreditivne banke i korisnika akreditiva - obaveza akreditivne banke mora biti usmerena prema određenim dokumentima navedenim u samom akreditivu. Ispunjenje akreditivne obaveze uslovljeno je prezentacijom akreditivnih dokumenata. Ako korisnik akreditiva ne prezentira dokumenta u predviđenom roku, ili prezentira dokumenta koja ne odgovaraju uslovima iz akreditiva, banka je dužna da odbije honorisanje takvih dokumenata. Odnos akreditivne banke i korisnika akreditiva može se oceniti kao jednostrani pravni posao, u kojem svojom izjavom akreditivna banka preuzima obavezu da će novčani iznos na koji akreditiv glasi isplatiti korisniku akreditiva, pod uslovima koji su precizirani u samom nalogu za otvaranje akreditiva. Prema čvrstini međusobne obaveze, odnos u kome prodavac ima svojstvo korisnika akreditiva neopoziv je ili opoziv. Shodno tome, reč je o neopozivom ili opozivom akreditivu. Odnos prodavac-akreditivna banka ima samostalnu prirodu. Izuzetak od principa samostalne prirode neopozivog akreditiva jeste slučaj prevare. To je slučaj kada prodavac prezentira falsifikovana dokumenta ili dokumenta koja sadrže netačan opis robe. Pravilo o prevari primenjuje se restriktivno. Razlog je prvo to što je teško kvalifikovati da nesrazmera u opisu robe i dokumenata ukazuje na prevaru. Ako banka utvrdi da, na prvi pogled, dokumenta nisu u skladu sa uslovima iz akreditiva, mora bez odlaganja (a najkasnije u roku od sedam bankarskih radnih dana od dana prijema dokumentacije) o tome obavestiti banku od koje je primila dokumenta ili korisnika akreditiva. Banka u obaveštenju mora opisati u čemu se ogleda nedostatak, na osnovu kojeg su dokumenta odbijena.
*Odnos između akreditivne banke i korespodentne banke - banka korespodent može istupati u tri svojstva: prvo, akreditivna banka može dati instrukciju korespodentnoj banci da otvori akreditiv su svoje ime. Prodavac, korisnik akreditiva, u tom slučaju ima pred sobom obavezu korespodentne banke. Drugo, akreditivna banka može dati instrukcije korespodentnoj banci da potvrdi akreditivnu obavezu. U tom slučaju, prema korisniku je u obavezi, pored akreditivne banke, i korespodentna banka (tada se još naziva i konfirmirajuća banka). Treće, korespodentna banka ima ulogu banke koja obaveštava prodavca o otvaranju akreditiva i obavezu da prihvati u ime akreditivne banke dokumenta koja je prezintirao prodavac. Ugovor između akreditivne banke i korespodentne banke na osnovu koga korespodentna banka dobija jedno od navedena tri svojstva, samostalan je u odnosu na ostale pravne odnose, koji nastaju iz akreditiva. Prodavac i kupac su treća lica za ugovorne odnose između banaka. Međusobna komunikacija banaka je stvar na koju oni nemaju uticaja. U sva tri slučaja, korespodentnu banku birala je akreditivna banka.



OSNOVNA PRAVILA DOKUMENTARNOG AKREDITIVA


Međunarodni dokumentarni akreditiv zasnovan je na načelu samostalnosti i na načelu striktne saobraznosti. Načelo samostalnosti akreditiva znači da je akreditiv samostalan u odnosu na osnovni posao iz kojeg je nastala obaveza otvaranja akreditiva. Načelo striktne saobraznosti znači da banka obavlja naplatu po prezentiranju dokumenata, koja su striktno saobrazna uslovima ugovora. Primenjuje se u svim nacionalnim pravnim sistemima. Uz pomoć pravila o saobraznosti banka ispituje dokumenta i plaća kada su prezentirana dokumenta saobrazna.
Pravila samostalnosti i striktne saobraznosti ograničena su u svojoj primeni teorijom zabrane zloupotrebe prava. Izuzetno, kada je zahtev za prezentaciju po principu samostalnosti i striktne saobraznosti suprotan dobroj veri, neće se plaćati po akreditivu. Tumačeno je razumno vreme za ispitivanje dokumenata.