Пасивни банкарски послови

Менаџмент пасиве и њена композиција су претпоставке за ефикасно управљање активом банке. Док је основни циљ ефикасног управљања активом рационалан и ефикасан пласман у циљу остварења што већег профита банке код управљања пасивом је основни циљ прибављање што јефтинијих средстава и формирање такве композиције средстава у билансу банке који ће осигурати вођење одговарајуће оптималне ликвидности.

Основно је код управљања средставима банке одредити композицију акцијског капитала. Стога треба правити разлику између акцијског и акционарског капитала. Акцијски капитал поред основачког садржи и капитал банке у облику резерви. Оснивачки капитал банке не може се повлачити.

Део пасиве који се односи на резервне банке, познато је, акционарска банка не доноси директно, због чега се менаџмент банке лакше одлучује на акцијски капитал.
Управљање пасивом менаџмент банка мора да осигура истовремено остваривање и начела рентабилности и ликвидности. Доминација порфитабилности често банку доводи у зону трајније неликвидности. Банкарска теорија не познаје универзални принцип прикупљања и пласирања средстава, што значи да менаџмент сваке банке мора развити сопствену стратегију формирања, пласирања, оплодње и конверзије средстава.

Посебан део пасиве банака односи се на различите облике комисионих извора средстава. Банка овде иступа као комисионар, при чему обавља за туђ рачун, а у своје име.
Код пасивних банкарских послова банка је дужник у односу на свог клијента. Банка прикупља новчана средства да би пословала.
Пасивни банкарски послови су:
- новчани депозит
- уговор о депоновањау ХоВ
- улог на штедњу
- банкарски текући рачуни
- издавање ХоВ
- емисиони послови.