УВОД У СОЦИЈОЛОГИЈУ - Р Е Л И Г И Ј А

САДРЖАЈ


1 Р Е Л И Г И Ј А
Орелигији уопште ................................................................................................3
Општа појава религије .........................................................................................4
Потреба религије ..................................................................................................4
Теорије о постанку религије ................................................................................5

2 П Р И Р О Д Н Е Р Е Л И Г И Ј Е ................................................................12
Најглавније светске религије ............................................................................13

3 Х Р И Ш Ћ А Н С Т В О
НАТПРИРОДНА ИЛИ ОТКРИВЕНА – ХРИШЋАНСКА РЕЛИГИЈА ........17
Знаци натприродног откривења .........................................................................17
Извори хришћанског учења ...............................................................................17
О Светом предању и Светом Писму ..................................................................18
О Светом предању ...............................................................................................18
О Светом писму ...................................................................................................18
Аутентичност и богонадахнутост хришћанских извора .................................19

4ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА КАО ЈЕДИНИ ЧУВАР
ПРАВОГ ХРИШЋАНСКОГ УЧЕЊА...............................................................20



РЕЛИГИЈА

1. О РЕЛИГИЈИ УОПШТЕ

Човек је одвајкада веровао у постојање једне или више натчовечанских сила које су ван њега и јаче од њега, од којих он зависи и према којима осећа извесно страхопоштовање. Отуда, човек је одвајкада осећао и неодложну потребу да питање свога односа са том силом или тим силама реши на начин који би му обезбедио њихову благонаклоност у животу1). Ово су неоспорне чињенице којих су свесни не само појединци него и читаво човечанство.2)
Разуме се, сила или силе које је човек сматрао натчовечанским нису биле увек такве. Али за човеково осећање и држање према тим силама – за решавање питања његовог односа са њима – није било важно какве су те силе устваи, већ како их је он схватио, какве су оне биле по његовом мишљењу – како је он у њих веровао. Зато је природа човекових осећања према тим силама и природа његових односа са њима увек зависила од природе схватања или мишљења које је он о њима имао – од природе његове вере у њих. Из те човекове вере логички су следила како правила за његов начин живота тако и правила за његов став или држање према овим силама – правила која су регулисала његов однос са њима и обезбеђивала њихову благонаколоност према њему. Та човекова вера у постојање једне или више натчовечанских сила које су ван њега и јаче од њега, од којих он зависи, према којима осећа извесно страхопоштовање, као и његов однос са тим силама – однос који обезбеђује њихову благонаклоност према њему – јесте религија3).
Благодарећи посебним околностима или условима, под којима је у различитим периодима своје дуге историје живео и посебним духовним потребама које је тада осећао, човек није увек имао исто мишљење о природи натчовечанских сила у чије је постојање веровао. Према томе, његова религија није била увек иста. Напротив, историја религије јасно говори о томе да број различитих религија у свету није мали. Па ипак, свака од тих религија има свој основ у човековој души: заснива се на његовом разуму, осећањима и вољи; свака од њих задовољава његове специфичне или посебне духовне потребе; свака се од њих изражава кроз веу, морал и култ4). То је оно што је заједничко свим религијама. Према томе, свака религија на свој начин обухвата целокупно човеково биће – прожима целокупни човеков живот. Јер религија прописује: «човковом разуму – веровања, његовој вољи – законе и санкције, његовом срцу – осећања, његовом телу – држање и покрете».5)