Osnovi sistema zastite

1. Osnove sistema zastite na radu u pravima i
obavezama radnika i radnickih predstavnika

Polazeci od prava na rad i zastitu na radu, koju je definisao Medjunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, kao jedan od tri faktora koji zajednicki odradjuju politiku i usmeravaju delatnost Medjunarodne organizacije rada, radnik ima
a) pravo
• da bude konsultovan o merama zastite na radu, planiranju izmene u procesu rada, sadrzaju i organizaciji rada, kad ove mogu imati implikacije na bezbednodt i zastitu zdravlja radnika, da razmatra sve aspekte zastite na radu povezane sa njegovima radom, da daje predloge i doprinos u pogledu mera zastite na radu.
• da dobuija informacije o:
- faktorima koji stetno uticu na bezbednost i zdravlje radnika, profesionalnim rizicima na random mestu zagadjenja vazduha, buke ili vibracija, opasnostima pri upotrebi masina i opasnostima pri radu sa kancerogenim supstancama.
- merama zastite koje su definisane nacionalnim zakonodavstvom i koje je preuzeo poslodavac da obezbedi zastitu zdravlja i bezbednost na radu.
- rezultatima lekarskih pregleda na koje je upucen da i oceni zdravstvenog stanja.
- identifikaciji hemiskih sredstava koja se koriste u procesu rada, njihovim svojstvima, bezbednosnim podacima i merama koje treba da se preuzmu.
- kontroli radne sredine, odrzavanju i kalibrisanju opreme koja se koristi u ove svrhe.
• da dobije odgovarajuca uputstva u vezi raspolozivih sredstava za sprecavanje profesonalnih rizika, njihovo ogranicavanje i zastitu.
• na odgovarajucu obuku iz oblasti zastite na radu i zdravstvene zastite.
• da ne koristi masinu ako predvidjeni zastitni uredjaji nisu postavljeni.
• da se udalji od opasnosti kad ova postoji za njegovu bezbednost I zdravlje pri koriscenju hemiskih sredstava.
• rasporedjivanjana drugo radon mesto u slucaju zdravstvene preosetljivosti na opasna hemijska sredstva.
• na odgovarajuce lecenje i obestecenje za povrede i oboljenja koja su posledica koriscenja hemiskih sredstava.
• da bude zasticen od neopravdanih posledica kad napusti pesto rada zboga postojanja neposredne opasnosti za njegov zio i zdravlje.
• da ima pristup I pravo provere dokumentacije koja se odnosi na nadzor radne sredine.
• da se obraca odgovarajucim strucnjacima za savet u vezi sa odredjenim problemima zastite na radu i nadleznim institucijama i organima u cilju obezbedjenja zastite od profesionalnih rizika.

Definisana prava radnik ostvaruje neposredno ili preko svojih predstavnka, koji u sprivodjenju zastite na radu treba da uzivaju odredjene olaksice, da raspolazu adekvatnim vremenom I da mogu zatraziti pomoc strucnjaka u ovoj obasti. Osim toga, predstavnici radnika imaju pravo da prate inspektore rada prilikom kontrole primene mera zastite i saradjuju da njima.
b) Duznost
• da postuje sve propise o zastiti na radu ciji je cilj sprecavanje profesionalnih rizika na radnim mestima, uputstva koja su mu data i metode za bezbedno koriscenje hemiskih sredstava.
• da pravilno koristi zastitne uredjaje i opremu i da ne iskljucuje iz rada predvidjene zastitne naprave pri koriscenju masina.
• da saradjuje sa poslodavcem u obavljanju njegovih duznosti u vezi koriscenja hemiskih sredstava I da perduzme sve mere u cilju odklanjanja ili smanjivanja opasnosti.
• da odmah prijavi svom neposrednom rukovodiocusvaku situaciju koja predstavl;ja opasnost za njegov zivot ili zdravlje.
• da prijavi svaku povredu do koje dodje u toku rada ili u vezi sa radom.
Osnove sistema zastite na radu u pravima i obavezama radnika i radnickih predstavnika obezbedjuju da radnik utice na nacionalnu politiku sprovodjenja zastite na radu i izvrsavanja obaveza poslodavaca u obezbedjivanju mera zastite na radu, koja se propisu. Najbitnija karakteristika medjunarodne organizacije rada, omogucuje radnicima punopravno ucesce u donosenju svih odluka u sprovodjenju zastite na radu.

1.1. Osnove sistema zastite na radu u pravima i obavezama poslodavaca

Poslodavac kao drugi subjekat u kreiaranju I usmeravanju delatnosti Medjunarodne organizacije rada, ima veoma vaznu ulogu u obezbedjivanju zastite na radu, saglasno sa nacionalnim zakonima. U velikom broju definisanih pitanja, koja se odnose na poslodavca, a koja su predhodno elaborirana, osnove sistema zastite na radu cine.
a) obaveze poslodavaca
• da preuzme odgovarajuce mere da opsti uslovi na random mestu (povrsina i visina prostorija, prirodno i vestacko osvetljenje, uslovi radne sredine, sanitarni uredjaji, garderoba, trpezarije, odlaganje odpada, skladistenje stetnih materija i dr) budu takvi da obezbede dovoljnu zastitu radnika.
• da obezbedi da radna mesta, masine, oprema i procesi, budu bez opasnosti za zivot i zdravlje radnika i da odrzava takve radne uslove da se ne dovedu u opasnost zaposleni radnici.
• da zabrani upotrebu masina bez odgovarajucih zastitnih uredjaja i da se stara o redovnom proveravanju i odrzavanju masina, postrojenja i radne sredine.
• da primenjuju propisane mere zastite na radu i da u tom smislu saradjuje sa drugim poslodavcima ukoliko istovremeno obavljaju aktivnosti na istom mestu.
• da omoguci primenu naucnih i tehnickih saznanja za unapredjenje zastite na radu i obezbedi takvu oorganizaciju rada koja nece stetno uticati na bezbednost i zdravlje radnika.
• da organizuje poslove zastite na radu, zavisno od velicine preduzeca i njegove delatnosti, imenuje nadlezno lice ili da koristi usluge nadlezne spoljne sluzbe koja se bavi zastitom na radu.
• da daje potrebna uputstva iz oblasti zastite na radu, zavisno od sposobnosti razlicitih kategorija radnika.
• da pre rasporedjivanja na radno mesto radnika upozna sa profesionalnim rizicima, opasnostima koje se mogu pojaviti pri radu u toku koriscenja masina i obavljanja radnih operacija, propisima i merama zastite na radu, a u toku rada da radnike kontinuirano osposobljava za bezbedan rad.
• da preuzima konkretne mere za sprovodjenje programa obavestavanja i strucnog obarzovanja u oblasti sprecavanja i ogranicavanja profesionalnih rizika.
• da daje, cisti i odrzava zastitna odela, opremu i sredstva za individualnu zastitu radnika kad postoje opasnosti koje se drugim merama ne mogu odkloniti.
• da proceeni opasnosti koje proisticu iz upotrebe hemijskih sredstava u procesu rada, obezbedi koriscenje samo klasifikovanih, obelezenih i etiketiranih sredstava uz potrebne informacije o njima i preuzme mere za zastitu radnika od procenjenih opasnosti.
• da ogranici izlozenost opasnim hemijskim sredstvima, obezbedi prvu pomoc i mere za vandredne situacije.
• da obezbedi lekarski pregled radnika koji mogu biti izlozeni profesionalnim rizicima radi propvere zdravstvenog stanja, pre zaposlenja i periodicno u propisanim intervalima.
• da vodi evidenciju o zastiti na radu i radnoj sredini za koju nadlezni organi propisu da je potrbna.
• da poseduje kartoteku opasnih hemijskih sredstava koja se koriste u random procesu.
• da obezbede, kada je to potrebno imenovanje radnickih delegate za zastitu radnickih komiteta, za zastitu na radu u cilju lakes i adekvatnije saradnje izmedju poslodavaca i radnika.

b) prava poslodavca
• da bude konsultovan pri definisanju nacionalne politike zastite na radu, zdravstvene zastite i radne sredine i propisivanja mera za njeno spovodjenje.
• razrade nacina primenjivnja mera za sprecavanja profesionalnih rizika.
• definisanja mera za zastitu radnika od opasnosti izlaganja kancerogenim supstancama.
• sprovodjenja organizacionih i drugih mera koje se odnose na sluzbu medicine rada.
• ustanovljavanje liste profesionalnih bolesti.
• definisanja mera za zastitu masina.
• bezbednog koriscenja hemijskih sredstava, da prati inspektore u preduzecu prilikom kontrole primene mera zastite na radu.
Utvrdjena prava i obaveze poslodavca omogucuju da oni osiguraju bezbedan rad na svim radnim mestma, masinama i drugoj opremi i da stalno kontrolisu eventualne opasnosti za zdravlje darnika kao i njihovo zdravstveno stanje.
Na taj nacin oni direktno lil preko predstavnika uticu na zastitu na radu na medjunarodnom planu.

1.2. Osnove sistema zastite na radu u obavezama vlada drzava – clanica


Da bi se obezbedili bolji radmi uslovi, sprecile povrede na radu i ostecenje zdravlja radnika, Medjunaronda organizacija rada je obavezala drzave – clanice da nacionalnom politikom o zastiti na radu uspostave sistem u ovoj oblasti potpisujuci norme koje ce se sprovoditi.
U tom kontekstu sve definisane obaveze se mogu grupisati tako da prvu grupu cine one koje se moraju utvrditi zakonom ili propisima, a drugu obaveze koje ce sprovoditi nadlezni organ vlasti.
S tim u vezi osnova sisitema zastite na radu na nacionalnom nivou cine obaveze:
a) da se nacionalnim zakonodavstvom (zakonom ili propisima) definise:
• sistem mera za sprovodjenje jedinstvene nacionalne politike o zastiti na radu, zdravstvenoj zastiti i radnoj sredini, narocito u delu projektovanja, izbora, koriscenja i odrzavanja materijalnih elemenata rada, odnosa izmedju njih i lica koja obavljaju kontrolisu rad, organizacije rada, obuke, medjusobne saradnje i drugo.
• sistem odgovarajcih mera zastitie i metoda za sprecavanje, smanjenje ili odstranjivanje opsnosti koje prete zdravlju radnika na random mestu, sprecavanje profesionalnih rizika, kao i nacin primene propisanih mera.
• osnivanje centralnih organa za kordinaciju aktivnosti na sprovodjenju principa nacionalne politike.
• zabrana prodaje, ustupanja, iznajmljivanja i upotrebe masina ciji opasni delovi nisu snabdeveni odgovarajucim zastitnim uredjajima.
• obaveza lekarskih pregleda radnika koji su izlozeni narocitim opasnostima po njihovo zdravlje u ciju otkrivanja eventualnog ostecenja zdravlja ili profesionalnih bolesti.
• nacionalna politika vezana za sluzbe medicine rada u cilju uvodjenja sluzbe medicine rada za sve radnike, saglano posebnom planu.
• lista profesionalnih bolesti, odnosno njihova definicija, tako da se obuhvate one koje su Konvencijom vec definisane, kao i nacin prijavljivanja profesionalnih bolesti inspekciji rada ili drugom nadleznom organu.
• nacin pruzanja prve pomoci u slucaju povrede na radu i ostecenja zdravlja, kao i pojam “nesreca na poslu “.
• obaveza i nacin obavestavanja inspekcije rada o nesrecnim slucajevima pri radu.
• sitem mera koje ce se preduzimati za zastitu radnika od opasnosti izlaganja kancerogenim supstancama ili agensima i odgovarajuca politika o bezbednom koriscenju hemijskih sredstava u procesu rada.
• sistem inspekcije rada u svim industrijskim i trgovinskim preduzecima, koji se biti pod kontrolom centralne vlasti.
• sankcije za nesprovodjenje propisanih mera zastite.
• politika o profesionalnoj rehabilitaciji i zaposljavanju invalida.
• zastitea zena i omladinaca u industrijskim preduzecima.

c) da nadlezni organ vlasti:
• utvrdi uslove projektovanja i izgradnje preduzeca, bezbednosti tehnicke opreme i postupaka rada.
• utvrdi mere zastite koje su proizvodjaci i uvoznici masina i opreme duzni da primenjuju.
• odredi radne procese, supstance i agense kojima treba da bude zabranjeno izlaganje, ograniceno, ili uslovljeno odobrenjem, odnosno kontrolom.
• utvrdi kriterijume za definisanje rizika izlaganja profesionalnim stetnostima na random mestu i granice ovog izlaganja.
• oderdi okolnosti u kojima je potrebno kontrolisati uslove radne sredine, nacin na koji se kontrola vrsi, maksimalno dozvoljene vrednosti i nacin obavestavanja o njima.
• ovlasti odgovarajucu organizaciju koja ce definisati opasnosti i stetnosti, za koje se predvidjju lekarski pregledi radnika i intervali u kojima se ovi vrse.
• utvrdi nacin, uslove i vremenske intervale lekarskih pregleda radnika koji su izlozeni ili mogu biti izlozeni profesionavlim rizicima.
• utvrdi postupak prijavljivanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
• utvrdi sprovodjeneje anketa u slucajevima gde su povrede na radu posledica teske situacije i objavljanje informacija o merama koje su preduzete.
• obezbedi razvoj sistema istrazivanja hemijskih, fizickih ili bioloskih agenasa sa stanovista opasnosti za zdravlje radnika i mera koje treba preduzimati.
• odredi materije cija ce proizvodnja, stavljanje u promet i koriscenje na radnima mestima biti zabranjena ili ogranicena.
• uspostavi posebne i odgovarajuce sisteme i kriterijume za klasifikaciju svih hemijskih sredstava, propise obelezavanje i etiketiranje, kao i kriterijume za izradu kartica sa bezbednosnim podacima.
• povremeno odredjuje kancerogene supstance i agense, kojima ce profesionalno izlaganje biti zabranjeno ili ce podlegati odobrenju i kontroli i preduzimanjem mere da se kancerogene supstance zamene ne kancerogenim.
• obezbedi ukljucivanje pitanja zastite na radu i zdravstvene zastite u sistemu obrazovanja, preduzima mere za podizanje nivoa tog obrazovanja i podstice istrazivacki rad.
• utvrdi potrebne klasifikacije za osoblje u sluzbama medicine rada i odredi organe odgovorne za nadzor nad radom ovih sluzbi.
• omoguci saradju sluzbe inspekcije rada sa drugim vladinim sluzbama, poslodavcima i radnicima ili njihovim organizacijama.
• obezbedi odgovarajuce inspekcijske sluzbe u cilju nadzora nad primenom zakona i propisa o zastiti na radu.
• obezbedi zasticenim licima naknadu u slucaju nesposobnosti za rad i gubitka radne sposobnosti.
Sva navedena pitanja cine analogan legislativan sistem mera zastite na radu, koji stvara osnove za razradu u nacionalnom zakonodavstvu ili neposrednu primenu.

2. Sprovodjenje zastite na radu

2.1. Ispitivanje uslova rada u radnoj sredini


Spovodjenje zastite na radu vrsi se periodicnim ispitivanjem uslova rada u radnim prostorijama, sa ciljem da se utvrdi da li u radnoj sredinie nema nezadovoljnih ili suvisnih koncepsija, stetnih materija ( gasovi, magle, dimovi, prasine ), ili postoje druge stetnosti, kao naprimer buka i vibracija. Ispitivanja se vrse u sledecim slucajevima:
1) Ispitivanje radne sredine uvek se mora obaviti ako se, u radnim prostorijama obavlja radni process koji utice na temperature, vlaznost i brzinu kretanja vazduha, sa ciljem da se utvrdi da li su tempratura vlaznost ili brzina kretanja vazduha u granicama utvrdjene propsisima o zastiti na radu. Ovi elementi cesto se oznacavaju zajednickim izrazim >mikro klima<. Kako je mikro klima zavisna od spoljnih klimatskih uslova, podaci o njojutvrdjuju se posebno za letnji, a posebno za zimski period vremena.
2) Ispitivanjima ove vrste podvrgavaju sve radne prostorije u kojima u toku procesa rada nastaje buka ili vibracija, radi utvrdjivanja da li su buka i vibracija u granicama odredjenim vazecim propisima.
3) Radna sredina u kojoj se obavljaju poslovi u kojima koriste ili proizvode virusi, bakterije, paraziti, gljive plesni insekti i druge materije organskog porekla, takodje se periodicno ispituju, radi utvrdjivanja da li se ove opasne materije nalazae u granicama kojima ne predstavljaju opasnost po zdravlje radnika.
4) Ispitivanju se podvrgavaju i radne prostorije i prostori u kojima se u tehnoloskom postupku javljaju opasna zracenja ( ultravioletna, infracrvena i dr ) radi utvrdjivanja da li su takva zracenja u granicama odredjenim propisima.
Organizacija je duzna da navedena ispitivanja obavi posle izmene uslova rada koji mogu nastati usled:
- rekonstrukcije gradjevinskih objekata,
- zamene ili rekonstrukcije orudja za rad ili uredjaja za ventilaciju, oprasivanje i sl.
- prilikom svake bitne izmene u tehnoloskom procesu

2.2. Periodicno isptivanje orudja za rad


Bezbednost radnika na radu zavisi i od ispranosti orudja za rad. Otuda je neophodno da se u organizaciji obezbede periodicni pregledi i ispitivanja orudja za rad kojima radnici rade ili dolaze u dodir pri radu.
U organizaciji se mora vrsiti kontrola, putem ispitivnja i pregleda, svih sredstva rada. Cilj ove kontrole je da se utvrdi da li sun a tim sredstvima primenjene mere zastite na radu i da li zbog mogucih promena u toku upotrebe, ova sredstva ne ugrozavaju zivot ili zdravlje radnika. Ova kontrola vrsi se u postupcima tekuceg odrzavanja, putem redovnih pregleda i na drugi nacin i ona obuhvata sva sredstva rada u organizaciji koja ubrajamo orudja za rad, alate, pomocna sredstva i dr.
Medjutim u tehnoloskim procesima, organizacije koriste orudja za rad koja po svojoj konstrukciji i dejstvu predstavljaju povecanu opasnost. U takva orudja ubrajaju se:
1) orudja koja pokrece elektromotor, motor sa unutrasnjim sagorevanjem, parna masina ili druga energija osim ljudske ili zivotinske.
2) orudja za rad koja su namenjena za preradu opasnih stvari ili pri cijem koriscenju nastaju takve stvari, kao i orudja pri cijem cijem koriscenju nastaju opasna zracenja.
3) pokretne dizalice sa elektricnim ili drugim morornim pogonom, pokretne dizalice sa delimicno rucnim i delimicno motornim pogoniom kojim se dize, prenosi i spusta teret pomocu celicnog uzeta ili lanca.
4) teretni liftovi sa i bez pratioca
5) stalno ugradjeni transportni uredjaji za nevertikalnoprenosenje tereta pomocu gumenih, tekstilnih ili metalnih traka, lanaca i dr.
6) sudovi pod pritiskom pare ili vrele vode, kao i sudovi pod pritiskom vazduha i drugih industrijskih gasova, kao i razvodna cevna mreza u krugu organizacije.
7) mehanicke prese za obradu metala sa rucnim dodavanjem materijala, hidraulicke prese za obradu kabastih ili teskih predmeta i uredjaji na alatnim masinama.
8) kompresori i kompresorske stanice za vazduh i industrijske gasove.


2.3. Odredjivanje poslova sa posebnim rizikom


Poslodavac je duzan da utvrdi poslove na kojima se javljaju povecane opasnosti od povredjivanja i ostecenja zdravlja radnika. To su najcesce poslovi koji se obavljaju pod otezanim uslovima rada, a usled dejstva buke, vibracije, hemijskih i drugih stetnosti ili usled povecanih opasnosti pri radu na visinama, pod zemljom, na otvorenom prostoru, na niskim ili visokim temperaturama i dr
To su poslovi koji se moraju obavljati pod posebnim uslovima, pa se nazivaju >>poslovi u posebnim uslovima rad <<.
Na takvim poslovima mogu raditi radnici koji ispunjavaju posebne uslove u pogledu doba zivota, strucnih kvalifikacija i zdravstvenog, fizickog i psihickog stanja. Ovi uslovi utvrdjuju se propisima o zastiti na radu, a organizacije udruzenog rada duzne su da samoupravnim opstim aktima utvrde poslove sa posebnim uslovima rada, i da za svaki posao konkretizuju posebne uslove koje mora da ispunjava radnik da bi mogao da obavlja takve poslove.
Radnik ne moze biti rasporedjen na posao sa posebnim uslovima rada ako predhodno organizacija nije utvrdila da radnik ispunjava te uslove. Dokazivanje ispunjenosti uslova vrsi se na vise nacina. Tako se, na primer, ispunjenost uslova u pogledu strucne sposobnosti radnika dokazuje ispravom o strucnoj osposobljenosti koja je sacinjena od organizacije ovlascene da vrsi osposobljavanje radnika. za odredjenu vrstu rada (rukovaoc krana ili parnog kotla). Zdravstveno, fizicko i psihicko stanje dokazuje se ispravom nadlezne zdravstvene ustanove sa organizovnom sluzbom medicina rada, a psihofizicka i psiholoska sposobnost dokazuje se ispravom koju na propisani nacin izdaje odgovarajuca strucna ustanova.
Pregledi obuhvataju licnu, porodicnu i socijalnu analizu radnika, profesionalnu anamnezu, fizikalni pregled, rentgenski pregled, labaratorijske analize, dijgnosticke testove, posebne preglede u zavisnosti od vrste posla, ispitivanja psihologa i dr. Ovi elementi predhodnih i periodicnih pregleda odradjuju se prema vrsti opasnosti od povreda i zdravstvenih ostecenja.
Radnik koji se ne podvrgne ovakvom pregledu u roku koji utvrdi organizacija, ne moze daje da radi na poslovima s posebnim uslovima rada. Za to vreme dok se ne podvrgne ponovnom pregledu, radnik moze biti privremeno rasporedjen da obavlja poslove za koje nisu predvidjni posebni uslovi rada.
U praksi nije postignuta ujednacenost kriterijuma za odredjivanje poslova ove vrste, kako u organizacijama iste delatnosti, tako i u odnosu na iste poslove u organizacijama koje pripadaju razlicitim granama privrede, njacesce zbog toga sto se uredjvanje ovih pitanja u organizacijama nije vrsilo proverenim naucnim metodama, vec ocenom postojece opasnosti na osnovu subjektivnih procena predlagaca, zasnovanih na empirijskim procenama.


2.4. Osposobljavanje radnika za rad na bezbedan nacin


Osposobljavanje i obucavanje radnika iz materije zastite na radu predstavlja znacajnu funkciju organizacije. Njen znacaj proizilazi iz uloge obrazovanja kao preventivne mere u sistemu zastite na radu koja se zasniva na cinjenici da u ukupnom broju faktora usled kojih dolazi do povreda na radu i profesionalnih oboljenja, kao najcesci se pojavljuju subjektivni faktori, od kojih se istice nedovoljna obucenost za bezbedan rad i nepoznavanje mera zastite na radu.
Statistike pokazuju da je nedostatak upoznavanja radnika sa opasnostima i merama zastite, nedovoljna uvezbanost u vrsenju odredjenih poslova i nedostatak radnog iskustva veoma cest uzrok povredjivanja, posebno mladjih radnika i onih koji menjaju vrstu posla ili zanimanje.
Iako u odstranjivanju ovih uzroka imaju znacajnu ulogu i drugi spoljni faktori (kao sto su skole i druge ustanove za strucno obrazovanje) i u organizaciji udruzenog rada moraju se organizovati permanentni oblici osposobljavanja i obucavanja radnika, sa ciljem da se u njihovom odnosu prema radu i opasnostim unapred formiraju znanja i iskustva koja ce doprineti factor svede na najmanju mogucu meru.


Literatura:

1) Uvod u zastitu, radna i zivotna sredina – preradio Branislav Andjelkovic, Nis 2005.
2) Organizaciaja zastite na radu – Dr Jakov Milutinovic, Nis 1982.