poslovi policije po zakonu o krivičnom postupku

1.10 Obdukcija i ekshumacija leša

Ukoliko postoji sumnja ili je očigledno da je smrt prouzrokovana krivičnim delom ili je u vezi s izvršenjem krivičnog dela, Tužilac ce narediti izvođenje obdukcije. Ako je leš već zakopan, odrediće se ekshumacija u cilju pregleda i obdukcije, o čemu ce Tužilac zatražiti naredbu od Suda.

Pregled i obdukcija leša preduzimaju se uvek kad u nekom smrtnom slučaju postoji sumnja da se ne radi o prirodnoj smrti. Ako je leš već zakopan, odrediće se ekshumacija u cilju njegovog pregleda i obdukcije.

Pri obdukciji leša preduzimaju se potrebne mere da se ustanovi identitet leša i u tom cilju posebno će se opisati podaci o vanjskim i unutrašnjim telesnim osobinama leša.

Specijalizovana medicinska ustanova vrši pregled i obdukciju leša. Kad se veštačenje ne vrši u specijaliziranoj medicinskoj ustanovi, pregled i obdukciju leša vrši doktor specijalista sudske medicine. Tim veštačenjem rukovodi Tužilac i u zapisnik unosi nalaz i mišljenje veštaka. Za veštaka se ne može odrediti doktor koji je lečio umrlog. Medutim, doktor koji je lečio umrlog može se saslušati kao svedok, radi davanja razjašnjenja o toku i okolnostima bolesti umrlog.

1.10.1 Izvještaj o pregledu i obdukciji

Veštak sudske medicine ce u svom nalazu i mišljenju navesti uzrok i vreme kada je smrt nastupila. Ako je na lešu nadena bilo kakva povreda, utvrdiće se da li je tu povredu nanio ko drugi i ako jeste, čime, na koji način, koliko vremena pre nego što je smrt nastupila i da li je ona prouzrokovala smrt. Ako je na lešu nadeno više povreda, utvrdiće se da li je svaka povreda nanešena istim sredstvom i koja je povreda prouzrokovala smrt, a ako je više smrtonosnih povreda, koja je od njih ili koje od njih su svojim zajedničkim delovanjem bile uzrok smrti.

Naročito će se utvrditi da li je smrt prouzrokovana samom vrstom i opštom prirodom povrede ili zbog ličnog svojstva ili naročitog stanja organizma povređenog ili zbog slučajnih okolnosti ili okolnosti pod kojim je povreda naneta.

Veštak je dužan da obrati pažnju na nadeni biološki materijal (krv, pljuvacka, sperma, urin i dr.) i da ga opiše i sacuva za biološko veštacenje - ako ono bude odredeno.

1.10.2 Pregled i obdukcija začetka i novorođenčeta
Pri pregledu i obdukciji začetka treba posebno utvrditi njegovu starost, sposobnost za vanmatericni život i uzrok smrti. Pri pregledu i obdukciji leša novorodenčeta, posebno će se utvrditi da li je rođeno živo ili mrtvo, da li je bilo sposobno za život, koliko je dugo živelo, kao i vreme i uzrok smrti.

1.10.3 Toksikološko ispitivanje
Ako postoji sumnja o trovanju, sumnjive materije koje su nađene u lešu ili na drugom mestu ce se uputiti na veštačenje ustanovi ili državnom organu koji vrše toksikološka ispitivanja. Pri pregledu sumnjivih materija posebno će se utvrditi vrsta, količina i delovanje nađenog otrova, a ako se radi o pregledu materija uzetih iz leša, po mogućnosti i količina upotrebljenog otrova.

1.10.4 Veštačenje telesnih povreda
Veštačenje telesnih povreda vrši se, po pravilu, pregledom povređenog, a ako to nije moguće ili nije potrebno - na osnovu medicinske dokumentacije ili drugih podataka u spisima. Pošto tačno opiše povrede, veštak će dati mišljenje, narčito o vrsti i težini svake pojedine povrede i njihovom ukupnom delovanju s obzirom na njihovu prirodu ili posebne okolnosti slučaja, kakvo delovanje te povrede obično proizvode, a kakvo su u konkretnom slučaju proizvele i čime su povrede nanešene i na koji način.

1.10.5 Telesni pregled i druge radnje
Telesni pregled preduzet će se i bez pristanka osumnjičenog, odnosno optuženog ako je potrebno da se utvrde činjenice važne za krivični postupak. Telesni pregled drugih lica može se bez njihovog pristanka preduzeti samo onda ako se mora utvrditi da li se na njihovom telu nalazi određen trag ili posledica krivičnog dela. Uzimanje krvi i druge lekarske radnje koje se po pravilima medicinske nauke preduzimaju radi analize i utvrđivanja drugih važnih činjenica za krivični postupak, mogu se preduzeti i bez pristanka lica koje se pregleda - ako zbog toga ne bi nastupila kakva šteta po njegovo zdravlje.

Preduzimanje telesnog pregleda osumnjičenog, odnosno optuženog i druge radnje u vezi s tim naređuje Sud, a ako postoji opasnost od odlaganja – Tužilac.




ZAKLJUČAK


Verovatno da u savremenim državama ne postoji institucija državne vlasti koja raspolaže tako moćnim i efikasnim sredstvima za zaštitu, ali i nasilje nad ljudskim pravima, kao što je policija. Upravo zbog toga moderne, demokratske države, uporedo sa jačanjem i razvojem efikasnih, dobro obučenih i opremljenih policijskih snaga, rade, kako na podizanju svesti pripadnika policije o tome da se moć kojom ona raspolaže može koristiti samo u skladu sa Ustavom i Zakonom, tako i na razvoju institucija koje će ostvarivati punu kontrolu nad zakonitošću rada policije.

Krivično zakonodavstvo posmatrano uopšte, a time i krivično-procesno zakonodavstvo kao njegov nerazdvojni deo izuzetno je značajan faktor u ostvarivanju ciljeva kriminalne politike, odnosno bolje rečeno politike suzbijanja kriminala. I u teoriji i u praksi nesporna je kako njihova funkcionalna povezanost tako i činjenica da od kvaliteta zakonske norme, njene adekvatne primene u praksi, stepena zloupotrebe prava, kao i od organizacije i funkcionisanja subjekata zaduženih za njenu realizaciju zavisi, u ne malom obimu, i stepen uticaja krivičnog zakonodavstva na uspešnost ostvarivanja ciljeva kriminalne politike uopšte. Nema sumnje, ako određeni zakonski tekst odgovara savremenim zahtevima borbe protiv kriminala, ako njegove norme nalaze adekvatnu primenu u praksi, ako se zloupotrebe prava svode, na minimalne slučajeve ili pak samo na njegove pokušaje i ako je adekvatna organizacija i funkcionisanje pravosudnih i drugih organa koji dejstvuju na polju borbe protiv kriminala, tj. ako funkcioniše pravna država kao celina, onda je uloga krivičnog zakonodavstva u realizaciji ciljeva kriminalne politike ne samo veća već i znatno uspešnija i suprotno.

Ovakva kauzalna povezanost između krivičnog zakonodavstva i kriminalne politike posebno dolazi do izražaja kod teških oblika kriminala. Ovo iz razloga što je upravo kod ovih oblika kriminala nesporna nužnost, neophodnost i opravdanost što efikasnije primene mera krivične prinude. Ovde kao i uopšte samo efikasna primena mera krivične prinude je instrument uspešne borbe protiv kriminala i kao takva odgovara ciljevima i generalne i specijalne prevencije.

LITERATURA


1. ''Službeni glasnik BiH'' broj 36, od 21.novembra 2003.
2. Ugrađene izmjene i dopune Krivičnog zakona BiH 3/03(v.p.), 32/03(v.p.), 26/04, 63/04(v.p.), 13/05, 48/05. 2003.
3. Đorđević, M, Đorđević Đ., „Krivično pravo sa osnovama privrednoprestupnog i prekršajnog prava“, Naučna knjiga, Beograd, 2007.
4. Vodinelić, Vladimir, „Kriminalistika“, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1990.
5. Jovaševi, Dragan „Leksikon krivičnog prava“, Službeni list, Beograd, 1998.
6. Krivokapić Vladimir, „Kriminalistika -Opšti deo“, Naučna knjiga, Beograd, 1990.