Pojam štete, vrste štete i naknada štete

Sadržaj:


Pojam štete................................................ 1
Vrste štete...................................................5
Naknada štete.............................................6
Literatura....................................................7


Pojam štete


Pod pojmom štete podrazumeva se umanjenje nečije imovine (obična šteta), i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola, straha (nematerijalna šteta).

Štetnik (dužnik naknade štete) je lice koje je prouzrokovalo stetu. Može biti fizičko ili pravno lice. Onaj ko drugome štetu pričini dužan je da je nadoknadi ukoliko se ne dokaže da šteta nije nastala njegovom odgovornošću.


Oštećeni ili žrtva (poverilac naknade) je lice kome je šteta prouzrokovana.

Štetne radnje - Radnje kojima se prouzrokuje šteta


Vrste odgovornosti:

Subjektivna odgovornost (odgovornost po osnovu krivice) – ko drugome prouzrokuje štetu dužan je nadoknaditi je, ukoliko ne dokaže da je nastala bez njegove krivice (ZOO čl. 154). Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom (ZOO čl. 158). Dakle, lice koje je prouzrokovalo štetu svojom krivicom dužno je da je nadoknadi. Pretpostavlja se da je štetnik kriv, ali je ova pretpostavka oboriva. To znači da lice koje je prouzrokovalo štetu može dokazati da nije krivo i tako se osloboditi odgovornosti po osnovu krivice.

Objektivna odgovornost postoji nezavisno od krivice štetnika. Da bi oštećeno lice ostvarilo pravo na naknadu štete potrebno je da dokaže da oštećeni ima obavezu da snosi rizik štete, odnosno neophodno je da oštećeni dokaže da je pretrpeo štetu i da između štete i štetnikove radnje postoji uzročna veza. Štetnik (počinilac) se može osloboditi odgovornosti ako dokaže da je šteta nastala kao posledica više sile, isključive odgovornosti oštećenog ili nekog trećeg lica.


Odgovornost po osnovu pravičnosti – U odgovornost po osnovu pravičnosti spadaju:

1. odgovornost neuračunljivih lica za štetu koju prouzrokuju drugome, pod uslovom da se nadoknada ne može dobiti od lica koje bilo dužno da vodi nadzor nad njim i da je materijalno stanje štetnika znatno povoljnije od materijalnog stanja oštećenog (ZOO čl. 169);

2. odgovornost roditelja maloletnih počinilaca štete koji su sposobni za rasuđivanje pod uslovom da maloletnik nije sam u stanju da plati naknadu i da je materijalno stanje roditelja znatno povoljnije od materijalnog stanja oštećenog lica (ZOO čl. 169);

3. nadoknada štete koja je prouzrokovana pravno dopuštenim radnjama, koje oštećeni mora da trpi (lica čija su dobra žrtvovana da bi se zadovoljio određeni javni interes ili pak pretežniji interes nekog drugog).


Odgovornost za drugog:

Odgovornost za maloletnike – maloletna lica do navršene sedme godine života su deliktno nesposobna i za štetu koja ona prouzrokuju drugim licima odgovaraju njihovi roditelji, bez obzira na svoju krivicu. Roditelji se mogu osloboditi odgovornosti ako dokažu da postoji neki od opštih razloga za isključenje odgovornosti. Roditelji neće odgovarati ni ako je šteta nastala dok je dete bilo povereno drugom licu i ako je to lice odgovorno za štetu. Dete do navršene sedme godine života može, ipak, iz razloga pravičnosti biti obavezano da nadoknadi štetu koju je drugome prouzrokovalo pod uslovom da senadoknada ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim i da je materijalno stanje deteta (štetnika) znatno povoljnije od materijalnog stanja oštećenog (ZOO čl. 169). Za štetu koju počini dete starije od sedam godina odgovaraju roditelji, osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. Maloletna lica starija od 14 godina su deliktno sposobna i odgovaraju za štetu po opštim pravilima o odgovornosti. Za štetu koju prouzrokuje dete odgovaraju oba roditelja solidarno, ako roditelji ne žive zajedno za štetu odgovara roditelj kod koga se dete nalazilo u trenutku prouzrokovanja štete. Ako dete prouzrokuje štetu dok se nalazi pod nadzorom nekog trećeg lica (vrtić, škola, internat, zdravstvena ustanova) odgovara to lice pod čijim se nadzorom dete nalazilo, ali se to lice može osloboditi odgovornosti ako dokaže da je nadzor vršilo onako kako je trebalo ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. Ako se lice koje je vršilo nadzor nad detetom oslobodi odgovornosti, za štetu odgovaraju roditelji. Ako je dete prouzrokovalo štetu dok je bilo pod nadzorom trećeg lica, za štetu će odgovarati roditelji ako je šteta nastala usled lošeg vaspitanja maloletnika, rđavih primera ili poročnih navika koje su mu roditelji dali, ili se i inače šteta može upisati roditeljima u krivicu. U ovom slučaju oštećeni može da zahteva nadoknadu štete direktno od roditelja, međutim, ukoliko štetu nadoknadi lice koje je vršilo nadzor nad detetom, ono ima pravo da od roditelja traži regres. Roditelji mogu po osnovu pravičnosti biti obavezani da nadoknade štetu koju je prouzrokovalo njihovo maloletno dete sposobno za rasuđivanje pod uslovom da maloletnik nije sam u stanju da plati naknadu i da je materijalno stanje roditelja znatno povoljnije od materijalnog stanja oštećenog lica (ZOO čl. 169).


Odgovornost za lica nesposobna za rasuđivanje (duševno bolesna lica i lica zaostalog umnog razvoja) – za štetu koju prouzrokuje lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili iz nekog drugog razloga nije sposobno za rasuđivanje, odgovara lice koje je na osnovu zakona, odluke nadležnog državnog organa ili ugovora dužno da vodi nadzor nad njim. Ovo lice se može osloboditi odgovornosti ako dokaže da je nadzor vršilo onako kako je trebalo ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. Duševno bolesna lica i lica zaostalog umnog razvoja su odgovorna za štetu: 1. ako je šteta prouzrokovana za vreme svetlih trenutaka i 2. po osnovu pravičnosti, ako se nadoknada ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim i ako je materijalno stanje štetnika znatno povoljnije od materijalnog stanja oštećenog.