UTICAJ ROKA I GUSTINE SETVE NA VISINU PRINOSA KUKURUZA

UVOD

Setvu kukuruza treba početi krajem prve dekade aprila, koristeći pri tome seme visoke klijavosti i energije klijanja. Najveće površine (50-60%) treba zasejati u drugoj dekadi aprila, a setvu završiti do kraja aprila. Ukoliko iz bilo kojih razloga setvu moramo obaviti u maju, onda treba sejati hibride kraće vegetacije, koji su tolerantniji na kasniju setvu. Kod srednje ranih i srednje kasnih hibrida raspon gustine treba da se kreće od 57–68.000 biljaka po ha, a kod ranih hibrida od 68–79.000 biljaka po ha. Kasni hibridi najviše prosečne prinose ostvarili su setvom 57.000 biljaka po ha, odnosno izmenu ove gustine i većih gustina nije bilo značajne razlike u povećanju prinosa.

Hibridi nove generacije kukuruza koji su stvoreni u Naučnom institutu za ratarstvo I povrtarstvo poseduju visok genetski potencijal rodnosti, što je i potvrneno ostvarivanjem rekordnih prinosa u 2005. godini. Ograničavajući faktori proizvodnje kukuruza ostali su agroekološki uslovi – pre svega količina i raspored padavina tokom vegetacionog perioda i primenjena tehnologija gajenja, gde hteli mi to priznati ili ne još veliki problem predstavlja i transfer znanja od naučnih institucija prema proizvonačima (Starčević, Latković, 2006). Tehnologija gajenja može u značajnoj meri modifikovati, u pozitivnom ili negativnom smeru nepovoljne agroekološke uslove, a do stabilne proizvodnje u kojoj ćemo imati visoke prinose možemo doći poštovanjem zahteva biljaka i poštovanjem agrotehničkih mera. Jedan od najvažnijih elemenata tehnologije gajenja kukuruza je setva koja ima veliki i nenadoknadivi uticaj na visinu prinosa kukuruza. Greške koje se učine u setvi samo se delimično mogu popraviti, pa se stoga ova agrotehnička mera, pored obrade zemljišta i nubrenja, ubraja u najznačajnije u proizvodnom procesu kukuruza. Setva je kompleksna agrotehnička mera jer se sastoji od više elemenata - vremena, gustine i dubine setve.

Vreme setve

Uslovljeno je biološkim osobinama i agroekološkim uslovima u odrenenom regionu, delimično dužinom vegetacije hibrida i namenom kukuruza (zrno ili silaža). Setva kukuruza u našim uslovima počinje kada se temperatura zemljišta na dubini setve ustali na oko 10oC. U ravničarskim krajevima to je krajem prve dekade aprila, a u brdsko planinskim regionima krajem aprila i početkom maja. Najveće površine u ravničarskim područjima poseju se izmenu 10. i 30. aprila, a deo površina u prvoj dekadi maja. U vremenski povoljnim godinama razlike u prinosima izmenu aprilskih rokova setve, kao i onih do 5. maja, najčešće nisu značajne. Menutim, u sušnim godinama u ranijim rokovima setve postižu se najviši prinosi, a smanjenje prinosa u majskoj setvi iznosilo je 0.8-0.9 tha-1 sredinom maja (Starčević i sar. 1991, 1995,1998). Većina proizvonača izbegava setvu u prvoj dekadi aprila, jer period od setve do nicanja traje dugo, seme je duže izloženo napadu patogena, što može dovesti do prorenivanja sklopa. Drugi nedostatak rane setve je eventualno oštećenje od kasnih mrazeva. Menutim, rana setva ima i niz prednosti. U ranijoj setvi je nešto ranije i nicanje, metličanje, pa i svilanje. Kukuruz koji ranije svila, pre dozreva, a ispuštanje vode iz zrna je brže, jer sazrevanje teče u toplijem periodu godine. Ranije ponikao kukuruz po pravilu dobro razvija korenov sistem do letnjih suša, pa ih bolje toleriše tj. delomično izbegava.


Gustina setve

Menjala se tokom poslednjih trideset godina, sa tendencijom povećanja broja biljaka po hektaru. Tome je doprinela pojava novih hibrida, koji su podnosili gušći sklop pre svega zbog promenjene arhitekture same biljke (veća čvrstoća donjih internodija stabla i erektofilan položaj lista). Broj biljaka se povećao od 35 000-40 000 početkom sedamdesetih godina, na 55 000-65 000 sredinom osamdesetih (Starčević, Latković, 2007). Gustina sklopa zavisi od hibrida, plodnosti zemljišta, a najviše od očekivane količine i rasporeda padavina tokom vegetacije kukuruza. Na plodnijim zemljištima, boljeg kapaciteta za vodu, kao i onim područjima gde ima više padavina u toku vegetacije, može se sejati gušće i obrnuto, u sušnijim rejonima, kao i na manje plodnim zemljištima setvu treba obaviti rene. U uslovima navodnjavanja setva se takone obavlja gušće.

MATERIJAL I METOD RADA

Ogled sa rokovima i gustinama setve, već duži niz godina postavlja se na oglednom polju u Srbobranu, na zemljištu tipa karbonatni černozem koji je dobrih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. Kod oba ogleda sve agrotehničke mere koje prethode setvi izvode se na vreme i kvalitetno. Predusev kukuruzu obično je neka povrtarska biljna vrsta, a nubrenje je obavljeno u dva navrata - u jesen, pre dubokog oranja i u proleće pre početka setve na osnovu NO3 –N u profilu zemljišta na dubini od 0-120cm. I u jedan i u drugi ogled uključeno je 5 hibrida kukuruza (NS 223, NS 3010, NS 507, NS 6010 i NS 7016) koji pripadaju različitim FAO grupama zrenja. Rokova setve ima šest, počev od 04. aprila na svake dve nedelje, a gustina setve ima pet (47 000, 57 000, 68 000,79 000 I 72 89 000 biljaka). U ovom radu biće prikazani rezultati sa četiri roka setve u periodu 2003/06. godine i rezultati sa svih pet gustina setve u istom periodu. Dobijeni rezultati prinosa zrna obračunati na 14% vode obraneni su statistički analizom varijanse dvofaktorijelnog split-plot ogleda, regresionom analizom i prikazani su grafički.

REZULTATI I DISKUSIJA

Analizirajući uticaj roka setve na prinos NS hibrida kukuruza u periodu 2003/06. godine, vidimo da je ostvaren prosečan prinos od 12.63 tha-1, s tim što su najviši prosečni prinosi ostvareni kod hibrida NS 6010 (14.06 tha-1) i NS 507 (13.33 tha-1). Najviši prinos u ogledu ostvario je hibrid NS 6010 i to u prvom roku setve (14.56 tha-1). Najniži prosečni prinos ostvaren je kod hibrida NS 223, što je i normalno s obzirom da je ovo najraniji hibrid. Hibridi NS 507 i NS 3010 pokazali su najveću tolerantnost u odnosu na rok setve, tako da je razlika izmenu aprilskih rokova setve i setve do polovine maja kod ova dva hibrida najmanja (0.24 odnosno 0.40 tha-1). Hibridi pune vegetacije, NS 6010 i NS 7016, ostvarili su značajno viši prinos u aprilskoj setvi u odnosu na setvu u maju (razlika 0.62 tha-1, odnosno 0.86 tha-1). Primenom linearne regresione analize utvrneno je da se u ispitivanom periodu prinos u proseku smanjivao za 290 kgha-1 sa pomeranjem roka setve.

Iz napred iznesenog nameće se zaključak da setvu kukuruza treba početi krajem prve dekade aprila, koristeći pri tome seme visoke klijavosti i energije klijanja. Setvu treba započeti prvo sa hibridima pune vegetacije. Najveće površine (50-60%) treba zasejati u drugoj dekadi aprila, a setvu završiti do kraja aprila. Majska setva za hibride pune vegetacije nije sigurna. Ukoliko iz bilo kojih razloga setvu moramo obaviti u maju, onda treba sejati hibride kraće vegetacije, koji su tolerantniji na kasniju setvu.

Gustina sklopa,

Odnosno broj biljaka po jedinici površine, je veoma važan činilac u proizvodnji kukuruza. U periodu 2003/06. godine najviši prosečan prinos ostvaren je pri najvećoj gustini sklopa (13.67 tha-1), s'tim što je izmenu ove gustine i gustine od 79 000 biljaka razlika bila značajna, a u odnosu na druge gustine razlika je bila vrlo značaj73 na.Teoretski najviši prosečni prinos dobijen na osnovu krive kvadratnr regresije iznosio je 13.57 tha-1. Najviši prosečni prinos ostvario je hibrid NS-6010 (14.66-1), a najmanji NS-223 (10.11 tha-1). Najraniji hibrid, NS 223 ostvario je najviši prinos pri najvećoj gustini setve. Kod hibrida NS 3010 i NS 507 prinos se povećavao sa povećanjem gustine sklopa, tako da je hibrid NS 3010 najviši prinos ostvario sa 79 000 biljaka (13.81 tha-1), a NS 507 sa gustinom od 89 000 biljaka (14.01 tha-1). Menutim, i kod jednog i kod drugog hibrida izmenu četiri najveće gustine nije bilo statistički značajnih razlika. Hibrid NS 6010 najviši prinos – 15.62 tha-1 ostvario je pri najvećoj gustini (graf. 2), dok statistički značajne razlike izmenu gustine od 57 000 i 79 000 biljaka nije bilo. I drugi hibrid pune vegetacije, NS 7016 najviši prinos ostvario je pri najvećoj gustini, s'tim što i kod njega izmenu gustine od 57 000 i 68 000 biljaka nije bilo statistički značajne razlike. Uzimajući u obzir sve činioce koji utiču na gustinu setve (pre svega količina i raspored padavina tokom vegetacije), nameće se zaključak da kod srednje ranih i srednje kasnih hibrida raspon gustine treba da se kreće od 57–68.000 biljaka po ha, a kod ranih hibrida od 68–79.000 biljaka po ha.

ZAKLJUČAK

Na osnovu analize višegodišnjih podataka o uticaju roka i gustine setve na prinos kukuruza, možemo zaključiti sledeće:
1. U ogledu sa rokovima setve najviše prosečne prinose ostvarili su hibridi NS 6010 i NS 507.
2. Hibridi NS 3010 i NS 507 pokazali su najveću tolerantnost u odnosu na rok setve, dok su hibridi pune vegetacije NS 6010 i NS 7016 značajno viši prinos ostvarili u aprilskoj setvi.
3. Višegodišnji podaci pokazuju da kod srednje ranih i srednje kasnih hibrida raspon gustine treba da se kreće od 57–68.000 biljaka po ha, a kod ranih hibrida od 68– 79.000 biljaka po ha.