Nastanak i razvoj ekonomije - osnovi ekonomije

Merkantilizam je ekonomska teorija koja smatra da prosperitet nacije zavisi o njenoj ponudi kapitala i da je globalni vulumen trgovine svetske privrede ne promenljiv.

Količina kapitala, koju predstavljaju zlatne i srebrne poluge (količina dragocenog metala u posedu države), se najvise povaćava platnim bilansom sa velikim izvozom i malim uvozom. Merkantilisti smatraju da bi vlada trebala unapređivati ove ciljeve, igrajući protekcionističku ulogu u privredi, tako što će ohrabrivati izvoz i obeshrabrivati uvoz, posebno uz pomoć carinskih dadžbina. Ekonomska politika koja se zasniva na ovim idejama često se naziva merkantilistički sistem.

Merkantilizam je bio vladajuća škola ekonomije tokom ranog modernog perioda (od 16. Do 18. veka). U pojedinim državama je doveo do prvih pojava značajne vladine intervencije i kontrole nad privredom i tokom ovog perioda uspostavljen je veći deo modernog kapitalistićkog sistema. Širom sveta merkantilizam je ohrabrio mnoge evropske ratove tog perioda i podstekao evropski imperijalizam. Vera u merkantilizam je počela da se gubi u ranom 18. veku kada su pobedili argumenti Adama Smita i drugih klasičnih ekonomista. Danas merkantilizam odbijaju svi ozbiljniji ekonomisti, iako se na neke elemente gleda sa podrškom.

Skoro svi evropski ekonomisti, koji su pisali između 1500. i 1750. se danas smatraju merkantilistima, dok ti pisci nisu smatrali da doprinose bilo kojoj ekonomskoj ideologiji. Pojam je prvi uveo Markiz de Mirabo 1763. godine, a poznatim ga je učinio Adam Smit 1776. godine. Reč potiče od latinske reči „mercari“, što znači trgovati, i od reči „merx“, sto znači roba. U početku su je samo koristili kritičari kao što su Mirabo i Smit, ali su je brzo usvojili i istoričari. Izvorno, standardi engleski pojam je bio „merkantilistički sistem“. Reč merkantilizam uvedena je u engleski jezik iz nemačkog jezika u ranom 20. veku.

Merkantilizam se u celini ne može smatrati jedinstvenom ekonomskom teorijom. Nije postojao nijedan, merkantilistički pisac koj bi predstavio sveobuhvatnu šemu idealne ekonomije, kao što će to uraditi kasnije Adam Smit za klasičnu ekonomiju. Svaki merkantilistički pisac se više fokusirao na pojedinačno područje ekonomije. Neki naučnici su u potpunosti odbili ideju merkantilizma, govoreći da je „pogrešno jedinstvo različitim događajima“. U određenoj meri opšta ekonomska teorija je postala ne moguća zbog merkantilističke doktrine. Merkantilisti su ekonomski sistem videli kao igru sa sumom nula, dobitak jedne strane je gubitak druge. Dakle svaki politički sistem, koji koristi jednoj grupi, bi prema definiciji štetio drugoj i nema mogućnosti koju bi ekonomija mogla iskoristiti da maksimizira zajedničko dobro. Merkantilistički zapisi su takođe stvarani da opravdaju određene radnje, a ne da istraže najbolje politike.


Rani merkantilizam, koji se razvio početkom 1500. godine, najviše je bio obeležen bulionizmom. Uovom periodu došlo je do ogromnog priticaja srebra i zlata iz španskih kolonija u Novi Svet, i prevladavajuća briga je bila kako će druge evropske države biti u stanju da se takmiče. Bulionisti, kao što su Jean Bodin, Thomas Gresham i John Hales, su smatrali da se bogatstvo i moć države meri količinom srebrnih i zlatnih poluga koje poseduju i da povećanje moći znači povećanje količine poluga na štetu drugih moći. Prosperitet države se merio akumuliranim bogatstvom vlade, bez ikakvog koncepta nacionalnog dohotka. Delimično, ovo fokusiranje na rezerve srebra i zlata je nalazilo svoj razlog u svojoj važnosti u vremenima rata. Armije koje su često uključivale plaćene vojnike, plaćane su polugama, a mornarice su takođe finansirane srebrom i zlatom. Komplikovani sistem međunarodnih alijansi tog vremena je često zahtevao velika plaćanja jedne države drugoj. Samo nekoliko evropskih država kontrolisalo je rudnike zlata i srebra, a za ostale države glavna metoda povećanja poluga bila je kroz platni bilans. Ako je država više izvozila nego uvozila, ova ne ravnoteža se morala ispraviti priticajem novca. Dakle, merkantilistička porodica je verovala da bi svaka nacija trebala izvoziti više roba i usluga nego što uvozi. Ovo je dovodilo do striktnih zabrana na izvoz poluga. Bulionisti su takođe podržavali visoke kamatne stope kako bi ohrabrili investitore da svoj novac dovedu u državu.

U 17. veku razvila se kompleksnija verzija merkantilizma koja je odbijala jednostavni bulionizam. Ovi pisci, kao što je Thomas Mun, smatrali su da je celokupno nacionalno bogatstvo primarni cilj i videli su zlatne i srebrne poluge kao najvažniji znak bogatstva, ali ne i kao jedini, jer su dobra i usluge takđe bili esencijalni. Sačuvana je podrška platnom bilansu, ali u nešto slabijem obliku. Mun, koji je radio za Britansku IstočnoIndijsku Kompaniju, smatrao je da je izvoz poluga u Aziju dobar za Britaniju, jer će se uvežena roba preprodati ostatku Evrope uz visok profit. Ovaj novi pogled je odbijao izvoz sirovina jer se smatralo da je transformacija ovih sirovina u gotove proizvode važan generator bogatstva. Dok su bulionisti podržavali masovne izvoze vune iz Britanije, kasniji merkantilisti podržavaju potpune zabrane izvoza sirovina i razvoj domaćih proizvodnih industrija. S obzirom da je stvaranje domaćih industrija zahtevalo raspoloživu ponudu kapitala, vlade su u 17. veku dramatično stezale granice lihvarstva. Ovo je na umetni način smanjilo kamatne stope i ohrabrivalo bogate da svoj novac investiraju u proizvodnju. Kasnije su merkantilisti veću pažnju takođe poklanjali uslužnim industrijama. Rezultat ovoga su bili Navigacijski akti iz 1651. godine koji su isključili Holanđane iz britanskih transporta brodom.

Merkantilistička domaća politika je više bila podeljenja od njihove trgovinske politike. Dok je Adam Smith predstavio merkantiliste kao podržavaoce striktnih kontrola ekonomije, mnogi se merkantilisti nisu slagali s tim. Rana moderna era obeležena je patentnim pismima i monopolima koje je nametala država. Neki merkantilisti su ovo podržavali ali drugi su spoznali korupciju i ne efikasnost takvog sistema. Mnogi merkantilisti su također spoznali da su ne izbežni rezultat kvota i plafoniranja cena bila crna tržišta. Jedan element oko kojeg su se merkantilisti slagali bilo je ekonomsko potplaćivanje radne populacije. Radnici i zemljoradnici su morali živjeti na rubu egzistencije. Cilj je bio maksimizirati proizvodnju bez brige za potrošnju. Smatralo se da dodatni novac, slobodno vrijeme ili obrazovanje za niže klase nepobitno dovodi do loših navika, lenjosti i šteta za ekonomiju.

Žan Boden – francuski mislilac, pravnik i političar i ekonomista. Zalagao se za slobodnu trgovinu, centalizaciju državne uprave, i male roferme koje sprovodi državna vlast. Bio je pristalica kvantitativne teorie novca kao garanta i njegove realne vrednosti. Njegova teza glasi: Obilje onoga što određuje vrednost i cenu stvara glavni uzrok porastu cena gde se god on dešava.

Porast cena se objašnjava sa pet uzroka:

1. Obilje srebra i zlata
2. Monopoli
3. Nestašica robe
4. Liksuz kraljeva i vlastele
5. Obezveđivanje metalne monete

Juraj Križanić teolog, političar, književnik i ekonimski pisac. Najpoznatiji jugoslovenski merkantilista, i pristalica politike pozitivnog spoljnog trgovinskig bilansa.

Matija Vlačić – protestantski sveštenik i pisac, poreklom iz Istre. Isticao je potrebu suverene apsolutne monarhije, koja treba da brine o razvoju i zaštiti radinosti i da u zemlji uvek mora da bude dovoljna količina novca. Zalagao se za blago oporezivanje i ne pomirljivo se borio protiv feudalizma, a za interese gradova i trgovačke buržoazije.