Konkretni menadžer kao motivator, koordinator i dirigent

Ključne odlike dobrog menadžera

Studija koju je uradio Luthens 1988 godine, analizirala je 292 različita menadžera kroz odnos utroška vremena i uspeha njihovih timova. Najproduktivniji timovi su imali menadžere koji su više vremena provodili komunicirajući sa svojim timom i radeći na pitanjima ljudskih resursa. Studija je pokazala da neefikasni menadžeri nisu pridavali dovoljno značaja razvoju pojedinaca i njihovih timova. Drugim rečima, bili su suviše „fokusirani na zadatke.“

Fokusiranost na zadatak, na posvećenost pojedinaca i timova koji su uključeni u izvršavanje zadatka, jeste uobičajen problem, kako u javnim tako i u privatnom sektoru. Problem se može pripisati sporom dolasku moderne menadžerske prakse zbog ratnih dešavanja kao i zbog postepene tranzicije iz komunističkog sistema u potpunu funkcionalnu tržišnu ekonomiju.

Menadžeri u preduzećima usmere sa ideje fokusiranosti samo na zadatak koji je postavljen pred njih, prema ideji balansiranja između postavljenog zadatka i razvoja pravih funkcionalnih timova i pojedinaca. Menadžeri u preduzećima će biti efikasniji u ispunjavanju svojih ciljeva ako usvoje ovakav izbalansirani pristup.

Usvajanje ovakvog pristupa će doprineti poboljšanju radne atmosfere i dodatne motivisanosti zaposlenih u preduzeću.

Dobar menadžer stoga mora balansirati fokus između:
• ispunjenja zadatka;
• stvaranja tima;
• razvoja pojedinaca.

Slika 2. predstavlja međusobne veze i pokazuje gdje bi trebao biti fokus dobrog menadžera.


Slika 1. Slika prikazuje područja na koja se treba fokusirati dobar menadžer i između kojih mora postojati balans

Konkretni menadžer kao motivator

Motiv je razlog da se nesto uradi. Čine ga pravac,napor i aktivnosti. Zakon efekta glasi: da su performanse funkcija spsobnosti i motivacije. Sposobnosti imaju veze sa licnim karakteristikama.

U okviru menadžementa motivacija igra važnu ulogu jer sa time menadžer nastoji zadovoljiti želje i nagone svojih saradnika kako bi njihovo ponašanje bilo poželjno i prihvatljivo za organizaciju.

Postoje brojne definicije uspeha i one se u mnogo čemu razlikuju u odnosu na percepciju svakog čoveka. Sama činjenica da smo svi mi različiti, govori o tome da su nam i tumačenje pa i poimanje uspeha, različiti. Međutim, jedno je sigurno, nijedna osoba nije napravila određeni uspeh ako nije bila dovoljno motivisana da ga napravi.

Mnogi ljudi nauče osnovne principe uspeha, ali većina njih ne usvoji naviku da te principe konstantno i primenjuje. Zapravo, vremenom im ponestaje nadahnuće i želja da ih se pridržavaju. Iz ovih razloga možemo konstatovati da je motivacija, ili bolje rečeno, podsticanje na akciju poput vatre.

Ako je neprestano ne rasplamsavamo i ne održavamo, ona će se ugasiti. Iz tih razloga su nam potrebne gotovo svakodnevno nove doze entuzijazma, kao neka vrsta infuzije za uspeh.