Novac kao specifična roba banke

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.

Već odavno vlada neka vrsta mode da, osim u najtananijim skrovištima svog verovanja, ljudi imaju zapravo slabo mišljenje o vrednosti pouka istorije. Možda je tačno da od istorije možemo naučiti samo to da od nje možemo naučiti malo. Ali, kad je reč o novcu, ovo ustručavanje da se uči od istorije je neumesno. Istorija novca pruža nam mnoge pouke ili je barem, ako se samo potrudimo, možemo naterati da nas mnogo nauči. Zaista je vrlo malo verovatno da postoji bilo kakav način na koji bismo o novcu saznali i naučili išta što bi imalo trajnu vrednost. Mišljenja ljudi prema novcu prolaze kroz duge cikličke smene. Kad je novac loš, ljudi žele da bude bolji; kad je dobar, oni misle na drugo. Takođe možemo naučiti, i to življe i jasnije nego na bilo koji drugi način, kako su evoluirali novac i postupci danas dobrog i lošeg upravljanja novcem, i kako nam ti postupci danas služe ili ne služe, to jest, donose korist ili štetu.

Za proučavanje novca, više nego za bilo koje drugo područje ekonomije, važi pravilo da je to područje na kome složenost kazivanja ne služi boljem razotkrivanju istine nego njenom prikrivanju, zaobilaženju istine ili bežanju od nje. Najveći deo onoga sa čime se srećemo u životu - automobili, kuće, bolesti - važan je samo onima koji to imaju. Nasuprot tome, novac je podjednako važan i onima koji ga imaju i onima koji ga nemaju, pa zato i jedni i drugi imaju važan razlog da žele da ga shvate. Šta je to što jedan komad papira, sam po sebi bezvredan, čini korisnim i upotrebljivim sredstvom razmene, a neki drugi komad papira iste veličine nema nikakvu vrijednost? Često se stručnjacima iz ovog područja (ekonomistima, socijolozima…) postavlja pitanje : Šta je zapravo novac? Odgovore obično započnu iznoseći zaista suptilne , rafinirane definicije koje se pomno zapišu, zapamte i onda zaborave. Medjutim, novac nije ni više ni manje nego upravo ono što jest- ono što se obično daje ili prima prilikom kupovanja ili prodaje roba, usluga ili drugog.

Sam naziv novac potiče od latinske reči ''pecunia'' što je označavalo bogastvo, a kasnije i novac, mada sam koren reči potiče od reči ''pecus'' što znači stoka. U primitivnim zajednicama u početku se stoka upetrebljavala kao sredstvo razmene dobara. U istoriji su zabeleženi raznovrsni i veoma interesntni predmeti koji su služili kao sredstva razmene. Sve su to ustvari prvobitni i primitivni oblici novca. Međutim, sa razvojem ljudskog društva, naročito sa razvojem rudarstva i otkrivanjem osobina različitih metala, doplo se do saznanja da su metali veoma pogodni za da služe kao sredstvo razmene. Tako su se u početku naročito koristili komadi gvožđa kao sredstvo razmene dobara, a kasnije je gvožđe potisnuto od strane bakra, tako da su u velikoj i masovnoj upotrebi bili komadi noca od bakra. Na kraju su svi ovi metali bili istisnuti iz prometa i ustupili su mesto plemenitimmetalima, kao što su zlato i srebro, koji su zadržali veoma dugo u funkciji novca.

Prema istorijskim zapisima kao sredstvo razmene upoterbljavalo se srebro, bakar i zlato skoro četiri hiljade godina. Prvi kovani novac od zlata i srebra pojavio se još u VIII veku pre naše ere. Međutim, po nekim podacima i tvrdnjama iznetim u starim indijskim epovima, kovani novac se upotrebljavo stotinu godina pre ovoga. Isto tako je poznato da se kovani novac snažno razvio u grčkim gradovima i grčkim naseljima na Siciliji u Italiji. Pojavom novca pojavila se i trgovina, odnosno da su Liđani prvi narod na svetu koji se počeo baviti trgovinom, pa je sasvim razumljivo što su prvi počeli da kupuju i upotrebljavaju novac od zlata i srebra. To što se zlato i srebro vemo dugo zadržalo kao sredstvo razmene, odnosno što su se veoma dugi niz godina nalazili u funkciji novca, ima da zahvale pre svega svojim prirodnim osobinama. Prirodne osobine koje poseduju plemeniti metali i koje su u velikoj meri doprinele da se kroz istoriju održe dugo u funkciji novca su: postojanost, laka deljivost, zamenljivost, lako se raspoznaje, kovnost, laka prenošljivost, trajnost i njihova retkost.

Kroz istorijski razvoj novac je menjao svoj oblik počev od stoke, komada kože, komada tkanine, školjke, komada gvožđa, pa sve do prvog kovanog novca, novčanica i na kraju žiralnog novca., i ova poslednja tri oblika su najvažniji oblici novca u istoriji civilizovanih naroda.