Nacionalna strategija upravljanja otpadom

Nacionalna strategija upravljanja otpadom - sa programom približavalja Evropskoj uniji usvojena je 4. jula 2003. godine od strane Vlade Republike Srbije. Ona predstavlja bazni dokument kojim se obezbeđuju uslovi za racionalno i održivo upravljanje otpadom na nivou Republike. Implementacija strategije koja pokriva period do 2010 god. se vrši na više nivoa i to pre svega: zakonodavnom, institucionalnom, tehničko-operativnom, ekonomskim merama i razvijanjem javne svesti. Regioni za upravljanje otpadom koji su dati u strategiji su predlog i u praksi mogu izgledati drugačije pošto nastaju kao rezultat međuopštinske saradnje. Bitno je naglasiti da se prilikom stvaranja regiona za upravljanje otpadom mora težiti da isti imaju bar 200.000 stanovnika. Strategija nije zakon ali če se kroz izradu novih zakonskih propisa a pre svega Zakona o upravljanju otpadom težiti da se ista implementira u najvećoj mogućoj meri. U toku je izrada nacrta Zakona o upravljanju otpadom. Strategija određuje:

• Pravce u skladu sa ekonomskim razvojem;
• Pravce u skladu sa zahtevima i planovima Evropske unije;
• Hijerahiju mogućih opcija;
• Aktivnosti u postupku harmonizacije sa zakonskom regulativom EU;
• Odgovornosti;
• Ciljeve;
• Zadatke.

Implementacijom strategije se postiže veliki broj ciljeva od značaja za sve nivoe vlasti - od lokalne samouprave do republičkog nivoa. Kao najvažnije potrebno je izdvojiti:
• zaštitu i unapređenje životne sredine,
• zaštitu zdravlja ljudi,
• dostizanje principa održivog upravljanja otpadom,
• promenu stava prema zaštiti životne sredine i otpadu, kao jednom od njenih segmenata,
• povećanje nivoa javne svesti.

Proces pridruživanja Evropskoj uniji i harmonizacija domaćeg i evropskog zakonodavstva u oblasti otpada obuhvatili su i osnovne principe koji se primenjuju u cilju poboljšanja sistema upravljanja otpadom na prostoru naše zemlje:
• smanjenje količina nastalog otpada;
• prevenciju nastajanja otpada;
• rešavanje problema otpada na mestu nastanka;
• princip separacije otpada;
• princip reciklaže što veće količine otpada;
• princip racionalnog korišćenja postojećih kapaciteta za preradu otpada;
• princip racionalne izgradnje postrojenja za tretman;
• princip monitoringa zagađenja u cilju očuvanja kvaliteta životne sredine.

Primena osnovnih principa upravljanja otpadom prikazanih u ovom strateškom okviru, tj. rešavanja problema otpada na mestu nastajanja, principu prevencije, odvojenom sakupljanju otpadnih materijala, principu neutralizacije opasnog otpada, regionalnog rešavanja odlaganja otpada i sanacije smetlišta, implementiraju se osnovni principi EU u oblasti otpada i sprečava dalja opasnost po životnu sredinu i generacije koje dolaze. U cilju prevazilaženja navedenih problema u Nacionalnoj strategiji je prikazano rešenje koje obuhvata formiranje mreže 5 vrsta infrastrukturnih objekata na području Srbije u funkciji efikasnog upravljanja otpadom, koji su prikazani u tabeli.

Vrsta objekta Broj objekata
Regionalne sanitarne deponije 29
Transfer stanice 44
Reciklažni centri 17
Centri za kompostiranje 7
Spalionice komunalnog otpada 4
Vrsta i broj objekata planiranih Nacionalnom strategijom
Izvor: Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Republike Srbije

• Deponija
Specijalno projektovano mesto za odlaganje otpada na površini ili ispod površine zemlje gde se otpad konačno odlaže uključujući: interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvođač odlaže sopstveni otpad na mestu nastanka), stalna mesta (više od jedne godine) koja se koriste za privremeno skladištenje otpada, osim transfer stanica i skladištenja otpada pre tretmana ili ponovnog iskorišćenja (period kraći od tri godine) ili skladištenja otpada pre odlaganja (period kraći od jedne godine).
• Transfer stanica
Mesto do kojeg se otpad doprema i privremeno skladišti radi razdvajanja ili pretovara pre transporta na drugo mesto radi skladištenja, tretmana ili odlaganja.
• Reciklažni centar
Mesto gde se vrši ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu namenu, organsku reciklažu ili drugu namenu, osim u energetske svrhe
• Centar za kompostiranje
Mesto gde se vrši tretman čvrstog organskog otpada pod dejstvom mikroorganizama, u cilju stvaranja komposta, u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima.
• Spalionice komunalnog otpada
Mesto gde se vrši proces spaljivanja (insineracije) otpada tj., kontrolisani termički tretman otpada, sa ili bez iskorišćenja energije proizvedene sagorevanjem u stacionarnom ili mobilnom postrojenju, a koji obuhvata i pirolizu, gasifikaciju i sagorevanje u plazmi.