Moral i trziste

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Kao i u svakoj sferi života i na tržištu, dominira, ili bi trebalo da dominira moral. U vremenu kada ponašanje na tržištu nije bilo regulisano zakonskim ili nekim drugim propisima osetila se potreba da se napravi nekim sistem vrednosti koji će naterati stranke koje učestvuju da na istim izgrade nekim univertalni sistem ponašanja, tako formulisan da ne bude previše širok, ali da u isti trenutak odgovara svim mogućim nepredviđenim situacijama. Iako danas postoji zakonski uređeni načini tog ponašanja, ipak u praksi dolazi do neviđenih situacija i problema koje propisi ne mogu da reše, a zbog toga i moral veoma veliki uticaj. On je tak okji dvostruko usmerava i rešava, naime, kroz moral, stranke na tržištu vode fer borbu, ali s druge strane u mnogome učestvuje i rešavanju naknadnih situacija. Bilo kako bilo, iako još nepotpunom utvrđen i sa ili velikim brojem definicija ili nedostatkom definicja, uglavnom moral stoji kao viša sila nad celokupnim poretkom i sa njegovim postojanjem postoji i red, kao i pravila ponašanja.

DEFINICIJA TRŽIŠTA

Tržište prema najkraćoj definiciji predstavlja mesto gde se susreću ponuda i potražnja.

Kupovina i prodaja se mogu obavljati i bez prisustva robe (na berzama i drugim tržištima), pa čak i bez izravnog kontakta kupaca i prodavača, kao pri kupovini prema katalogu, putem telefona, faksa, interneta i slično. Zbog toga se tržište definiše kao stalan i organizovan oblik dovođenja u kontakt ponude s potražnjom roba i usluga. Tržište je istodobno i mehanizam kojim se regulišu odnosi prodavača i kupaca u uslovima u kojima učesnici razmene ili kupoprodaje ostvaruju svoje ciljeve i interese, zbog kojih i stupaju u međusobne odnose.

Savršena konkurencija

Savršeno konkurentno tržište je tržište na kojem svi učesnici proizvode identične proizvode, a svaki je učesnik tako mali da njegov izbor stepena proizvodnje ne utiče na celu industriju.

Ulazak na takva tržišta je lak, ukoliko se ukaže prilika za ostvarivanjem profita. Takođe, ukoliko počnu gubiti novac izlazak je lak.

Pretpostavke savršene konkurencije su:
•preuzimanje cena (price taking),
•homogenost proizvoda,
•slobodan ulaz i izlaz.

Nesavršena konkurencija

Nepotpuna konkurencija je takvo stanje na tržištu u kojem postoji jedan ili više subjekata koji mogu uticati na formiranje cena i količina koje se nude ili traže. Posledice tog stanja su : 1. previsoke cene 2. manja potrošnja 3. visoki trškovi 4. manja efikasnost

Tržište nepotpune konkurencije je ono gde:
1.postoji mogućnost određivanja cena od strane kako ponude tako i potražnje. Pretpostavka te mogućnosti je ograničeni broj privrednih subjekata.
2.privredni subjekti na tržištu nesavršene konkurencije su price makeri. U svojoj poslovnoj politici se rukovode određivanjem cena i količina.