Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
УТИЦАЈ РОДИТЕЉА НА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ
Свака ствар на свету, ако хоћемо да буде корисна, изискује савете и добре припреме.
Полазак у школу представља узбудљив доживљај за породицу. Родитељи су тада радосни, али и веома забринути. Да ли ће се дете снаћи у шоли, какав контакт ће успоставити са учитељем, да ли ће успешно удовољити школским обавезама, да ли ће се пореметити устаљени породични живот, да ли су дете довољно припремили за полазак у школу, да ли му је пружено довољно предзнање...?
Често су ове стрепње родитеља сувишне, јер је дете најчешће спонтано научило све оно што му је потребно за уклапање у школску средину. Од родитеља углавном зависи да ли ће се дете радовати поласку у школу. Ако су неки родитељи током школовања развили аверзију према школи, не би требало да то преносе на своје дете, поготову што се много тога у школи изменило набоље. Родитељи треба да знају да се најчешће, већ петогодишње дете радује поласку у школу, то јест оно тај тренутак са нестпљењем очекује. Међутим, ову њихову страсну жељу могу родитељи својим непромишљеним поступком да угуше. Наиме, има родитеља који из частољубља и тежње за престижом настоје да по сваку цену науче дете да пре поласка у школу чита, пише и рачуна, па чак и целокупно градиво првог разреда да научи унапред. Ако у томе неуспеју веома су несретни, јер, наводно " комшијско " дете истог узраста као и њихово све то зна. При свему томе настаје једно неразумно такмичење између родитеља у комшилуку чије ће дете прво да научи да чита и пише. Овакви родитељи нису ни свесни да тиме свом детету чине сасвим погрешну услугу. Прво, ако дете научи унапред градиво, неће морати у првом разреду скоро ништа да учи ( будући да све то већ зна ), па ће се код њега развити навика нерада, те ће у следећим разредима шепати док не изгради радну навику, понекад у томе и не успе. Друго, они ускраћују свом предшколско детету драгоцено време за игру, поготову са другом децом, а добро је познато да је једном петогодишњаку игра потребна скоро као и правилна исхрана.
Родитељи не треба да брину чак ни у случајевима када дете при поласку у школу није научило ниједно слово. Зато постоје школе. Уместо да дете пре поласка у школу присиљавају да учи читање и писање, боље је водити га на село, шетати са њим кроз шуму, водити га у зоолошки врт... Значи, код детета треба будити радозналост и интерес за нова сазнања, па сходно томе и према школи која ће му то пружити. Ако се са дететом пре поласка у школу нешто жели и обрадити то би требало бити у форми забаве и игре...