Kartice lojalnosti

KARTICE LOJALNOSTI


SAVREMENI TRENDOVI U SISTEMIMA PLAĆANJA

Kartice lojalnosti su se pojavile relativno davno, već 20-30-tih godina prošlog veka i bile su veoma popularne u SAD-u. Osnovni zadatak im je bio (i ostao) da firmi obezbede stalan promet Masovno su ih koristile prodavnice kako bi privukle korisnike i povećale promet. Cilj je bio da se kroz popuste na količinu privuku kupce da redovno dolaze u jednu prodavnicu. Na taj način su firme obezbeđivale stalne porudžbine, određenom dinamikom. Ovakav način rada, firmi omogućava povećanje obrta kapitala, a time i povećanje profita. U početku su prvenstveno trgovinske kuće radile u sistemima lojalnosti, a kasnije je to prošireno i na druge oblasti.
Čisto tehnološko ograničenje masovnog širenja kartica u to vreme bilo je to što je svaka nabavka morala da se registruje na kartici donosioca, što je značilo da je primena moguća u manjim prodavnicama ili lokalnom lancu prodavnica. Papir je podložan prljanju, falsifikovanju nepraktično je da se svaki put doda novi iznos i sabere sa prethodnim kao i da se izdaje novi papirni racun kada se stari popuni. To su bili ograničavajući činioci za masovnije korišćenje.
Ovakvo stanje trajalo je sve do pojave kartica sa magnetnim zapisom, ali su se i one pokazale ne mnogo efikasnijim, jer ih je bilo lako falsifikovati.
Tek pojavom čip kartica stvoreni su tehnološki uslovi da se masovno primeni način poslovanja, putem primene kartica lojalnosti.
Sve do pojave Interneta njihova šira upotreba bila je skopčana sa tehničkim i tehnološkim problemima jer je za rukovanje sistemom lojalnosti bilo potrebno posebno organizovanje mreže. Internet je razrešio većinu tehnoloških problema i omogućio da se sistemi lojalnosti prošire na globalni svetski nivo. Osim klasičnih sistema lojalnosti (avio kompanije, snabdevanje gorivom,,,) Internet je postao važan segment gde se borba za svakog korisnika tek rasplamsavala. Sa stanovišta potencijalnih mogućnosti Internet poslovanje je najperspektivnija oblast za ovu karticu ili za poslovanje u sistemu lojalnosti.
Postoji li bolji i perspektivniji posao od sticanja korisnika širom sveta koji će redovno u određenim intervalima kupovati ili obavljati poslove na sajtu. Ako korisnik jednom dođe na sajt, obavi neki posao ili kupi robu, doneo je jednokratan prihod od koga se mora uložiti veći deo profita, kako bi se novi korisnikci obavestili o postojanju sajta i naveli da i oni tu nešto kupe.
Ako isti korisnik dođe dva puta na sajt i oba puta se sklopi posao sa njim, onda se troškovi reklame dele na dva računa koji su napravljeni od strane tog korisnika.

Ako se zna da troškovi reklame kod nekih proizvoda idu i do 80% zarade onda su to značajna sredstva koja se štede ako jedan korisnik dolazi više puta. Naravno ovakvu lojalnost korisnika treba nagraditi ponudom da za svaki sledeći posao dobije deo zarade koji je ostvaren kroz uštedu na reklami. Ovo je dobar motiv da se kupac redovno vraća na isti sajt i nabavlja kod istog snabdevača. Obe strane koje učestvuju u poslu imaju zaradu, stvara se uzajamno poverenje a korisnik se trajno vezuje za određenog snabdevača. Tehnički registrovanje svih aktivnosti nekog korisnika na sajtu je relativno jednostavno (PIN,PASWORD) i on za svaki sledeći račun dobija bonus u vidu smanjenja cene ili učestvovanja u nagradnoj igri, putovanje i.t.d.
Ipak vrhunac poslovnog uspeha je kada kupac dolazi redovno i određenom dinamiko obavlja posao, kupuje ili nabavlja robu koju ili unapred po spisku poručuje ili je to ista roba koju stalno uzima.
Analizirajmo sledeći primer klasične prodavnice.
- Određeni kupac dolazi u prodavnicu i svakog utorka kupuje 10 flaša vina.
- Posle izvesnog perioda trgovac pravi dogovor sa kupcem, da pošto je redovna mušterija dobije veliki popust na svaku sledeću porudžbinu, pod uslovom da i dalje redovno istom dimamikom nabavlja istu robu ili pravi stalan račun.
- Ovakvu ponudu teško da bi neko odbio i posao uglavnom biva sklopljen.
- Za trgovca je to izuzetno dobra pozicija.
- Nabavka robe koja se dalje distribuira se podešava prema kupcu.
- Svakog ponedeljka trgovac angažuje novčana sredstva da nabavi robu koju će u utorak da proda i da i istog dana dobije svoj novac nazad.
- To znači da je obrt kapitala 52 puta godišnje a da su njegova novčana sredstva angažovana samo 52 dana.
- Ovakvi uslovi omogućavaju trgovcu da svom redovnom kupcu da veliki popust, a da on sam ostvari daleko veće prihode nego kada bi čekao nepoznatog kupca sa zarobljenim novčanim sredstvima i lagerom u magacinu.



lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad