Koji su osnovni oblici organizacije tržišta novca?
Institucionalizovano tržište novca – naziva se još centralizovano tržište novca i ono je posebna posrednička finansijska organizacija koja radi u svoje ime i za račun svojih komitenata sve transakcije na tržištu novca; prednost ovog oblika tržišta novca je u tome što su ponuda i tražnja novca koncentrisane na jednom mestu i u isto vreme
Neinstitucionalizovano tržište novca – naziva se i slobodno ili otvoreno tržište novca jer se na njemu pojavljuju svi privredni subjekti koji žele trgovati novčanim likvidnim sredstvima; na njemu se pojavljuje veći stepen konkurencije ali se gube neke pozitivne strane karakteristične za institucionalizovana tržišta
Mešovito tržište novca – predstavlja rezultat nastojanja industrijski najrazvijenijih zemalja da stvore tržište novca koje bi predstavljalo kombinaciju pozitivnih elemenata dva prethodno prezentovana oblika organizovanja tržišta novca
Šta je predmet rada tržišta novca?
Predmet rada tržišta novca je trgovina novcem odnosno:kupovina i prodaja salda potraživanja na kontima poslovnih banaka,kup i prod hartija tržišta novca od strane i između učesnika na tržištu novca,međubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi.
3. Poslovi koji se obavljaju na tržištu novca.
Poslovi na tržištu dnevnog novca (dnevni novac predstavlja višak potraživanja, odnosno trenutni višak likvidnih sredstava koje poslovna banka ponudi drugim bankama),Poslovi na terminskom tržištu novca (terminski novac je saldo potraživanja na računu banke, odnosno višak likvidnih sredstava koje poslovna banka nudi na duži rok na zajam drugim poslovnim bankama)
4. Koje su tri osnovne grupe kratkoročnih hartija od vrednosti po tipu emitenta? Navedi.
- HOV države ili posebnih paradržavnih institucija,HOV centralne banke,HOV privrednih preduzeća, drugih firmi ili privatnih lica, koje su akceptirane od strane ovlašćenih finansijskih institucija.
5. Kratkoročne državne obveznice.
Kratkoročna državna obveznica je obligaciona HOV kojom se emitent obavezuje da će u određenom roku imaocu obveznice vratiti posuđeni iznos naznačen na obveznici uvećan za kamatni prihod. Izdaju se sa rokom dospeća od 1, 3, 6 i 12 meseci, i imaju obeležja diskontnih kratkoročnih finansijskih instrumenata.
6. Blagajnički zapisi.
su diskontne hov–instrumenti duga, koji se emituju u cilju prikupljanja slobodnih novčanih sredstava.To je hov koja glasi na određeni novčani iznos deponovan u ban,sa rokom dospeća kraćim od godinu dana i određenom kam stop.
7. Ko može biti emitent blagajničkih zapisa? Navedi.
Emitenti mogu biti:
Država,centralna banka,poslovne banke,druge finansijske organizacije.
8. Komercijalni zapisi.
Komercijalni zapisi su kratkoročne hov–instrumenti duga odnosno sa fiksnim rokom dospeća.Emitovanje komer zapisa je motivisano prikupljanjem slobodnih novčanih resursa neophodnih za prevazilaženje problema nastalih kao rezultat povremenih novčanih nestašica.
9. Bankarska potvrda o depozitu je pismena isprava kojom se ugovor o depozitu čine podobnim za trgovanje na sekundarnom tržištu. Depozitne certifikate koji glase na određenu sumu deponovanu u banci na određen rok i po određenoj kamatnoj stopi, emituju poslovne banke. Rok dospeća depozitnih certifikata je od 7 dana do 12 meseci. Depozitni certifikat pokušava da reši suprotnost između dve želje vlasnika novca: želje za likvidnošću i držanja novca kod sebe, što ne donosi nikakvu kamatu, i želje za zaradom u obliku kamata na depozite, što smanjuje njegovu likvidnost.
10. Bankarski akcept. je kratkoročna hov kojom se neopozivo naređuje isplata određene sume novca njenom imaocu, na određeni dan, a po naredbi izdavaoca. To je u stvari menica i nastaje kao rezultat konkretne trgovačke operacije. Njen rok dospeća naplate je ili fiksiran ili se računa od dana akceptiranja. Bankarski akcept se obično izdaje s rokom dospeća od 30 do 90 dana.
11. Međunarodna trgovina viškovima obaveznih rezervi.
Obavezne rezerve koje banke moraju držati kod cb predstavljaju jedan od najznačajnijih inst monet kred polit svake zemlje.Operacije na otvorenom tržištu smatraju se fleksibilnim instrumentima monetarno-kreditnog regulisanja,dok je stopa obaveznih rezervi rigidan ali u određenim uslovima neizbežan metod efikasnog usklađivanja obima depozita i kreditnog potencijala banaka.
12. Šta se obavlja na primarnom, a šta na sekundarnom tržištu kapitala?
Na primarnom tržištu kapitala se obavljaju dve bitne funkcije:
kreiraju se nove emisije kapitala i omogućava njegova upotreba za privredne ciljeve emitenata dugoročnih finansijskih instrumenata i nicijalna prodaja,a sek tržište omogućava neprekidnu realokaciju finansijskih sredstava između različitih investitora. dozvoljavajući jednima da prodaju takva sredstva dok drugi mogu koristiti svoj višak sredstava da bi ih kupili.
13. Koja tržišta objedinjuje tržište kapitala u sebi? Navedi i objasni.
- kreditno na kome se nude i potražuju dugoročni,investicioni krediti,hipotekarno tržište,na kome se nude i odobravaju dugoročni krediti na osnovu hipotekarnih zaloga i tržište dugoročnih hov koje se naziva i tržište efekata.
14. Instrumenti tržišta kapitala.
Dugoročni finansijski instrumenti, ili instrumenti tržišta kapitala su instrumenti sa rokom dospeća dužim od jedne godine.Transakcije ovim finansijskim instrumentima obavljaju se na tržištu kapitala,a ovi instrumenti se često nazivaju i efektima ili instrumentima kapitala.
15. Šta su akcije i koja prava ona daju vlasniku?
Akcije su vlasnički finansijski instrumenti čijom kupovinom vlasnik akcije postaje nosilac vlasništva nad kapitalom. Akcije daju vlasniku pravo:kontrole rada preduzeća,na deo dobitka,preče kupovine kod emisije novih akcija,na rezidualni deo likvidacione mase preduzeća,na transfer akcija.
16. Navedi i objasni dve osnovne vrste akcija.
Obične akcije daju vlasniku pravo učešća u upravljanju, dobiti, glasačko pravo na skupštini akcionara, pravo na srazmeran deo likvidacione mase preduzeća i dr.
Preferencijalne akcije imaju prednost u odnosu na obične akcije u isplati dividende iz likvidacione mase, manje su rizične,ali ako investitori primaju redovno dividende koje su unapred dogovorene i fiksirane,u procentu ili apsolutnom iznosu u odnosu na nominalnu vrednost akcija, nemaju pravo upravljanja preduzećem
17. Postoje tri osnovna načina emitovanja akcija. Navedi koji su to načini i objasni.
- Javna gotovinska ponuda-najčešći način primarne emisije akcija.Suština je da se ponuda javno upućuje većem broju neodređenih i unapred nepoznatih lica.Ovaj način se realizuje uz pomoć investicionih bankara.
- Ponuda prava-prodaja novih akcija postojećim vlasnicima.Prilikom emitovanja novih akcija dolazi do povećanja njihovog ukupnog broja,čime se automatski smanjuje udeo vlasništva postojećih akcionara.
- Privatna plasmani–na ovaj način se akcije prodaju privatno manjem broju unapred poznatih investitora.Prednost emisije ovog načina emisije su niži troškovi,pošto nema troškova oko registracije i angažovanja potpisnika i pokrovitelja.
18. Šta su obveznice i koji tipovi obveznica postoje po osnovu tipa emitenta?
Obveznice predstavljaju finansijske instrumente duga putem čijeg izdavanja emitent dolazi do finansijskih sredstava za svoje potrebe za šta kupcu investitoru tih obveznica plaća kamatu.Tipovi obveznica
ržavne obveznice,obveznice lokalnih organa vlasti,korporativne obveznice,hipotekarne obveznice.
19. Koje su tradicionalne vrste korporativnih obveznica u SAD:Obične,Subordinarne,Hipotekarne,Collateral Trust Bonds,Prihodne,Certifikati založene opreme,Industrijski razvojne,Polluton Control Bonds.
20. Koje su nove vrste korporativnih obveznica u SAD.Diskontne,Promenljive,Indeksirane,Varanti,Put obveznice,Payment-in-kind Bonds,Srednjoročne note,Euronote,Eurobondovi.
21. Sta je berza i šta je predmet kupovine i prodaje na berzi?
Pod pojmom berza podrazumeva se stalno mesto trgovanja na kojem se prema strogo određenim pravilima i uzansama i vremenskim sekvencama kupuje određena roba.
Predmet kupovine i prodaje na berzama mogu biti novac,devize,hov i roba.
22. Koji faktori su presudni za ekspanziju berze?privredna ekspanzija uz snažan ekonomski rast,povećanje stope štednje sektora stanovništva i otklanjanje fundamentalnih uzročnika inflatornih tenzija i stabilizovanje stope inflacije na relativno niskom nivou.
23. Koje berze postoje, po predmetu trgovanja?Berze efekata se odnose na onaj deo finansijskog tržišta na kojem se trguje finansijskim kapitalom (akcijama, obveznicama, certifikatima),Novčane berze su deo fin trž na kojem se kupuju i prodaju kratkoro novč sreds i kratkoro hov koje se kotiraju na njemu,Devizne berze - na njima se vrši kupovina i prodaja deviznih sredstava i utvrđuje devizni kurs kao cena devize i Robne ili produktne berze.
24. Osnovne karakteristike berzi efekata.berzanski poslovi se obavljaju posredstvom posrednika ili neposredno među članovima,a članovi berze mogu biti samo registrovani berzanski trgovci ili berzanski posrednici.Na berzi se radi po unapred utvrđenim pravilima i berzanski poslovi podležu kontroli berzanskih organa i uprave, kao i nadzoru države i njenih organa.Poslovi su organizovani na najbrži nacin i koristi se elektronski sistem.
25. Koje organe sve berze moraju imati? (navesti)
- organi rukovođenja ili poslovodni organi
- komisija za registraciju efekata
- komore, odnosno udruženje bankarskih maklera
- berzanska arbitraža i sud časti
26. Prema istorijskom razvoju, koja su tri osnovna tipa berzi efekata? Navedi i objasni.
U Anglosaksonskom sistemu berze su samostalna udruženja njihovih članova, koja su nezavisna od države u svom upravljanju, ali država zadržava pravo stroge kontrole njihovog poslovanja u cilju obezbeđenja poštene i uređene trgovine.
U Romanskom sistemu berze su državne ustanove, odnosno službe koje nemaju svojstvo pravnog lica. Nazivaju se još i nesamostalne berze, jer se nalaze pod potpunom upravom i kontrolom države. Smatraju se javnim tržištima, jer na njima imaju slobodan pristup sva lica.
U Germanskom sistemu berze imaju status akcionarskog društva ili udruženja članova u svojstvu pravnog lica. Berze ovog tipa osniva država, koja organizuje kontrolu, upravljanje i rukovođenje berzom, zbog čega se još i nazivaju polusamostalne berze.
27. Navesti najznačajnije oblike manipulacije na berzama i objasniti ih.
- Fiktivna Prodaja (Wash Sale) je transakcija na kojoj nema promene vlasništva nad finansijskim instrumentom koji se razmenjuje. Vlasnik akcije sporazumeva se sa kupcem da izvrše kupoprodaju po ceni koja je iznad preovlađujuće na tržištu
- Glasine (Rumors and Tips), ako su namerno lansirane mogu da izazovu rast ili pad cena akcija
- Suprotni nalozi (Matched Orders) su u oblik uticaja na cene koje vrši investitor istovremenim davanjem naloga za kupovinu i prodaju iste akcije
- Korner (Corner) predstavlja kreiranje monopolske situacije u raspolaganju određenim finansijskim instrumentom, tako da investitori moraju kupovati isključivo od monopolskog vlasnika i po višoj ceni
28. Šta su berzanski indeksi i koje su tri osnovne grupe berzanskih indeksa?
Indeksi su indikatori tržišta koji se računaju kao ponderisani prosek cena i obima trgovine akcijama (obveznicama). Indeksi uključuju uzorke finansijskih instrumenata šireg obima. Zbog toga se smatraju za reprezentativnije pokazatelje tržišnih kretanja od običnih proseka.
Berzanske indekse je moguće podeliti u tri osnovne grupe:
- prva, predstavlja indekse koje izrađuju specijalizovane institucije (konsalting agencije, brokersko - dilerske kuće) koje subjektivno biraju strukturu HOV
- druga, izrađuju ih takođe specijalizovane institucije, ali na objektivan način formiraju strukturu portfolia HOV koje ulaze u indeks
- treća, koju formira samo tržište, obuhvatajući sve posmatrane HOV kojima se na njemu trguje
29. Koji su najvažniji faktori na koje analitičari pri selekciji tržišnih indeksa moraju da obrate pažnju? (navesti)
- Veličina uzorka (ample size)
- Reprezentativnost (Reprezentativeness)
- Vrednovanje pojedinačnih partija (Weighting)
- Prikladnost merila (Conventient units)
- Supstitucija elemenata uzoraka (Supstitutions)
30. Devizno tržište.
Devizno tržište je specijalizovani deo finansijskih tržišta na kome se suočavaju ponuda i tražnja deviza. Devizno tržište je svojim dominantnim delom međubankarsko tržište na kome se različitim bankarskim operacijama vrši izravnavanje dugovanja i potraživanja, između poslovnih i centralnih banaka.
Devize koje su predmet trgovanja na deviznom tržištu, podležu zakonima ponude i tražnje deviza, pa se devizni kurs formira u tački njihove ravnoteže. Predmet trgovanja na deviznom tržištu je specifična roba tj. deviza. Njena specifičnost se sastoji u tome što je ona u isto vreme u zemlji, koja ju je emitovala, zakonsko sredstvo plaćanja.
31. Koji su osnovni zadaci i funkcije deviznih tržišta?
- omogućuje vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu, a drugim licima da nabave odgovarajuća sredstva za plaćanje u inostransvu
- usklađuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevom za njihovu kupovinu
- usklađuje ponudu i tražnju posredstvom deviznog prometa u zemlji i deviznog prometa sa inostranstvom
- omogućava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom
32. Tržište izvedenih hartija od vrednosti.
Na tržištu izvedenih HOV se trguje instrumentima koje se nazivaju finansijski derivati, u okviru kojih najznačajniju ulogu imaju fjučersi i opcije. Osnovni razlog za ekspazivan rast terminskog tržišta je nestabilnost svetskog finansijskog tržišta i raspad breton-vudskog monetarnog sistema.
33. Koji faktori su doprineli rastu tržišta derivata?
- Napredak u kompjuterskoj i telekomunikacionoj tehnologiji
- Standardizacija
- Ekspanzija tržišta HOV
34. Koji faktori su doprineli rastu značaja institucionalnih investitora?
- Prvo, starenje populacije u razvijenim zemljama je dovelo do porasta tražnje za proizvodima (finansijskim) koji se odnose na ulaganja u penzione fondove
- Drugo, tehnološki proces u sektoru komunikacija i informatike doveo je do rasta kapaciteta u oblasti finansijskih usluga
- Treći, važan faktor bio je proces deregulacije u oblasti bankarskih usluga kao i tržišta HOV, koji je doveo do zaoštravanja konkurencije između banaka i ostalih institucija
- Četvrti faktor, proces desintermedijacije, od banaka – kroz smanjenu tražnju za bankarskim depozitima i tradicionalnim načinima štednje je rezultirao ka pomeranju u korist akcionih i novčanih investicionih fondova
35. Pasivna strategija formiranja investicionog portfolia.
Pasivna strategija je strategija zadržavanja prvobitno formiranog portfolia. Bazira se na principu “kupiti i držati”, koji podrazumeva da se finansijski instrumenti drže u investitorovom portfoliu do roka dospeća. Suština pasivne strategije je u tome da portfolio menadžeri ne teže da ostvare dobit iz tekućih transakcija na finansijskom tržištu, već su zainteresovani da dobiju pristojan prinos za prihvaćeni stepen rizika. Bitna karakteristika ove strategije je visok stepen diversifikacije rizika.
36. Aktivna strategija formiranja investicionog portfolia.
Aktivna strategija je zasnovana na stalnoj kupovini i prodaji HOV u cilju ostvarivanja profita iz neravnoteže cena akcija i obveznica na finansijskom tržištu. Aktivna strategija polazi od pretpostavke da uvek postoje obveznice i akcije sa neravnotežnim cenama i da je bitno samo da se otkriju takve HOV. Za aktivnu strategiju je karakterističan visok tržišni promet hartijama, kao i visoki transakcioni troškovi. Ova strategija podrazumeva i česte promene strukture portfolia.
37. Koje su tri univerzalne funkcije osiguranja? Navedi i objasni.
1) Zaštita imovine – ostvaruje se na posredan i neposredan način; posredan način zaštite imovine se ostvaruje naknadom već nastale štete na imovini ili licima, dok se neposrednim načinom zaštite na preventivan način deluje da ne dođe do štetnog događaja
2) Mobilizacija novčanih sredstava (finansijska funkcija) – vrlo važna funkcija osiguranja, a predstavlja prikupljanje sredstava od velikog broja sitnih osiguranika; tako prikupljena sredstva se koncentrišu u osiguravajućem fondu i služe za pokrivanje šteta koje mogu nastati u budućnosti
3) Poboljšanje životnih uslova (socijalna funkcija) – realizuje se na način koji omogućava povećanje životnog standarda stanovništva jedne zemlje; osiguranje čuva socijalnu i ekonomsku nezavisnost kako pojedinca tako i države
38. Navesti najvažnije rizike sa kojim se osiguravajuće kompanije suočavaju.
- objektivni ili rizik poravnanja štete
- kamatni rizik
- rizik inflacije
- rizik likvidnosti
- rizik opadanja prodaje osiguranja
- rizik povlačenja, odnosno otkupa polisa
39. Koja je najznačajnija podela osiguravajućih kompanija? Navedi.
- Kompanije za osiguranje života
- Kompanije za osiguranje imovine
40. Koji su oblici osiguranja života? Navedi.
- osiguranje života u užem smislu
- osiguranje od nesposobnosti za rad
- anuitetno osiguranje
- zdravstveno osiguranje
41. Koje vrste polisa kompanija za imovinsko osiguranje postoje na tržištu SAD-a?
- polise imovinskih osiguranja
- polise osiguranja od odgovornosti
- polise pomorskog osiguranja
- mulitiline polise ili “kišobran” polise
42. Kao emitenti hartija od vrednosti, na finansijskim tržištima, koje motive imaju osiguravajuće komapanije? Navedi i objasni.
- koriste prednosti finansijskog leveridža, odnosno da se emisijom HOV zadužuju na finansijskom tržištu po nižim kamatnim stopama, da bi potom ostvarili veći prinos putem plasmana tako pribavljenih sredstava po višoj kamatnoj stopi
- obezbeđenje likvidnosti – pri čemu treba imati u vidu da se veća likvidnost posebno zahteva za poslove osiguranja imovine, pošto je veći rizik, pa samim tim i veća verovatnoća nastajanja štete i mogućih isplata po osnovu polisa
- upravljanje kamatnim rizikom – ovaj motiv je značajan jer prilikom emitovanja polisa sa investicionim karakteristikama koje nose fiksne prinose, osiguravajuće kompanije emituju dužničke vrednosne papire sa istim rokom dospeća a sa fiksnom kamatnom stopom i na taj način izbegavaju rizik promene kamatne stope
43. Koji su osnovni načini integracije osiguravajućih društava?
- prvi, pripajanje manje osiguravajuće kompanije većoj, odnosno spajanje dva osiguravača na ravnopravnoj osnovi
- drugi, integracija uz proširenje vrste usluga (kombinacija sa bankarskim uslugama), ovaj način je obezbedio nastajanje institucija pod nazivom bankassurance
- treći, globalizacija, odnosno internacionalizacija osiguravajućih kompanija
44. Koje su dve osnovne varijante penzijskog osiguranja u razvijenim tržišnim ekonomijama? Navedi i objasni.
- Javno penzijsko osiguranje – ono je pod direktnim sponzorstvom države koja izdvaja deo sredstava za njihovo finansiranje; oko 40% zaposlenih i oko 30% populacije starih u svetu obuhvaćeno je programima javnog penzijskog osiguranja; dominirajući princip u finansiranju penzionih isplata je “pay-as-you-go”princip – iz tekućih prihoda finansiraju se tekući rashodi uz formiranje rezervi kojima se obezbeđuje isplata u narednih nekoliko meseci
- Privatno penzijsko osiguranje – privatni penzijski fondovi funkcionišu na aktuarskim principima – sadašnja vrednost svih očekivanih budućih penzija je manja ili jednaka sadašnjoj vrednosti svih očekivanih budućih doprinosa fondu i postojećoj tržišnoj vrednosti aktive fonda
45. Penzijski fondovi zasnovani na principu kapitalizacije egzistiraju u dva osnovna oblika. Navedi oblike i objasni.
- Fond sa definisanim doprinosima – zasnovan je na periodičnim uplatama organizatora fonda, naročito poslodavca u korist određenih korisnika najčešće radnika tog preduzeća; sistem definisanih doprinosa bazira se na unapred definisanoj uplati, po određenoj stopi doprinosa izraženoj kao procenat od plate, na individualnim računima zaposlenih i kapitalizaciji tih sredstava
- Fond sa definisanim isplatama – vrsta penzijskog fonda gde se sponzor obavezuje da penzijskim osiguranicima, odnosno radnicima, plaća određenu sumu novca nakon odlaska u penziju; visina penzije je determinisana dužinom radnog staža i visinom zarade radnika; korisnik penzije ne snosi investicioni rizik, ali snosi rizik gubitka penzije ako napusti preduzeće ili poslodavac bankrotira, odnosno ako na drugi način zloupotrebi fondove
46. Hibridni tip penzijskog fonda.
Hibridni penzijski fond je kombinacija fonda sa definisanim doprinosima i fonda sa definisanim isplatama. Ovi fondovi su poznati kao “dizajnirane penzije” i pojavili su se 1985. god. i odmah bili prihvaćeni od 8% svih zaposlenih u javnom i privrednom sektoru u SAD. Najpoznatija među ovom vrstom fondova je floor-offset forma penzionog plana, po kojem sponzor obećava fiksni minimalni prinos u budućnosti, ali isto tako, ako se portfolio investiranjem sredstava fonda ostvari višak iznad potrebnog za minimalne penzije, on se isplaćuje korisnicima.
47. U koje se kategorije mogu svrstati svi penzijski fondovi? Navedi i objasni.
- Penzijski fond jednog preduzeća – karakterističan je za velika preduzeća; sredstva koja se prikupe uplaćenim doprinosom zaposlenih ustupaju se na administriranje posebno formiranim odeljenjima institucija koje obavljaju ove poslove (banke, osiguravajuće kompanije)
- Penzijski fond više preduzeća – zaposleni se u odgovarajućoj delatnosti obuhvataju jedinstvenim penzionim osiguranjem; ovaj način obezbeđuje veću mobilnost sredstava, jer omogućava zaposlenima da unutar asocijacije menjaju poslodavca, a da pri tome njihova penziona zaštita ne bude ugrožena
- Penzijski fond koji sponzoriše osiguravajuća kompanija – vrsta penzijskih fondova kod kojih mala i srednja preduzeća prepuštaju drugim institucijama na upravljanje akumuliranu penzijsku štednju zaposlenih
- Individualni penzijski plan – zaposleni u samostalnoj delatnosti takođe mogu učestvovati u programima penzijskog osiguranja; ovo pravo se svodi na participiranje u javnom i jedinstvenom programu socijalnog i penzijsko - invalidskog osiguranja
48. Šta su investicioni fondovi?
Investicioni fondovi su novi tip finansijskih posrednika; njihova suština se sastoji u tome da prikupljaju kapital putem prodaje svojih akcija stanovništvu s tim da formirani finansijski potencijal plasiraju u akcije i obveznice preduzeća kao i u obveznice države; investicioni fondovi vrše intermedijaciju između domaćinstava kao investitora i preduzeća / države kao emitenta vrednosnih papira.
49. Koje su glavne prednosti investicionih fondova? Navedi i objasni.
- Portfolio diverzifikacija – bitan faktor za smanjivanje nesistemskih rizika koji se mogu smanjiti putem držanja raznih vrsta vrednosnih papira
- Profesionalni portfolio menadžment – portfolio menadžeri odgovorni su za selekciju vrednosnih papira koji inicijalno ulaze u portfolio investicionog fonda kao i za kasnije kupovine i prodaje vrednosnih papira na tržištu kapitala u cilju da se obezbedi optimalna portfolio struktura
- Mogućnost ostvarivanja značajnih prinosa – prinosi investicionih fondova mogu biti znatno veći u odnosu na prinose na oročene štedne uloge
- Korišćenje ekonomije obima – omogućava investicionim fondovima da posluju sa nižim transakcionim troškovima u odnosu na konkurentne finansijske institucije
- Bolja marketabilnost nove finansijske aktive
50. Prema organizacionoj formi i načinu poslovanja, investicione fondove možemo podeliti? Navedi.
- Investicioni fondovi otvorenog tipa
- Investicioni fondovi zatvorenog tipa
- Oročeni investicioni fondovi
51. Investicioni fondovi otvorenog tipa.
Ovi fondovi spremni su da u svakom momentu kupe ili prodaju svoje akcije. Takođe, oni vrše permanentnu ponudu novih akcija investitorima na tržištu. Ovi fondovi nisu registrovani na berzi, jer individualni investitori ostvaruju kupovne i prodajne transakcije direktno u kontaktu sa dotičnim otvorenim investicionim fondom.
52. Investicioni fondovi zatvorenog tipa.
Ovi fondovi predstavljaju najstariji tip investicionih fondova. Oni emituju fiksni iznos svojih akcija koje inicijalno prodaju na primarnom tržištu akcija putem javne ponude. Zatvoreni investicioni fondovi ne vrše otkup sopstvenih akcija od njihovog holdera, što je uostalom praksa i kod akcionarskih kompanija u sferi realne ekonomije.
53. Oročeni investicioni fondovi.
Dve najvažnije karakteristike po kojima se oročeni investicioni fondovi razlikuju od investicionih fondova otvorenog i zatvorenog tipa su:
1) Ograničen period svog trajanja – oročeni investicioni fondovi funkcionišu na unapred definisan period trajanja koji se kreće od 6 meseci za fondove na tržištu novca pa do 10 i više godina za fondove na tržištu kapitala
2) Fiksan portfolio set – aktiva investicionih fondova sadrži fiksan set HOV koji se sastoji uglavnom samo od obveznica
54. Prema investicionoj strategiji investicione fondove možemo podeliti na? Navedi.
- investicioni fondovi koji investiraju u vlasničke HOV
- investicioni fondovi koji investiraju u dužničke HOV
- investicioni fondovi koji investiraju u kratkoročne HOV na tržištu novca
Pretraga
Spisak članova
Kalendar
Pomoć
