Ponuda i prihvat ponude

SADRŽAJ


UVOD

PONUDA
1. Pojam ponude
2. Elementi ponude za zaključenje ugovora
2.1. Ponuda kao akt volje
2.2. Određenost ponude u pogledu uslova budućeg posla
3. Forma ponude
4. Pravna priroda ponude
5. Dejstvo ponude
6. Do kada ponuda obavezuje
7. Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti jedne strane
8.. Povlačenje ponude

PRIHVATANJE PONUDE
1. Pojam prihvatanja ponude
2. Sadržina prihvata
2.1 .Razlike između ponude i prihvata
2.2. Protivponuda
3. Zadocnelo prihvatanje ponude
4. Načini prihvata ponude
4.1. Direktan i indirektan prećutan prihvat
4.2. Prihvat ćutanjem
5. Dejstvo prihvata
6. Vreme i mesto zaključenja ugovora

ZAKLJUČAK

LITERATURA

IZVORI





UVOD




Ugovor predstavlja sporazum, gde moraju postojati dve izjave volje, tj. dve strane- prva, koja predstavlja ponudu, a druga koja izražava prihvat ponude.
Nacionalna prava prave razliku između ponude koja preko prihvata postaje ugovor od drugih ugovornih inicijativa kao što su ponude za pregovore ili pozivi na ponudu. Samo ponuda za ugovor stvara odrađena pravna dejstva: obavezu ponuđača da održi ponudu i pravo ponuđenog da stvori ugovor (svojim blagovremenim pristankom). Zakon o obligacionim odnosima definiše ponudu za ugovor kao „predlog ugovora učinjen određenom licu koji sadrži sve bitne sastojke predloženog ugovora, tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor“. Ponuda za pregovore ima manji stepen preciznosti predloga od ponude za ugovor. Takođe poziv na ponudu karakteriše nepreciznost.
Ponudu za ugovor od ugovora deli samo prihvat ponuđenog. Kada je ova ponuda učinjena zaključivanje ugovora je prešlo u fazu u kojoj nastaju određena pravna dejstva: stvoreno je pravo ponuđenog da putem blagovremenog prihvata dovede do nastanka ugovora.





PONUDA


1. POJAM PONUDE

„Izjava volje, koja ima tretman ponude čini prvi akt u formiranju ugovornog odnosa koji ima određeno pravno dejstvo“. Izjava koja u smislu ponude pokazuje definitivnu odluku izjavioca da zaključi ugovor, tako da ugovor zavisi samo još od druge strane, predstavlja ponudu u pravnom smislu. Takođe, ona mora biti potpuna, tj. mora sadržati sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor. Lice koje čini ponudu naziva se ponudilac, a lice kome je ponuda upućena ponuđeni. Prema tome ponuda je jednostrana izjava volje i predstavlja predlog ponudioca ponuđenom da zaključe ugovor određene sadržine.
Ponuda za ugovor je takođe konačan predlog jednog lica drugom ili drugim licima da zaključe ugovor čiji su uslovi u njoj određeni. Ponuda je, dakle, akt volje i projekat ugovora.
Ponudu treba da uputi ponudilac koji će u slučaju prihvatanja ponude imati status jedne ugovorne strane, i ne može je uputiti niko treći. Ponuda se upućuje određenom licu, mada nema prepreka da se ona uputi i neodređenom broju lica ali se ugovor može zaključiti samo sa određenim licem. U njoj moraju postojati svi bitni elementi ugovora koji se želi zaključiti.


2. ELEMENTI PONUDE ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA


2.1. Ponuda kao akt volje

Ponuda mora izražavati volju ponuđača da zaključi ugovor. Ona mora sadržati bar osnovne elemente budućeg ugovora, i teško da može biti izražena prećutno. Dr Mladen Draškić kaže da „ponuda za ugovor kao akt volje ima tri karakteristike: ona je početna, ona je jednostrana i ona je upućena (adresovana).“
Ponuda uvek ima karakter inicijative i ne mora biti i spontana, već može biti rezultat prethodnih pregovora ili prethodnog poziva na ponudu. Sve ponude dolaze sa jedne strane tj. imaju jednostrani karakter i predstavljaju volju ponuđača.
Ponuda je po pravilu upućena odrađenom licu u cilju zaključenja ugovora, mada postoje izvesni izuzeci;
-oglasi, katalozi, cenovnici, prospekti i druga obaveštenja se ne smatraju ponudom za ugovor, već pozivom na ponudu. To predviđa i Zakon o obligacionim odnosima (čl. 35, st. 1), osim ukoliko je oglas ili cenovnik formulisan na takav način da predstavlja jasnu ponudu za ugovor. Ćutanje lica koja su učinila oglase, kataloge itd. se tretira kao prihvat, što nije slučaj sa ostalim ponudama, Čak i prema čl. 35, st. 2, Zakona o obligacionim odnosima, pošiljalac takvih poziva na ponudu odgovara za štetu koju pretrpi ponuđač, ako bez osnovanog razloga nije hteo da prihvati njegovu ponudu,
-izlaganje robe sa cenom se smatra ponudom, a ukoliko izložena roba nije označena cenom to se neće smatrati ponudom, već samo poziv na ponudu.
-prodaja na aukciji-ponuda učesnika aukcije predstavlja ponudu za ugovor, a odluka aukcionara- prihvat te ponude.
Opštost ponude je izražena time što je ponuda upućena neodređenom i neograničenom broju lica i ugovor je zaključen kad jedna stranka prihvati opštu ponudu, odnosno opšte uslove druge strane.