Prvobitna ideja o ljudskim pravima i slobodama

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Није свако право људско право.
Пре свега, постоји појам објективног права, тј. скупа правила по којима се људи имају владати, створеног од надлежног законодавца и подупртог ауторитетом државе или међународне заједнице и санкцијама због кршења права које држава и међународне организације могу наметати. За објективно право у неким језицима постоји посебни израз (енгл. law), којим се оно одваја од субјективних права која имају субјекти права, физичка и правна лица.
У нашем језику ово разликовање не постоји, као на пример ни у немачком и француском: у оба случаја се говори о праву.
Субјективна права почивају на норми објективног права која има та права даје и зајамчује. Устав и закони једне државе успостављају за врло широко круг људи, све пунолетне држављане, нека права. Међутим, у другог држави, чије је законодавство друкчије таквих права може и не бити. Друга субјективна права стичу се испуњавањем услова које право сваке државе прописује. Субјективна права стечена под условима које прописује правни поредак могу се сврстати на разне начине али им је једно заједничко: она потичу од државе, од њеног уставодавца и законодавца, било да је демократски или недемократиски и зависе од њене воље....

Развој идеје о људским правима и слободама

Питања права човека и грађанина су одувек заокупљала пажњу прогресивних снага у свету. Интерес за та питања не познаје границе те је општи и заједнички за све државе и народе.
Исто је и са слободом човека. Покушаји да се досегне и одгонетне слобода човека вероватно су стари колико и сам човек. Питање слободе је најопштије и најтрајније. Песници и уметници су одувек величали слободу. Владари су под заставом слободе кретали у освајачке походе, као што су под паролом слободе грађанима одузимали слободу.
Познато је да човек тежи слободи док не задобије моћ, када стекне моћ, тежи надмоћности. Живот у људској заједници испреплетен је слободом и њеном супротношћу - ропством, принудом, присилом и репресијом. Не само грађанима, већ и политичким мислиоцима је ретко када било пријатно и лако да износе и саопштавају непријатне истине о политици свога времена.
Како би рекао Тацит, “ретка су сретна времена кад је слободно мислити што хоћеш и говорити што мислиш”. Анаксагора је, на пример, морао да побегне из демократске Атине, јер би био оптужен да не поштује богове. Сократ је отеран у смрт на основу демократске воље изражене у атинским законима. Аристотел је, такође, морао да бежи, како је рекао, да се Атина не би по други пут огрешила о филозофију....

Позитивизам

Најлашке је образложити постојање људских права и слобода позитивистички. Другим речима, нека права су људска права зато што је то тако утвђено неким извором права високог ранга, као што је устав или међународни уговор или обичај. Ово објашњење је међутим, само привидно јер занемарује околност да се људска права одређују баш тиме што их људско биће посредује без обзира на позитивно законодавство. Нису много уверљивији ни нешто шири одговори који упућују на то да у данашње време постоји општа сагласност око тога да сви људи одобравају и подржавају људска права и слободе како то неки аутори кажу, део универзалне идеологије.
Тиме се само описује политичка позадина продора одредаба о људским правима у национално законодавство и међународне инструменте, али се не улази у суштинску аргументацију. И у једном и у другом случају подразумева се могућност да људска права буду укинута променама правних норми под утицајем новог политичког консензуса. Простим констатовањем већинског става обилази се питање зашто је такав став заузет чиме је то већина била убеђена.
Као што је већ речено, просто позивање на прописе је начин како функционише већина практичних правника. Они тако стхватају људска права и слободе и јасно им је да су таква права јача од обичних субјективних права јер им је дат виши уставни или међународни ранг. Међутим, позитивистичком резоновању донекле мора да прибегне свако, онда када жели да утврди тачан списак људских права, нарочито када је реч о новопрокламованим правима......

С А Д Р Ж А Ј:

УВОД 3

1 ПРВОБИТНА ИДЕЈА О ЉУДСКИМ ПРАВИМА И СЛОБОДАМА 5

1.1 Развој идеје о људским правима и слободама 5
1.2 Развој теоријских схватања о људским правима и слободама 8
1.2.1 Позитивизам 8
1.2.2 Природно право (натурализам) 9
1.2.3 Утилитаристичка схватања 10
1.2.4 Марксистичке теорије 11
1.3 Генерације људских права и слобода 12

2 Развој правних докумената о људским правима и слободама 15
2.1 Америчка Декларација независности из 1776. године 17
2.2 Француска декларација о правима човека и грађанина из 1789. године 19
2.3 Универзална Декларација о људским правима из 1948. године 22

3 Људска права и слободе данас 25
ЗАКЉУЧАК 29
ЛИТЕРАТУРА 31