Finansijska i devizna trzista u svetu i srbiji

Finansijska tržišta su ujedno i jedan od faktora proizvodnje. Tržište kapitala, novčano i devizno pored toga što prvenstveno vrše svoju funkciju o kojoj je bilo reči u uvodu, imaju i znaćajnu ulogu u povezivanju svih tržišta , robno novčanih i faktorskih , u jednoj zemlji i u medjunarodnim okvirima.
Finansijska tržišta daju tržišni karakter privredi jedne zemlje a za to je pre svega potrebno da postoji tržišni metod alokacije resursa. Pod tim se podrazumeva stanje čiste konkurencije, stanje u kome niko od učesnika privrednih aktivnosti nema mogućnosti da utiče na cenu. Ona se formira na osnovu ponude i tražnje, formira se na tržištu. Osnovni resursi su rad, kapital i devize. Za formiranje njihovih ravnotežnih cena potrebno je finansijsko tržište.

Finansijski sistem razvijenih tržišnih privreda ima višestruku ulogu od kojih su najvažnije:
1. finansijski sistem obezbedjuje funkcionisanje tržišnog mehanizma alokacije finansijskih resursa u nacionalnim i medjunarodnim okvirima.
2. finansijski sistem obezbedjuje platni promet u zemlji i inostranstvu.
3. finansijski sistem obezbedjuje metode i institucije za štednju, amortizaciju.

Cilj tih akumulacija u razvijenim privredama su investicije u najprofitabilnije projekte, dok se u nerazvijenoj privredi one reinvestiraju u delatnosti iz kojih potiću. Potrebno je akumulaciju objediniti, a na osnovu uporedne analize mogućih investicija izvršiti rangiranje i vršiti procenu rizika a tek onda plasirati novac. Takav naćin poslovanja otvara put integrisanju finansijskog tržišta i medjunarodne tokove. Finansijska tržišta učestvuju u odredjivanju optimalne strukture proizvodnje, odnosno obezbeđuju alakacionu efikasnost u svim ekonomskim aktivnostima. Ona obezbedjuju i tehničku efikasnost i unapredjuju efikasnost svakog projekta. Jedna od važnih funkcija je i to što finansijsko tržište mobiliše viškove koji se javljaju u raznim sektorima privrede i stanovništva i stavlja ih na raspolaganje preduzećima i domaćinstvima kojima su ta sredstva potrebna. Alokativna efikasnost se izražava u pronalaženju najprofitabilnijeg projekta a tehnička u zaštiti interesa investitora za uložena sredstva.


4. Zakonodavni okvir za razvoj finansijskog tržišta
1) Usled istorijskog diskontinuiteta razvoja berzanskog poslovanja u Srbiji, finansijska tržišta suštinski ponovo započinju svoj razvoj posle 2000. godine, nakon čvrstog opredeljenja «polismejkera» za uspostavljanjem moderne tržišne privrede. Trgovinu na Beogradskoj berzi u periodu od 1999. do 2006. godine, karakterišu kvalitativno dva različita perioda, čija se distinkcija ogleda u strukturi finansijskih instrumenata kojima se trgovalo.



Otpočinjanjem trgovine obveznicama RS (emitovane po osnovu duga za staru deviznu štednju, sa dospećem u serijama do 2016. godine u 2002. godini, sa tržišta Beogradske berze postepeno nestaju blagajnički i komercijalni zapisi, žiralni novac i obveznice preduzetna i banaka, koji su bili pretežno kratkoročnog karaktera. Akcije preduzetna i obveznice RS su dva instrumenta koja dominiraju u strukturi prometa tržišta kapitala posle 2002. godine. Evidentan je i kontinuirani porast prometa ovih finansijskih instrumenata počev od 2004. godine.