Kuznetsova krivulja životne sredine

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.

Sedamdesetih godina u svetu su postale sve učestalije rasprave o zabrinjavajućem stanju životne sredine. Govorilo se o problemima životne sredine pojedinih zemalja, ali i o sve ozbiljnijim globalnim problemima životne sredine koji zahtevaju akciju i promenu obrasca ponašanja celokupne svetske zajednice.
Čula su se i mišljenja da je glavni krivac degradacije životne sredine - ekonomski rast. Tako je sve do kraja 70-ih godina prevladavala ideja da je ekonomski rast u konfliktu s unapređenjem kvaliteta životne sredine, te da se jedno mole ostvariti tek na račun drugog.
Takvom razmišljanju pridonosili su i načini utvrđivanja prioriteta i definisanja ciljeva ekonomske politike. Ekonomski rast uvek je zasenjivao druge ciljeve politike, dok je u tradicionalnom načinu donošenja odluka, pitanje životne sredine dolazilo na samom kraju tog procesa. Situacija se pocela polako menjati s jačanjem stava da je i životna sredina ekonomsko dobro i preduslov razvitka naročito jos uvek slabije razvijenih zemalja. Sve glasniji su postajali zahtevi za takvim razvitkom kojeg ćemo smestiti u "ekološke granice" Zemlje. Više se ne postavlja pitanje da li rasti, nego je aktualno pitanje, kako to činiti?
Rešenje je možda ponuđeno u ideji održivog razvitka. Dok su radovi koji se bave definicijom tog novoponuđenog predloška razvitka iscrpni i brojni, iznenađujuće je malo radova koji se bave odnosom razvijenosti država i kvaliteta životne sredine, te provođenjem ideje održivog razvitka i njenim uključivanjem u politiku države načelo održivog razvitka prihvaćeno i društveno poželjno, all da je njegova primjena u praksi povezana s mnoštvom problema.
Politika zaštite životne sredine, verojatno neće automatski dovesti do cilja održivosti, ali će sigurno pomoći njegovom postizanju. Iako su osnove pojma održivosti izvan glavne matice struje neoklasične ekonomike, neoklasična analiza može biti korisna u razmatranju veze između:
- održivog razvitka i
- ekonomskog rasta.
I dok je ideja održivog razvitka visoko na listi društvenih prioriteta čini se da ekonomska struka, sporo odgovara na postavljene zahteve.
Modeli nam otkrivaju formalne uslove za ostvarivanje održivog razvitka. Ti uslovi su stilizirani i vrlo kruti i zavise o specifikaciji modela koji su u pravilu vrlo jednostavni. Složenije ili realnije osnovne pretpostavke s obzirom na:
- proizvodnu strukturu,
- troškove prilagođavanja, itd. mogu voditi k manje strogim uslovima a uz koje je održivi razvitak moguć.
Kao što je to s modelima obično slučaj, oni propuštaju objasniti određeni broj značajnih činjenica iz "stvarnog sveta". Tako bi bilo vrlo korisno razlikovati između obnovljivih i neobnovljivih izvora, a i rast stanovništva takođe treba uključiti u modele. Veza između nivoa dohotka i zagađenja jos uvek je nedovoljno objašnjena. Modeli endogenog rasta ne bave se torn vrstom odnosa.
Ekonomski rast i kvalitetna životna sredina trebaju se shvatiti kao komplementarni ciljevi. Ekonomski rast koji se osniva na investicijama u fizički i ljudski kapital (tehnologije koje štede prirodne izvore, inovacije i slično), zajedno s politikom zaštite životne sredine i ekonomskom politikom poticajan je i pruža pretpostavke za razvijanje država na održivi način.
Predmet ovog rada u nastavku biće jedna od hipoteza u pomenutoj oblasti i rezultat te postavljene hipoteze. Reč je o Kuznetsovoj hipotezi životne sredine i Kuznetsovoj krivulji životne sredine. Cilj rada jeste da najpre objasni i prikaže Kuznetsovu krivulju životne sredinu.

Kuznetsova krivulja životne sredine
Simon Kuznets

Simon Smith Kuznets je rođen 1901. godien u Pinsku, Belorusija. Školovao se u Krakovu, Ukrajina. 1922. godine odlazi u Sjedinjene Američke Države gde nastavlja edukaciju.
1923. godine diplomira na Columbia Univerzitetu a 1924. godine magistrira a 1926. doktorira.
U periodu od 1925. – 1926. godien proučava ekonomske modele cena – Social Science Research Council.
1930. godine objavljuje knjigu Secular Movements in Production and Prices. 1930. – 1936. godine postaje profesor sa skraćenim radnim vremenom na Pensilvanija Univerzitetu. U periodu od 1960. do 1970. godine do svog penzionisanja predaje na Harvard Univerzitetu. 1971. godine dobio je Memorijalnu Nobelovu nagradu za ekonomske nauke. 1985. godine preminuo.
On je tvorac čuvene tzv. Kuznetsove krivulje životne sredine.

1936. – 1954. godine postaje profesor ekonomije i statistike. Izabran je za člana udruženja Pi Gama Mu udruženja na Univerzitetu Pensilvanija gde je aktivno delovao do 1940. godine.

Kuznetsova hipoteza i koncept krivulje životne sredine

Jedna od najpostojanijih "stilizovanih činjenica" (empirijski ustanovljenih pravilnosti) na polju raspodele dohotka, sve do nedavno, bila je čuvena "Kuznetsova kriva". Još sredinom pedesetih godina XX veka Simon Kuznets je formulisao hipotezu, prema kojoj se, tokom privrednog razvoja (merenog per capita društvenim proizvodom), relativna nejednakost u raspodeli dohotka najpre: