Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Ustavni okvir upravnog delovanja sadržan je u načelu vladavine prava tako da predstavlja osnov zaštite zakonom utvrđenih javnih interesa, i osnov ostvarivanja i zaštite prava i pravnih interesa stranaka u upravnom postupku. U središte upravnog rada postavljen je pojam upravnopravnog odnosa, koji predstavlja pravni odnos (društveni odnos koji je regulisan pravnim normama), u koji stupaju državni organi, najčešće organi državne uprave, kao i organizacije kada vrše javna ovlašćenja, sa pojedincima, organizacijama i drugim pravnim licima u vezi sa rešavanjem upravne stvari.

Sadržaj upravnog odnosa čine obaveze ili (i) subjektivna prava stranke – utvrđena u pravnom aktu kojim je odnos uspostavljen. Objekt odnosa može biti: činidba, obaveza nečinjenja ili nalog za trpljenje. Obeležja upravnopravnog odnosa posmatrana po subjektu, po načinu zasnivanja, po uslovima trajanja, po načinu rešavanja upravnih stvari, po načinu rešavanja sporova su sledeći: obavezni učesnik upravnopravnog odnosa mora uvek biti državni organ, po pravilu, organ državne uprave, kao i posebne organizacije, preduzeća i organi teritorijalne autonomije i teritorijalnih zajednica kada im je povereno javno ovlašćenje; ovi organi istupaju u odnosu na druge subjekte tog upravnopravnog odnosa sa jačom voljom, sa autoritetom u „vršenju vlasti“; ovaj odnos se i zasniva na osnovu jednostrane jače volje organa, određene zakonom ili ovlašćenjem iz zakona, odnosno ne putem sporazuma subjekata koji u njemu učestvuju; upravnopravni odnos nastaje najčešće na osnovu upravnog akta koji donosi organ javne uprave, a može nastati i neposredno na osnovu zakona; upravnopravni odnos zasniva se pri rešavanju upravnih stvari, pri čemu se primenjuju posebna i opšta pravila postupka, a kontrola zakonitosti akata ostvaruje se unutar uprave i van uprave, od strane suda...

Pravna priroda i obeležja žalbe

U Zakonu o opštem upravnom postupku (član 12 ZUP) proklamovano je načelo dvostepenosti u rešavanju kroz određenje da „protiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu ( stav 1).

Isključenje prava na žalbu može se propisati samo zakonom, „ako je na drugi način obezbeđena zaštita prava i pravnih interesa stranke, odnosno zaštita zakonitosti“(stav 2).

Protiv rešenja donesenog u drugom stepenu žalba nije dopuštena (stav 3). To znači da se rešavanje u upravnom postupku predviđa kroz dve faze, a da je upravni postupak (prvostepeni i drugostepeni) jedinstven....

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Pravna priroda i obeležja žalbe 4
1.1.1 Pravo na žalbu 4
1.1.2 Pojam stranke po Zakonu o opštem upravnom postupku 5
1.1.3 Procesne pretpostavke učestvovanja stranke u upravnom postupku 6
1.1.4 Odstupanja od načela dvostepenosti 6
1.2 Nadležnost organa za rešavanje po žalbi 7
1.2.1 Pojam organa po Zakonu o opštem upravnom postupku 7
1.2.2 Žalbena nadležnost kod složenih (zbirnih) rešenja 8
1.2.3 Sadržaj žalbe 9
1.2.4 Predavanje žalbe 10
1.2.5 Rad prvostepenog organa po žalbi 10
1.3 Rešavanje drugostepenog organa po žalbi 11
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14