+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Prirodne nauke (/Forum-prirodne-nauke)
+---- Forum: Sociologija (/Forum-sociologija)
+---- Tema: Klasifikacija nauka (/Thread-klasifikacija-nauka--9947)
Klasifikacija nauka - Dzemala - 01-09-2010 06:28 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
... Osnovna karakteristika nauke je da je saznajna delatnost i da teži objektivnom saznanju istine o svetu kao celini, odnosno o delu stvarnosti koji proučava. Nauka je izraz potreba čoveka da sazna više, da dodje do objektivnih znanja, da otkrije i utvrdi naučne zakone, ali i da ovlada problemima. Ovladavanje problemima na koje čovek nailazi u životu i radu daje nauci dimenziju primenljivosti u praksi, i funkciju individualnog i društvenog razvoja.
Nauka je, kao samostalni oblik saznajne tvorevine nastala relativno kasno. Prethodili su joj, u rodovskoj zajednici, zdravorazumska saznanja, kao rezultat iskustva ljudi i mitski pogled na svet. Nastankom prvog klasnog društva, filozofija se uzdigla iznad ovih oblika I obuhvatila sav korpus saznanja koji je u tom periodu postojao. Daljim razvitkom, iz filozofije su se izdvojile posebno izdiferencirane nauke. Medjutim, sve vreme je opstajao i mitski pogled na svet koji se transformisao u religiju.
Klasifikacija nauka
Osnovna podela nauka polazi od dela stvarnosti koji proučavaju i po ovom osnovu nauke se dele na prirodne i društvene. Kako je predmet nauke sistem znanja o prirodi, čoveku i društvu, druga široko prihvaćena je klasifikacija u tri grupe: prirodne, društvene i psihološko-logičke. S obzirom na područja naučnog ispitivanja rasprostranjena je klasifikacija na: prirodne, društvene, psihološke, matematičke i filozofske.
Prema kriterijumu neposredne primenljivosti nauke se dele na fundamentalne i primenjene, prema tome da li opisuju ili objašnjavaju pojave na deskriptivne i eksplikativne. S obzirom na to da li u većoj meri ustanovljavaju teorijske postavke ili su u funkciji praćenja toka pojava empirijskim pute, razlikujemo teorijske i eksperimentalne nauke.
Intenzivan razvoj nauke, mnogostruko brži nego početkom XX veka, danas uslovljava povezivanje naučnih saznanja i u prirodnim i u društvenim naukama. Naime, niz problema je mogao biti rešen samo povezivanjem znanja iz različitih nauka. To je proces integracije nauka...
SADRŽAJ
Uvod 3
1 Klasifikacija nauka 3
1.1 Prirodne nauke 4
1.2 Društvene nauke 5
Zaključak 6
Literatura 7
... Osnovna karakteristika nauke je da je saznajna delatnost i da teži objektivnom saznanju istine o svetu kao celini, odnosno o delu stvarnosti koji proučava. Nauka je izraz potreba čoveka da sazna više, da dodje do objektivnih znanja, da otkrije i utvrdi naučne zakone, ali i da ovlada problemima. Ovladavanje problemima na koje čovek nailazi u životu i radu daje nauci dimenziju primenljivosti u praksi, i funkciju individualnog i društvenog razvoja.
Nauka je, kao samostalni oblik saznajne tvorevine nastala relativno kasno. Prethodili su joj, u rodovskoj zajednici, zdravorazumska saznanja, kao rezultat iskustva ljudi i mitski pogled na svet. Nastankom prvog klasnog društva, filozofija se uzdigla iznad ovih oblika I obuhvatila sav korpus saznanja koji je u tom periodu postojao. Daljim razvitkom, iz filozofije su se izdvojile posebno izdiferencirane nauke. Medjutim, sve vreme je opstajao i mitski pogled na svet koji se transformisao u religiju.
Klasifikacija nauka
Osnovna podela nauka polazi od dela stvarnosti koji proučavaju i po ovom osnovu nauke se dele na prirodne i društvene. Kako je predmet nauke sistem znanja o prirodi, čoveku i društvu, druga široko prihvaćena je klasifikacija u tri grupe: prirodne, društvene i psihološko-logičke. S obzirom na područja naučnog ispitivanja rasprostranjena je klasifikacija na: prirodne, društvene, psihološke, matematičke i filozofske.
Prema kriterijumu neposredne primenljivosti nauke se dele na fundamentalne i primenjene, prema tome da li opisuju ili objašnjavaju pojave na deskriptivne i eksplikativne. S obzirom na to da li u većoj meri ustanovljavaju teorijske postavke ili su u funkciji praćenja toka pojava empirijskim pute, razlikujemo teorijske i eksperimentalne nauke.
Intenzivan razvoj nauke, mnogostruko brži nego početkom XX veka, danas uslovljava povezivanje naučnih saznanja i u prirodnim i u društvenim naukama. Naime, niz problema je mogao biti rešen samo povezivanjem znanja iz različitih nauka. To je proces integracije nauka...
SADRŽAJ
Uvod 3
1 Klasifikacija nauka 3
1.1 Prirodne nauke 4
1.2 Društvene nauke 5
Zaključak 6
Literatura 7