Бадминтон

УВОД


Бадминтон је спорт који се игра рекетом , а играју га два противничка играча ( сингл ) или два противничка пара ( дубл ), који се налазе на супротним половинама једног терена у облику правоугаоника који је подељен мрежом. Играчи освајају поене ударајући лоптицу рекетом тако да она пређе преко мреже и падне на противничку половину терена. Поен је освојен када лоптица додирне тло, а лоптицу играч може ударити само једном пре него што она пређе преко мреже.
Лоптица има облик перјастог пројектила чије јој аеродинамичне особине омогућавају да лети другачије у поређењу са другим лоптицама које се користе у спортовима са рекетом; пера стварају такав ефекат који изазива лоптицу да много више смањи брзину него друге лоптице. Ове лоптице за бадминтон постижу много већу брзину у поређењу са другим спортовима који се играју рекетом, зато што на лет ове лоптице ветар има велики утицај. Такмичења у бадминтону се увек играју у затвореном простору. Бадминтон се игра и на отвореном, у баштама или на плажама, али и као необавезна рекреација.
Од 1992. године бадминтон је и Олимпијски спорт у пет категорија: мушки и женски сингл, мушки и женски дубл и мешовити дубл кога чине по једам мушкарац и једна жена са обе стране. Код професионалаца овај спорт захтева изузетну кондицију: играчи треба да имају изузетну издржљивост, агилност, снагу, брзину и прецизност. То је такође и технички спорт који захтева добре моторне координације и унапређење мудрих покрета рекетом.
Сматра се да историја бадминтона почиње у старој Грчкој и Египатској цивилизацији. У Јапану се играла слична игра у 16. веку која се звала Ханетсуки. На развој бадминтона као савременог спорта највећи утицај су имали Енглези. Постао је од игре која се звала “ battledore and shuttlecock “. Иако потиче из Енглеске, светским бадминтоном традиционално господаре неколико азијских држава, плус Данска из Европе. Кина, Индонезија, Јужна Кореја и Малезија су међу државама које константно производе врхунске играче у последњих неколико деценија и доминирају на међународној сцени, али примат последњих година држи Кина. Мада су успеси на Олимпијадама опали, бадминтон је остао популаран спорт у Сједињеним Америчким Државама, посебно током лета, када се игра у двориштима, на колеџима, у локалним фискултурним салама и фитнес клубовима.
Међународна Бадминтон Федерација организује различита такмичења као што су Светски Шампионат и Светски Гранд При.



ИСТОРИЈАТ


Бадминтон је настао од једне старе игре рекетом и лоптицом, игре коју су играли и стари и деца, најмање 2000 година у Старој Грчкој, Кини, Јапану, Индији и Сијаму. Сељаци су ову игру играли у средњевековној Енглеској, а крајем 16. века постала је популарна дечија игра. До 17. века ова игра је постала забава доконе класе у многим европским државама. Ову игру су играла два играча који су користили једноставне лопатице и ударали лоптицу напред – назад што је више пута могло не дозвољавајући јој да дотакне тло.Чини се да рекорд држи породица Сомерсет са непрекидних 2117 удараца 1830. године ( сада се толико удараца измени у једном мечу ).
Како се лоптица временом развијала прилична је мистерија, једна од могућности је да је лоптица настала тако што су се појединачна пера за писање или за неку другу намену лепила за запушач од плуте или од неког другог материјала. Онда то само неко треба да баци или евентуално да испусти да падне на тло ова колекција пера, па да се види диван лет лоптице.
Такође није сигурно како је тачно ова древна игра прерасла у бадминтон. Зна се међутим да назив “ Badminton “ потиче од Badminton House која је била резиденција војводе од Бјуфорта у Глочестеру ( сада Ејвон ) где се појавила нова верзија батлдора крајем педесетих година 19. века ( Исак Спрат, продавац играчака из Лондона објавио је књижицу “ Badminton Battledore – нова игра “ 1860. године, али на жалост ни једна копија није сачувана ). Такође је познато да се једна прилично нова и побољшана варијанта ове игре играла у Индији, а играли су је Британци шездесетих и седамдесетих година 19. века, а тамо су се примењивала и прва правила.

После 1870. године слика о развоју бадминтона је мало јаснија. Британци у Индији су преузели вођство и ова игра је постала веома популарна као забава на отвореном. У ствари, ова игра је била толико популарна да су црквене вође у то време сматрале да популарност ове игре представља претњу за црквене обреде који се обављају недељом.
Прва правила су уобличена у игри Пуна 1873. године, али се ова игра у Индији развила више као друштвене забава него као такмичарска игра за затворене просторе. У Енглеској је такође углавном била друштвена рекреација по баштама у првих двадесет година. Ова груба, али забавна форма бадминтона понекад позната и као “ удари и врисни “ била је доминантна форма 70 – тих и 80 – тих година 19. века.
Једна рана верзија правила објављена је 1883. године у малом тиражу под насловом “
Тенис на трави, крикет, рекети, итд. “. Један део поглавља који спада под “ итд “ се састоји од 10 страна које су посвећене бадминтону кога је аутор објаснио као “ тенис на трави који се игра перјаним лоптицама уместо округлим лоптицама “.
У озбиљнијој форми бадминтон се брзо развијао онда када су се многи ветерани из Индије вратили у Енглеску и када је формиран један официрски клуб у Фолкстоуну 1875. године.
Један од пионира у бадминтону у Индији био је Џ. Х. Е. Харт и када се вратио у Енглеску играо је једну важну улогу у писању правила. Он је променио правила 1887. године, па онда поново 1890. године у чему му је помагао г-дин Багнел Вајлд.
Први клубови који су се појавили 70 -тих и 80 – тих година 19. века углавном су били у бањским летовалиштима у Јужној Енглеској , али је било много препрека док се није дошло до првих међу – клупских такмичења која су била на задовољавајућем нивоу зато што су клубови доносили своја сопствена правила, а било је велике разлике и у величини терена ( на пример, клуб Илинг је играо на терену који је био један и по пута мањи од модерног терена ). Игра појединаца је сматрана као игра себичњака, а игра парова није била заступљена у свим клубовима – неки су играли “у троје и у четворо “.
Да би се решиле ове неусаглашености у Саутсију у Хемширу је 1893. године одржан састанак где је основана Бадминтон Асосијација коју су чинили представници 14 клубова који су се договорили око јединственог сета правила.
Марта 1898. године одржан је први Отворени Турнир у Гилдфорду чиме је почела ера такмичења у бадминтону. Овај турнир је био толико успешан да је први “Све Енглески “ Шампионат одржан наредне године.
Нови спорт – бадминтон – био је на прагу да постане пунолетан. У првој деценији 20. века број бадминтон клубова у Енглеској је повећан десетоструко. Средином 20 –тих година организовани бадминтон је почео да пушта своје корене у Северној Европи, Северној Америци и на Истоку. До 1935. године бадминтон је привукао велику пажњу публике у Сједињеним Државама и први Национални Амерички Шампионат одржан је 1937. године. Међународна Бадминтон Федерација ( IBF ) је основана јула 1934. године са чланицама где су биле Енглеска, Велс, Ирска, Шкотска, Данска, Холандија, Канада, Нови Зеланд и Француска са Индијом која се прикључила и постала чланица 1936. године.
1949. године је одржан Први Светски Куп ( Томасов куп ) у мушкој тимској конкуренцији. Играчи са Малајског Полуострва су победили Данску са 8:1 и били су најбољи и следећих десет година све док им примат нису узели Индонежани.
Средином 50 – тих година почело је Светско такмичење жена када је основан Убер Куп.
Још један важан догађај за светски бадминтон десио се 1979. године када је одржан први отворени турнир у бадминтону где су учествовали само професионални играчи, а одржан је у Алберт Холу у Лондону.
Бадминтон је прихваћен као спорт где се деле медаље на 25. Олимпијским Играма у Барселони 1992. године. Играчи су се такмичили у мушком и женском синглу и мушком и женском дублу. Мешовити дубл је уврштен у такмичење на Олимпијским Играма у Атланти 1996. године.



ПРАВИЛА

Терен је правоугаоног облика и мрежом је подељен на два дела. Терени се скоро увек обележавају и за сингл и за дубл мечеве, мада правила дозвољавају да се терен обележава само за сингл мечеве. Терен за дубл мечеве је шири од терена за сингл, али су оба терена исте дужине. Изузетак, који често збуњује почетнике, је тај што терен за дублове има мање димензије када је у питању дужина сервиса.

Укупна ширина терена је 6,1 метар, а код сингла та ширина је 5,18 метара. Укупна дужина терена је 13,4 метара. Поља за сервирање су обележена једном централном линијом која дели терен по ширини, једном линијом за кратки сервис на раздаљини од 1,98 метара од мреже, и од спољашње стране задњих граничних линија. Код дублова поље за сервис је такође обележено једном линијом за дугачак сервис, која је удаљена 0,78 метара од задње граничне линије.
Мрежа је висока 1,55 метара на крајевима и 1,524 метара у средини. Стубови за мрежу су постављени на линији која обележава игру дублова, чак и онда када се игра сингл.
У правилима која важе за бадминтон нигде се не спомиње колика треба да буде висина плафона изнад игралишта. Без обзира на то, терен за бадминтон неће бити адекватан ако приликом високог сервиса лоптица удари у плафон.
Реч “ играч “ се односи на све учеснике који учествују у игри. Ако је у питању игра парова са обе стране су по два играча, а ако је у питању сингл, онда је по један играч са сваке стране. Она страна која има право на сервис ће се звати “ ин ” страна, а друга, супротна страна ће се звати “ аут ” страна.
Бацање новчића пре почетка игре састоји се у томе да страна која погоди страну на новчићу има могућности да бира следеће:
- да сервира прва
- да не сервира прва, или
- да изабере страну
У игри парова и код мушкараца појединачно игра се до освојених 15 поена, с тим да уколико је резултат 14:14, она страна која је прва освојила 14 поена има могућност да продужи сет за три поена.
Након што је одлучено да се тако игра резултат се проглашава “ love – all ” ( изједначење ), а она страна која прва постигне три поена добија сет. Ако играчи одлуче да наставе игру, резултат више није “ love all “ ; уместо тога наставља се бројање до 17. У сваком случају, одлука да се меч продужи мора да се донесе пре него што крене следећи сервис код резултата 14 : 14.
Код дама појединачно сет траје 11 поена. Ако је резултат 9 :9, играчица која је прва освојила 9 поена има могућност да продужи сет за 3 поена, а када је резултат 10 :10, играчица која је прва освојила 10 поена има могућност да продужи сет до 23.
Она страна која одбије могућност продужења при првој прилици биће спречена да то исто уради уколико се пружи друга прилика. Постоји могућност да се уз претходну сагласност игра само један сет који би се састојао од 21 поена, у коме би продужетак био као код сета од 15 поена са резултатом од 19 и 20 као замена за 14.
Код хендикеп игре, продужетак није дозвољен.
Супротне стране ће се такмичити у томе ко ће бити бољи у три сета, уколико то није другачије договорено. Играчи ће мењати стране на почетку другог сета, као и на почетку трећег ( уколико се игра трећи сет ). У трећем сету играчи ће мењати стране након што нека страна у мечу освоји :
- осам поена у сету који траје 15 поена
- шест поена у сету који траје 11 поена,
или у случају хендикепа, када једна од страна освоји половину од укупног броја поена који је довољан да се добије сет ( следећи највећи број поена да се добије сет – следећи највећи број који се узима у случају Fractions ). Када се договори да се игра само један сет играчи ће мењати стране по правилу које важи за трећи сет. Ако сет траје 21 поен, играчи ће мењати стране када водећа екипа освоји 11 поена, или код хендикеп сетова – како је горе објашњено.
Ако, ненамерно, играчи забораве да промене стране како је предвиђено овим правилом након предвиђеног броја освојених поена, стране ће се променити одмах оног тренутка када се открије грешка, а задржаће се постојећи резултат.