AKCIZE

Akcize su specijalni porezi kojima se oporezuje potrošnja uglavnom monopolskih proizvoda, tj. proizvoda masovne potrošnje. Akcizama se oporezuju proizvodi koji štete ljudskom zdravlju i životnoj okolini. To su cigarete, alkoholna pića, kafa (u svim oblicima), derivati nafte, etil alkohol.
Proizvođač je obveznik akcize i ako svoje proizvode ustupi:

57 na poklon, bez nadoknade
58 davanjem proizvoda u razmenu
59 iskazivanjem manjka i rashoda
60 korišćenje proizvoda za potrebe zaposlenih
61 i ulaskom proizvoda na teritoriju RS sa teritorije Crne Gore.

Osnovicu za obračun akcize čini jedinična mera (paklica cigareta, litar vina, kilogram kafe i sl.). Stopa je kod nas određena u apsolutnom iznosu (za motorni benzin 23.15 dinara po litru, za kafu napr. 10.00 din po kilogramu i sl.). Obveznik je dužan da proizvod obeleži akciznom markicom, osim medicinskih vina, piva i medovine. Olakšice su vezane za robu koju nabavljaju diplomatska predstavništva, davanje nafte i derivata u humanitarne svrhe, mlazno gorivo na međunarodnim letovima, izvoz proizvoda, korišćenje etil alkohola u medicinske svrhe i sl.
38. POREZ NA IMOVINU
Porez na imovinu se plaća na:

1) prava na nepokretnosti (pravo svojine, pravo upotrebe i pravo stanovanja i dr.)
2) akcije izdate na ime i udele u društvima sa ograničenom odgovornošću

Obveznik poreza na imovinu je pravno i fizičko lice koje je imalac odgovarajućih prava na nepokretnostima koje se nalaze na teritoriji RS. Obveznik poreza na imovinu na akcije izdate na ime i udele u društvu sa ograničenom odgovornošću je pravno i fizičko lice rezident RS, koje je imalac tog prava. Osnovica poreza na imovinu je vrednost nepokretnosti utvrđena u njegovim poslovnim knjigama. Stopa poreza na imovinu na prava na nepokretnosti iznosi 0,40%. Stopa poreza na imovinu na prava na akcijama je 0,25%.
39. DOPRINOSI
Doprinosi su važan finansijski instrument kojim se prikupljaju sredstva za finansiranje javnih rashoda. Njihova obeležja su:
64 namena trošenja doprinosa je unapred ograničena
65 doprinosi nisu prihod budžeta
66 obaveza plaćanja doprinosa odnosi se na korisnike koji su povezani s ekonomskim,
socijalnim ili nekim drugim razlozima
69 po pravili obaveza plaćanja doprinosa nije utvrđena propisima državnih organa
Doprinosi su vrlo brojni, ali kao najznačajniji izdvajaju se doprinosi za socijalno osiguranje i oni su u našoj zemlji obavezni.

Postoje tri vrste obaveznih doprinosa za socijalno osiguranje:
1 doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje
2 doprinosi za zdravstveno osiguranje
3 doprinosi za slučaj nezaposlenosti
Osiguranici mogu biti:
70 zaposleni
71 i preduzetnici

Svi poslodavci koji imaju zaposlene dužni su da plaćaju doprinose za socijalno osiguranje na svoj teret. Kada je reč o osiguranicima postoji jedan izuzetak. To je nadoknada za porodiljsko odsustvo i u ovom slučaju obveznik doprinosa je fond, a ako se naknada isplaćuje iz budžeta obveznik je nadležni organ-isplatilac nadoknade.
Osnovica doprinosa za socijalno osiguranje je:
4 zarada
5 naknada zarade
6 naknada zarade čekanja na zaposlenje

EVAZIJA POREZA

Evazija poreza predstavlja različite načine za izbegavanje plaćanja poreza. Prirodna je težnja poreskih obveznika da plate obaveze poreza i doprinosa u manjem iznosu koristeći nedorečenost ili nedovoljnu preciznost propisa.
Poreska evazija deli se na:
8 zakonitu, dozvoljenu evaziju
9 nezakonitu, nedozvoljenu evaziju
Zakonita poreska evazija postoji kada postoji nedorečenost ili nedovoljna preciznost propisa. Nezakonita poreska evazija obuhvata postupke poreskog dužnika usmerene na izbegavanje plaćanja poreza kojima se krši zakon. Nezakonita poreska evazija može se klasifikovati na potpunu i delimičnu. Potpuna postoji kada obveznik ne prijavi celokupan iznos ostvarenog prihoda ili svu imovinu koja podleže oporezivanju. Delimična evazija postoji kada se poreskim vlastima prijave prihodi, imovina ili transakcije, ali se o njima daju nepotpuni ili netačni podaci.
Nezakonita poreska evazija može se podeliti i na:
10 poresku utaju
11 krijumčarenje

Poreska utaja se sreće kod neposrednih poreza (porez na dohodak, doprinosi i porez na imovinu), a krijumčarenje kod posrednih poreza (akcize, carina, PDV). Evazija poreza u znatnoj meri utiče na slabljenje ekonomske snage društva, što uslovljava socijalne razlike. Kao osnova evazije poreza je težnja za sticanjem profita i bogaćenjem.

POJAM FINANSIJSKIH TRŽIŠTA

Finansijska tržišta predstavljaju mesta na kojima se trguje finansijskim instrumentima i na kojima se susreću ponuda i tražnja. Na njima se povezuju subjekti koji raspolažu viškovima novčanih sredstava i subjekti kojima nedostaje novac-na taj način se povezuju štednja i investicije.
Elementi finansijskog tržišta su:
1 finansijska štednja
2 glavni tokovi transferisanja finansijske štednje
3 finansijski instrumenti
4 finansijske institucije
5 finansijska tržišta

Preko finansijskih tržišta obavljaju se različiti poslovi. Na njima se nude i traže supstituti roba i usluga, kao što su novac, hartije od vrednosti, potraživanja i sl.

KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRŽIŠTA

Savremena finansijska tržišta karakterišu:
1. kontinuelnost
2. internacionalizacija i globalizacija
3. finansijske inovacije
4. deregulacioni tokovi
Kontinuelnost obezbeđuje kontinuirano funkcionisanje finansijskog tržišta i neprekidnost u njegovom radu. Uz pomoć savremene tehologije moguće je obezbediti rad finansijskog tržišta punih 24 sata. Internacionalizacija i globalizacija označava proces integracije finansijskog tržišta u jedno internacionalno međunarodno tržište. Finansijska inovacija ima za cilj poboljšanje uslova rada finansijskog tržišta, njegovu savremenost i tehnološki razvoj. Deregulacioni tokovi čine težnju da se smanji uloga države u regulisanju finansijskih tržišta.

FINANSIJSKA ŠTEDNJA

Štednja predstavlja dohodak čija se potrošnja odlaže za kasnije.
Jedinice koje imaju ostvarenu štednju u obliku novca mogu se podeliti u tri grupe:
5 stanovništvo
6 privredni subjekti
7 državni sektor
Stanovništvo ostvaruje različite vrste prihoda u određenim vremenskim periodima. Vremenski raspored priliva prihoda drugačiji je od njihovog trošenja. Iz ove vremenske neujednačenosti prihoda i troškova proističe štednja. U našoj zemlji ona je vrlo oslabljena. Privredni subjekti se mogu posmatrati na dva nivoa. Prvi nivo proističe iz tekućeg poslovanja kao razlika između prihoda i troškova. Ova pozicija se manifestuje u vidu bruto profita. Ona je kod većine preduzeća suficitna, što znači da preduzeće u okviru tekućeg poslovanja ostvaruje pozitivnu štednju. Drugi nivo uključuje izdatke za investicije u kapitalna dobra. S obzirom da su ovi izdaci najčešće veliki sektor privrednih subjekata iz suficitnog prelazi u deficitni nivo i ostvaruje negativnu štednju. Državni sektor najčešće ostvaruje negativnu štednju jer javni rashodi prevazilaze javne prihode.

FINANSIJSKA AKTIVA

Po finansijskom aktivom podrazumeva se svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se može razmenjivati. Ona je predmet trgovine na finansijskom tržištu.
Finansijska aktiva obuhvata:
a) hartije od vrednosti
b) žiralni novac
c) devizna sredstva
d) zlato i plemeniti metali i sl.
Hartije od vrednosti predstavljaju najznačajniji finansijski instrument. Prava koja prostiču iz hartija od vrednosti povezana su sa mogućnostima naplate različitih finansijskih sredstava u budućnosti. Ukupna imovina sadržana u hartijama od vrednosti naziva se portfolio hartija od vrednosti. Rizik portfolija hartija od vrednosti zavisi od boniteta emitenta. Bonitet hartija od vrednosti označava stepen obezbeđenja korišćenja onih prava koja proističu iz određenih hartija od vrednosti. Sama reč bonitet nekog preduzeća znači da je preduzeće dobro i siguran dužnik.
Hartije od vrednosti mogu se podeliti:
- prema prirodi odnosa koje odražavaju
- prema roku njihovog dospeća.
Prema prirodi odnosa koje odražavaju dele se na sledeće:
8 osnovne hartije od vrednosti
9 izvedene hartije od vrednosti
Osnovne hartije od vrednosti delimo na:
10 hartije od vrednosti-instrument duga (obveznice, sertifikati, komercijalni zapisi i sl.)
11 hartije od vrednosti-vlasnički instrument (najvažnije su akcije)
Izvedene hartije od vrednosti, najpoznatije su terminski i likvidni terminski ugovori, opcije, svopovi, sporazumi o kamatnim stopama i dr.
Prema roku dospeća mogu biti:
15 kratkoročne, rok dospeća do 1 godine
16 srednjoročne , od 1-3 godine
17 dugoročne hartije od vrednosti, duže od 5 godina
Novac se može javiti u više oblika, kao kovani novac, kao papirni novac i kao žiralni novac. Žiralni novac ima nematerijalan oblik i nalazi se na poslovnom računu preduzeća. Devize predstavljaju sva potraživanja u stranoj valuti prema inostranstvu. Na finansijskom tržištu deviznim kursom održava se uravnoteženje nivoa cena u zemlji i inostranstvu. Zlato ima značaj monetarnih rezervi u centralnim bankama. Čuva se u polugama zvanim ingoti.

POJAM I VRSTA FINANSIJSKIH INSTITUCIJA

Finansijske institucije osnovni su učesnici u trgovini finansijskim instrumentima. Njihova uloga je da posreduju između suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica. Neke finansijske institucije mogu biti finansijski posrednici i ostvaruju zaradu na osnovu razlike u ceni po kojoj angažuju sredstva i cene po kojoj plasiraju ta sredstva.
Klasifikuju se po sledećim grupama:
20 centralna banka
21 depozitne finansijske institucije
22 nedepozitne finansijske institucije
23 berze
24 berzanski posrednici