Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski
Podela vlasti - Verzija za štampu

+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Prirodne nauke (/Forum-prirodne-nauke)
+---- Forum: Prava (/Forum-prava)
+---- Tema: Podela vlasti (/Thread-podela-vlasti--9893)


Podela vlasti - Dzemala - 01-09-2010 01:31 PM

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Vlast je institucionalna moć, a zasnovana je na normativnim pretpostavkama koje imaju za sobom autoritet, koji proizilazi iz volje građana ili društvene organizacije.

Normativni poredak je osnova konstituisanja vlasti. Bez organizacije nema vlasti. Vlast je legitimni oblik moći. Gde je vlast tu su uspostavljeni odnosi između prava i dužnosti njenih nosilaca, ali i onih koji su joj potčinjeni. Vlast je takav odnos u kome nema mesta samovolji niti slepoj poslušnosti nego su odnosi međusobno jasno uspostavljeni. Moć je difuzno rasprostranjena, a vlast se kreće u određenim granicama. Ona nikada ne znači potpunu kontrolu. Vlast izdaje određeno upozorenje i zabrane što zavisi od prirode, društva i vlasti. Ona štiti uspostavljenu društvenu organizaciju i služi toj svrsi. Da bi to postigla mora biti sankcionisana, a da bi sankcionisala mora imati instrumente- koristi prinudu (bez obzira na moralnu saglasnost i volju građana). Postoje razni oblici vlasti i državnog uređenja.

Dug razvoj prava, ali i organizacije i hijerhije vlasti, kroz dug vremenski period pokazalo je da sistem podele vlasti koji se praktikuje danas u razvijenim i demokratskim društvima, pokazuje najbolji izbor i način vladanja, ali i funkcionisanja jednog društva. Podelom vlasti uspešno se suprostavlja dominaciji jednog tela, ali i kontrola i ograničavanje interesnih sfera. Principi koji čine esenciju polazišta, uglavnom su vođeni takvim....

Organi zakonodavne vlasti


Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Narodna skupština Republike Srbije, takođe, raspolaže nadležnostima koje su uobičajene u parlamentarnom sistemu. Neke od tih funkcija (odlučivanje o ratu i miru i o neposrednoj ratnoj opasnosti, ratifikovanje međunarodnih ugovora) posle donošenja saveznog Ustava i odgovarajućih zakona, preuzela je Savezna skupština. Ustavom Srbije, takođe, nije predviđena mogućnost delegiranja njenih zakonodavnih funkcija republičkoj vladi.

Prvi zakon o narodnoj skupštini Srbije donet je 28. oktobra 1858. godine . Na osnovu njega sazvana je Svetoandrejska narodna skupština, održana od 30. novembra 1858. do 31. januara 1859. godine u Beogradu. Time je ozakonjena ustanova narodne skupštine i udaren temelj predstavničkog sistema u Srbiji.

Aktom ujedinjenja, 1. decembra 1918. i stvaranjem Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, prestala je zakonodavna funkcija svih narodnih predstavništava na teritoriji ujedinjene države. Srpska narodna skupština sastala se poslednji put 14. decembra 1918. godine. Na osnovu saopštenja Kraljevske vlade, izabrala je iz svojih redova 84 poslanika za Privremeno narodno predstavništvo Kraljevstva SHS. Srbiji su ostavljena još 24 poslanička mesta za oblasti koje su joj prisajedinjene 1913. godine. Donevši odluku da se poslanički izbori u tim oblastima hitno obave, Skupština je 21. decembra 1918. okončala rad prenevši zvanično svoje funkcije na Privremeno narodno predstavništvo. Narodni poslanici iz Srbije ostavili su dubok trag u radu Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije...

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Zakonodavna vlast 4
1.1.1 Organi zakonodavne vlasti 4
1.1.2 Nadležnost organa zakonodavne vlasti 5
1.2 Izvršna vlast 7
1.2.1 Organi izvršne vlasti, predsednik republike i vlada 7
1.2.2 Nadležnost organa 9
1.3 Sudska vlast 10
1.3.1 Visoki savet sudstva 11
1.3.2 Nadležnost i sastav 11
1.3.3 Rad u užem i širem sastavu 11
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14