Pravo - testament

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Nasleđivanje je prenos duhovnih i materijalnih osobina i vrednosti sa predaka na potomke, vremenska veza međuzavisnosti svih generacija, lanac kontinuiteteta. Odatle, nasleđe ne predstavlja samo pravni pojam, već naprotiv, javlja se i u mnogim drugim naukama, kako prirodnim, tako i u društvenim (sociologija, istorija, biologija, psihologija...). U istoriji prava, nasleđivanje se dugo nije moglo odvojiti od biološke i religijske osnove. Tako, na primer, u Rimskom pravu, bilo je istaknuto da naslednik neosporno ima ista prava i obaveze kao i umrli. To ukazuje na drevna shvatanja o naslednom pravu. Takođe, Rimljani su govorili da je velika nesreća umreti bez testamenta. Danas, tradicionalna shvatanja, ustupila su mesto savremenijim, gde nasleđivanje ima imovinski karakter, i najčešće se označava kao prelaženje imovine sa umrlog na druga lica, kao i ustupanje prava i zaostavštine, tj. stvari i prava umrlog na njegove naslednike. Ipak, i u savremenim pravima je usvojena rimska praksa testamentiranog nasleđivanja. U nauci se pretpostavke za nasleđivanje označavaju kao pravne činjenice na osnovu kojih nastupa nasleđivanje, ili kao osnovni uslov za nasleđivanje. Mnogi autori navode tri osnovne pretpostavke za nasleđivanje: smrt ostavioca, postojanje naslednika i osnov pozivanja na nasleđe. Ipak, najbitnije pretpostavke za nasleđivanje su postojanje zaostavštine i smrt ostavioca (delacija), iz kojih proizilaze neki osnovi na nasleđe: ugovor o nasleđivanju, zaveštanje (testament) ili, pak, zakon (u nekim starim pravima – običaj). Iz navedenog sledi da je postojanje zaostavštine jedan od bitnih uslova za nastajanje naslednopravnog odnosa, jer ako umrli nije ostavio imovinu, ostavinski sud nema o čemu da raspravlja, pa se postupak obustavlja. U svim našim zakonima, dopuštena su samo dva osnova, kao preduslov za pozivanje na nasleđe, a to su zakon i zaveštanje, odnosno testament ...