Berzanski posrednici

Berzanski posrednici

Trgovina na berzi se odvija između berzanskih posrednika (članova berze) koji moraju ispuniti rigorozne kadrovske, organizacione i finansijske standarde kako bi bili primljeni u članstvo. Prijem članova na berzu naziva se listing. Članovi imaju mesto na berzanskom parketu što je tradicionalni naziv za pravo da se učestvuje u trgovini. Veliki broj berzi ima ograničen broj ovih mesta čijom se kupovinom odnosno zakupom, uz ispunjenje drugih strogih uslova, stiče eksluzivno pravo kupovine na berzi. Samo ovi ovlašćeni igrači imaju pravo pristupa berzanskom parketu što uz poštovanje rigoroznih pravila između samih članova i prema klijentima unosi neophodnu dozu poverenja i sigurnosti u berzanski posao.

Generalno gledano, svi berzanski posrednici se mogu podeliti na brokere i dilere. Brokeri rade u svoje ime a za tuđ račun uzimajući proviziju za obavljeni posao; dileri rade u svoje ime i za svoj račun zarađujući na razlici u ceni.

Mnoge berze dalje klasifikuju ove berzanske posrednike. Tako na najvećoj svetskoj berzi - Njujorškoj berzi (New York Stock Exchange), postoji nekoliko tipova članstva.
Komisioni brokeri (commission brokers) su članovi berze koji rade kao agenti koji kupuju i prodaju hartije od vrednosti za klijente svoje brokerske kuće i kao dileri za sopstveni račun.
Berzanski brokeri (floor brokers) se često nazivaju i brokeri brokera. Oni izvršavaju naloge drugih brokera kada su ovi previše zauzeti ili kada su van berzanskog parketa, primajući deo njihove provizije. Ovi brokeri se još zovu i brokeri od dva dolara - termin koji vodi poreklo još iz vremena kada su primali po dva dolara za svakih sto realizovanih akcija. Brokeri nazvani "specijalisti" (specialists) igraju kritičnu ulogu jer služe kao tačka kontakta između brokera sa kupovnim i prodajnim nalozima. Svaki specijalista poseduje pult za trgovanje gde je zadužen za trgovinu jednom ili više akcija. Za pultom se uparuju ponude za kupovinu i prodaju od strane brokera što čini određivanje cena konkurentnim. Kada se najviša kupovana cena izjednači sa najnižom prodajnom, transakcija se realizuje.
Specijalista može raditi kao broker ili diler. Kao broker, specijalista izvršava naloge za druge brokere uzimajući proviziju. Takođe, specijalista kupuje i prodaje hartije od vrednosti za koje se specijalizovao za sopstveni račun. Ukoliko postoji veći broj kupovnih od prodajnih naloga (ili obrnuto) specijalista koristeći sopstvena sredstva nastoji da smanji debalans.
On to čini kupujući ili prodajući suprotno od trenda na tržištu. U ovoj ulozi specijalista radi kao principal ili diler. Marker makers (marker mejkeri) su specijalsti koji trguju hartijama od vrednosti tačno određene vrste, tj. u svakom trenutku moraju kupiti i prodati hartiju od vrednosti za koju su specijalizovani, čak i u slučaju velikih kolebanja. Oni su u centru berzanskih aktivnosti jer stabilizuju cene u berzanskoj trgovini.
Trejderi ili trgovci (floor traders) trguju isključivo za sebe koristeći dnevne oscilacije u ceni. Međutim, njihova aktivnost je sve manja usled visokih troškova. Pored ovih igrača na berzanskom parketu pojavljuju se i dileri koji trguju lotovima koji su manji od standardnmih (odd lot dealers). Naime, veliki broj investitora ne poseduje novčana sredstva ili toliku aktivu da bi trgovao standardnim lotovima (od sto komada hartija od vrednosti) već su u mogućnosti da učestvuju samo u sitnijim transakcijama. Njihove naloge realizuju dileri koji su se specijalizovali za takvu sitniju trgovinu, uz mnogo veće provizije. Naravno, veća provizija se zaračunava na ime spremnosti ovih dilera da kupuju i prodaju nestandardne lotove a time zadržavaju u svom portfoliu ostatak od standardnog lota. Ipak, u novije vreme ovakva situacija je prilično promenjena jer je veliki broj brokerskih kuća i specijalista počeo obavljati i ovu aktivnost čime je tržišna niša dilera koji trguju nestandardnim lotovima u velikoj meri ugrožena.
Kada investitor preda svoj nalog u brokersku kuću, on se prenosi kroz različite komunikacione sisteme do parketa na berzi. Brokeri na parketu odlaze do pulta, specijalizovanog za tu vrstu hartije od vrednosti, nastojeće da realizuju nalog prema instrukcijama klijenta.
Naravno, razvojem informacione i komunikacione tehnologije ovakav vid realizovanja berzanske trgovine ostao je samo atrakcija za mnogobrojne znatiželjnike. Savremena kontinuirana trgovina ne zahteva prisustvo na parketu već samo komunikacionu povezanost sa centralnim kompjuterom.

Banka u ulozi berzanskog posrednika
Jedna od osnovnih aktivnosti poslovnih banaka je pružanje brokersko-dilerskih usluga, kojima se uspostavlja veze izmedju investitora i emitenta hartija od brednosti.
Na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti poslovne banke se pojavljuju u ulozi brokera (posrednika koji trguju po nalogu svojih komitenata i njihovim hartijama od vrednosti). Ako banka preuzme emisiju, onda je to brokerski posao za banku jer radi u ime i za račun emitenta, i tek po plasiranju – prodaji hartija od vrednosti (npr. obveznica) na sekundarnom tržištu prenosi sredstva emitentu. Kod preuzimanja cele emisije hartija od vrednosti, banka sklapa ugovor sa emitentom i prodaje hartije po nalogu komitenta i u skladu sa prodajom, prenosi prava emitentu.
Banka, kao glavni broker, u cilju brže prodaje prenosi deo emisije na na prodaju drugim bankama. Ona takođe sa tim bankama, sklapa ugovor o preuzimanju, a hartije od vrednosti se mogu prodavati tokom celog otplatnog perioda.

Banka u ulozi dilera nastupa ako truje u svoje ime i za svoj račun.
Ako banka otkupi celu emisiju hartija od vrednosti, onda je to dilerski posao za banku, i ona je tada privremeni deoničar preduzeća čiju je emisiju otkupila, i prodaje je u svoje ime i za svoj račun na sekundarnom tržištu.

Pojavom brokersko-dilerskih firmi ukida se monopolski položaj banka, a i to doprinosi bržem razvoju sekundarnog tržišta, posebno u najrizičijim ulaganjima – ulaganjima u deonice i jačanju konkurencije.


ZAKON O BERZAMA, BERZANSKOM POSLOVANJU I BERZANSKIM POSREDNICIMA


Član 3.

(1) Berzanski posrednici su banke, Poštanska štedionica i osiguravajuća društva, koji dobijaju saglasnost Narodne banke Srbije za obavljanje trgovine, investicioni fondovi i drugi berzanski posrednici brokerskog i dilerskog načina trgovine, koji se osnivaju u skladu sa ovim zakonom.

(2) Pod drugim berzanskim posrednicima brokerskog i dilerskog načina trgovine podrazumevaju se:

1) finansijski posrednici koji obavljaju otkup, eskont i reeskont bankarskih i trgovinskih akcepata (menica) ili ih drže do dospelosti (eskontne firme);
2) finansijski posrednici koji obavljaju otkup, lombard i relombard hartija od vrednosti ili daju kredite na osnovu zaloge hartija od vrednosti, zlata, drugih plemenitih metala, robe uskladištene u javnom skladištu, robe na putu po konosmanima i sl. (lombardne firme);
3) finansijski posrednici koji obavljaju poslove bezgotovinskog i klirinškog platnog prometa (žiro-firme);
4) finansijski posrednici koji odobravaju kredite na osnovu založenih pokretnih stvari (založni zavod, zalagaonice);
5) finansijski posrednici koji, uz naplatu provizije, obavljaju kupoprodaju deviza, valuta ili zlatnog novca na osnovu ovlašćenja državnog organa nadležnog za promet tih vrednosti (menjačnice);
6) finansijski posrednici koji su specijalizovani za otkup ukupne emisije hartija od vrednosti (otkupne firme);
7) finanijski ili robni posrednici u trgovini tražišnim materijalom (brokersko-dilerske firme).


Berzanski posrednici iz člana 3. stav 2. ovog zakona osnivaju se kao pravna lica, saglasno odredbama ovog zakona.

Član 75.
(1) Berzanski posrednici iz člana 3. stav 2. ovog zakona osnivaju se kao akcionarska društva ugovorom o osnivanju, u skladu s ovim zakonom.
(2) Akcije berzanskog posrednika donose dividendu i mogu glasiti samo na ime.
Član 76.
(1) Berzanskog posrednika iz člana 3. stav 2. ovog zakona mogu osnovati najmanje tri pravna lica.
(2) Strano pravno lice može biti osnivač berzanskog posrednika iz stava 1. ovog člana pod uslovima uzajamnosti.
(3) Berzanskog posrednika koji se bavi samo brokerskim načinom trgovine mogu osnovati i fizička lica.
(4) Berzanskog posrednika iz stava 3. ovog člana mogu osnovati najmanje dva fizička lica.
Član 77.
(1) Isto pravno lice može biti osnivač samo jednog berzanskog posrednika iz člana 3. stav 2. ovog zakona.
(2) Berzanski posrednik iz člana 3. stav 2. ovog zakona ne može biti osnivač drugog berzanskog posrednika.
Član 78.
(1) Izuzetno od odredaba člana 77. ovog zakona, banka može biti osnivač više berzanskih posrednika iz člana 3. stav 2. ovog zakona, ali s najviše jednom trećinom u osnovnom kapitalu ber
zanskog posrednika.


Član 79.
(1) Berzanski posrednici iz člana 3. stav 2. ovog zakona mogu se osnivati kao specijalizovani - za trgovinu jednom vrstom tržišnog materijala, ili kao mešoviti - za trgovinu sa više vrsta tržišnog materijala.
Član 80.
(1) Berzanski posrednici iz člana 3. stav 2. ovog zakona mogu obavljati i sledeće poslove:
1) pružanje savetodavnih usluga u vezi s emisijom i trgovinom hartija od vrednosti;
2) čuvanje hartija od vrednsti;
3) vođenje portfelja hartija od vrednosti za račun korinika usluga;
4) druge poslove u vezi s trgovinom tržišnim materijalom.
Član 81.
(1) Pod brokerskim načinom trgovine podrazumeva se obavljanje poslova u tuđe ime i za tuđ račun, uz naplatu brokerske provizije.
(2) Pod dilerskim načinom trgovine podrazumeva se obavljanje posredničkih poslova u svoje ime i za svoj račun, uz ostvarivanje razlike u ceni.
Član 82.
(1) Berzanski posrednik koji nije član berze može zaključivati ugovore o prodaji u okviru regulisane vanberzanske trgovine.
Član 83.
(1) Berzanski posrednik može zaključivati ugovore o prodaji u okviru slobodne vanberzanske trgovine ako ima poseban organizacioni deo i ako u poslovnim knjigama obezbedi posebnu evidenciju poslovanja tog organizacionog dela.
(2) Ugovore o prodaji iz stava 1. ovog člana berzanski posrednik je dužan da evidentira na berzi.
Član 84.
(1) Berzanski posrednik se može osnovati:
1) ako osnivači obezbede minimalni iznos novčanog dela osnovnog kapitala koji ne može biti manji od 300.000 novih dinara za obavljanje brokerskog načina trgovine, ili od 1.000.000 novih dinara za obavljanje dilerskog načina trgovine;
2) ako je kadrovski i tehnički osposobljen za uspešno obavljanje poslova za koje se osniva;
3) ako od saveznog organa dobije dozvolu za rad.
Član 85.
(1) Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad osnivači berzanskog posrednika podnose:
1) ugovor o osnivanju;
2) statut;
3) pravila berzanskog posrednika;
4) podatke o osnivačima i o njihovom ulogu;
5) podatke o licima s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima;
6) izjave osnivača da će zaključiti ugovore o poslovnoj saradnji s berzanskim posrednikom;
7) dokaz da će berzanski posrednik imati najmanje dva brokera zaposlena na neodređeno vreme koji ispunjavaju uslove iz člana 44. stav 2. ovog zakona;
8) dokaz nadležnog saveznog organa da je broker berzanskog posrednika položio stručni ispit;
9) dokaz da će obezbediti poslovni prostor, računarsku opremu i opremu za telekomunikaciju.
Član 86.
(1) Banke, Poštanska štedionica i osiguravajuća društva mogu se baviti trgovinom na finansijskoj berzi ako za to dobiju saglasnost Narodne banke Jugoslavije.
(2) Uz zahtev za dobijanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana podnose se dokazi:
1) o posebnom organizacionom delu za obavljanje posredničkih poslova i o posebnoj evidenciji u poslovnim knjigama o poslovanju tog organizacionog dela;
2) o kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti za obavljanje posredničkih poslova;
3) o posebnim pravilima o radu kojima je uređeno obavljanje posredničkih poslova, naročito način sprečavanja zloupotrebe informacija koje nisu dostupne svim učesnicima na finansijskom tržištu (insajder-pravila).
Član 87.
(1) Za svoje obaveze berzanski posrednik iz člana 3. stav 2. ovog zakona odgovara svojom imovinom.
(2) Za obaveze berzanskog posrednika mogu odgovarati i akcionari ako daju neopozivu izjavu da će na prvi poziv izmirivati sve njegove obaveze iz dilerskog načina trgovine.
(3) U obavljanju dilerskog načina trgovine berzanski posrednik može imati otvorene stavke najviše do desetostrukog iznosa novčanog dela osnovnog kapitala.
Član 88.
(1) Savezni organ dužan je da najmanje dva puta godišnje kontroliše poslovanje berzanskog posrednika.
(2) U obavljanju kontrole savezni organ ima pravo uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju berzanskog posrednika, kao i subjekata za koje berzanski posrednik obavlja poslove.
Član 89.
(1) Ako se kontrolom iz člana 88. ovog zakona utvrdi da je berzanski posrednik poslovao suprotno zakonu i drugim propisima i na način koji ugrožava njegov bonitet, savezni organ naložiće da berzanski posrednik u određenom roku svoje poslovanje uskladi sa zakonom.
(2) Mera iz stava 1. ovog člana izriče se rešenjem koje je konačno.
Član 90.
(1) Ako berzanski posrednik u roku određenom u rešenju o preduzimanju mera ne otkloni nepravilnosti i ne postupi po zahtevu saveznog organa oduzma mu se dozvola za rad i pokreće postupak stečaja, odnosno likvidacije, u skladu sa saveznim zakonom.
Član 91.
(1) Tržišni materijal koji je predmet slobodne vanberzanske trgovine berzanski posrednici ne mogu da reklamiraju.
Član 92.
(1) Berzanski posrednik obavlja platni promet sa hartijama od vrednosti preko svog depo-računa kod banke, na način i pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuju hartije od vrednosti.
Član 93.
(1) Na osnivanje i rad berzanskih posrednika shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o osnivanju i poslovanju berze, koje se odnose na: ugovor o osnivanju; statut; pravila; postupak za dobijanje dozvole za rad; održavanje osnivačke skupštine akcionara; prestanak rada; reviziju poslovanja; sticanje svojstva pravnog lica i upisa u sudski registar, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
(2) U sudski registar ne mogu se upisati berzanski posrednici: eskontna firma, lombardna firma, žiro firma, založni zavod-zalagaonica, menjačnica, otkupna firma i brokersko-dilerska firma i ne mogu koristiti navedene nazive ako nisu osnovani kao berzanski posrednici, u skladu sa ovim zakonom.
(1) Berze i berzanski posrednici mogu osnovati udruženje berzi i berzanskih posrednika (u daljem tekstu: Udruženje).
Član 95.
(1) Udruženje je pravno lice i osniva se kao poslovno udruženje, u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje preduzeća.
Član 96.
(1) Udruženje može da:
1) organizuje stručne dogovore radi unapređenja i ujednačavanja brzanske i vanberzanske trgovine;
2) organizuje stručnu obuku za dobijanje zvanja brokera;
3) donosi trgovinske uzanse i kodeks ponašanja;
4) prati izvršavanje profesionalnih dužnosti i pridržavanje kodeksa ponašanja berzanskih brokera;
5) vodi registar berzanskih brokera koji imaju dozvolu za trgovanje;
6) vodi registar slobodnih brokera;
7) obavlja druge poslove predviđene aktima Udruženja.


Funkcije berzanskih posrednika

Osnovne funkcije berzanskih posrednika su:

Korišćenje asimetričnih informacija
Odgovarajuća specijalizacija na tržištu

Sam položaj dilera na tržištu može biti različit, tj. pojedine dilerske institucije mogu igrati ulogu nosioca tržišta i one imaju obavezu da utiču na stabilnost ili održavanje dubine tržišta, a i formiraju cenu po kojoj će kupiti ili prodati hartije od vrednosti za koje su specijalizovani.

Predmet delatnosti berzanskog posrednika

Predmet delatnosti berzanskih posrednika u osnovi se svodi na sledeće:

Trgovina hartijama od vrednosti
Pružanje savetodavnih usluga u vezi sa emisijom i trgovinom hartijama od vrednosti
Čuvanje hartija od vrednosti
Vođenje portfolija hartija od vrednosti za račun korisnika usluge
Drugi poslovi vezani za trgovinu hartija od vrednosti

Razvoj funkcije berzanskog posredovanja donosi berzanskim posrednicima mogućnost da se bave i bankarskim poslovima, posebno prikupljanjem slobodnih novčanih sredstava.
Smisao demonopolizacije učešća na finansijskim tržištima, posebno u zemljama u kojima ne postoji stroga odvojenost poslovanja sa hartijama od vrednosti (investiciono bankarstvo) je upravo u tome. Mogući konflikt između kreditne i investicione funkcije rešava se propisivanjem stroge odvojenosti poslova vezanih za trgovinu hartijama od vrednosti i drugih aktivnosti berzanskih posrednika.

Supervizija (kontrola poslovanja) berzanskog posredovanja

Kontrolu poslovanja berzanskog posredovanja vrši državni organ koji je uzdao dozvolu za rad, a kontrola se odnosi na poštovanje zakonskih odredbi.
Poslednjih godina, kontrola se prenosi na profesionalne organizacije berzanskih posrednika sa različitim stepenom javnih ovlašćenja kada je reč o sankcionisanju članova. Ove profesionalne organizacije poznate su pod nazivom samoregulišuće ili samoupravne organizacije. One moraju biti sposobne da članovima efikasno nametnu ponašanje u skladu sa zakonom.









Korišćena literatura

1. Boško Živković, Berzansko poslovanje, Fakultet za menadžment “Braća Karić” 1997.
2. “Ekonomist” br. 130
3. http://www.projuris.org
4. Zlatko Rak, Finansijski posrednici i berza HOV