Fenomen ekonomske nejednakosti u Srbiji

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Ekonomske nejednakosti definisemo kao vece, sisatematske neprihvatljive nejednakosti, koje nastaju u raspolaganju izvorima materijalnog bogatstva, u raspodeli dohotka u odnosu na kolicinu I intenzitet upotrebljenih faktora proizvodnje, u koriscenju viska rada.

Nejednakost je sistematska I strukturna pojava. A to znaci, prvo, da nejednakost nije slucajno I povremeno distribuirana; drugo, da pokazuje relativnu trajnost I stabilnost; trece, da joj institucije privrednog sistema I mere ekonomske politike ne daju opravdanje. Svi oblici nejednakosti, ukljucujuci I ekonomsku nejednakost slozene su, mnogodimenzionalne I dinamicke pojave. Nejednakosti su nefunkcionalne sa stanovista ekonomskog razvitka, besmislene, neprirodne I neopravdane.

Korisno je napraviti distinkciju izmedju nejednakosti I razlika. Razlike jesu privremene ili slucajne nejednakosti, posebno u istim slojevima pojava; razlike su funkcionalne jer daju stvaralacke podsticaje akterima. Nema tog sistema u kojem se nece radjati ljudi nejednakih talenata I sposobnosti I u kojem okolina neci uticati na nejednak razvoj pojedinih licnosti. Iz te prirodne cinjenice proizlaze razlike u kasnijem zivotu I razvoju licnosti koje takodje mogu biti izvor razlika, funkcionalnih, sa stanovista celine drustva. Ukidanje svih socijalnih razlika je nemoguce.

Nejednakosti su disfunkcionalne I stetne sa stanovista ekonomskog razvitka kao I zbog toga sto smatramo I verujemo da ljudi mogu biti gospodari svoje sudbine I sudbine drustva, I da mogu preoblikovati ekonomske nejednakosti u korist svih. Bitno smanjenje nejednakosti je moguce ne samo doslednom primenom kriterijuma raspodele prema radu nego se negde moze postici gotovo automatski, sirokim obuhvatanjem obrazovanja svih slojeva, tehnoloskim napretkom ili punim zaposljavanjem.

Pitanje nejednakosti nije ishitreno ili izmisljeno. Nejednakost se u znatnoj meri “uvukla” u samoupravnu privredu. Pokazalo se I to da se nejednakost I uz nju vezane pojave (efikasnost I dr.) ne svode na devijantno ili kriminalno ponasanje pojedinih aktera privredjivanja, da se ne radi o usputnom problemu s ruba normalnog funkcionisanja ekonomskog sistema, ili s podrucja gde sistemski mehanizmi nisu zaziveli ili nisu realizovani.

Cinjenica je da se o nejednakostima, koje su u istoriji civilizacije bile izvor ideoloskih ratova I socijalnih revolucija, kod nas se govori tek onda kad odnosi u toj oblasti budu dovedeni do apsurda.

Otkrivanje nejednakosti

Do kraja sezdesetih godina preovladavala je briga za privredni rast kao neophodan uslov za unapredjivanje blagostanja naroda. Kaldor je izneo ideju da kapitalisti I radnici imaju razlicitu sklonost stednji, tj. da stopa stednje iz profita premasuje stopu stedje iz plata. Koncentracija dohotka u rukama manjeg dela stanovnistva blagotvorno deluje na stopu akumulacije I rast privrede. Kuznets je pokazao da povecanje per capita dohotka posle odredjene “obrtne tacke” dobodi do suzavanja nejednakosti medju razlicitim grupama u drustvu. Ekspanzija proizvodnje I dohotka u krajnjoj liniji koristi svima pa I najsiromasnijim slojevima stanovnistva.

Svoju hipotezu o promenama u nejednakosti tokom privrednog razvoja, Kuznets je zasnovao na analizi vremenskih serija koje su obuhvatale podatke o raspodeli dohotka u Engleskoj, Nemackoj I SAD. Kuznets je pri postavljanju svoje hipoteze koristio I oskudnu cross-section evidenviju, tj.podatke o raspodeli dohotka u zemljama koje su u datom momentu bile na razlicitim nivoima razvijenosti. Dugorocno ponasanje nejednakosti koje sledi obrnutu U-krivu trazi odredjena objasnjenja, pogotovo kada se zna da tokom ekonomskog razvoja bar dva faktora uticu na sirenje dispariteta u dohocima. Prvi je koncentracija stednje u rukama odredjenih dohodnih grupa, a drugi transfer stanovnistva iz poljoprivrednog u nepoljoprivredni sector koji ima veci prosecan dohodak I neravnomerniju raspodelu ukupnog dohotka.

Tokom sedamdesetih godina pojavila se serija radova koji su ukazivali na ozbiljnost problema nejednakosti u mnogim zemljama u razvoju. Trazi se nacin kako da koristi od povecanja per capita proizvodnje I dohotka sto pre stignu do siromasnih. Insistira se na kompatibilnosti rasta I simultanih napora da se poboljsa raspodela dohotka.

U osamdesetim godinama zemlje u razvoju, u kojima je problem nejednakosti I siromastva bio najizrazeniji, suocile su se sa znacajnim usporavanjem privrednog rasta I povecanjem spoljnih dugova, tako da je interes za dohodne razlike opet splasnuo.