Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Međunarodno krivično pravo je relativno nova grana prava koja obuhvata:
- međunarodnopravne aspekte krivičnog prava,
- krivičnopravne aspekte međunarodnog javnog prava kao i
- supranacionalno krivično pravo koje je tek u nastajanju.
Najmlađu granu kaznenog prava koja se po svojoj pravnoj prirodi nalazi između krivičnog prava i međunarodnog javnog prava predstavlja međunarodno krivično pravo koje je poslednjih decenija steklo pravo građanstva. Ovo pravo predstavlja sistem pravnih propisa sadržanih u aktima međunarodne zajednice i ugovorima između pojedinih država kojima se određuju krivična dela, sistem sankcija za njihove učinioce kao i osnovi i uslovi krivične odgovornosti i kažnjivosti.
Pravi razvoj međunarodnog krivičnog prava započinje tek posle Prvog svetskog rata. Do tada je uglavnom bilo smatrano delom međunarodnog prava i bilo sporadično regulisano u različitim konvencijama, sporazumima i običajima. Velika prepreka razvoju ovakvog prava bilo je i shvatanje da pojedinci ne mogu biti subjekti međunarodnog prava.
Izvori međunarodnog krivičnog prava obično se dele na:
- međunarodne i
- nacionalne.
U oblasti međunarodnih najznačajniji su međunarodni ugovori, uz izvestan značaj običajnog prava, opštih principa i sudske prakse.
Kod nacionalnih izvora najznačajniji su krivični zakoni.
Osnovna načela međunarodnog krivičnog prava slična su osnovnim načelima krivičnog prava i obuhvataju:
- načelo zakonitosti,
- načelo legitimnosti,
- načelo individualne subjektivne odgovornosti,
- načelo solidarnosti i uzajamnog poverenja među državama,
- načelo humanosti i
- načelo pravednosti i srazmernosti.

Međunarodni krivični sud za Ruandu (ICTR)

Osnivanje suda

Povelja Ujedinjenih Nacija potpisana je u San Francisku 26. juna 1945. godine. Prema članu 24 Povelja Ujedinjenih nacija članice Ujedinjenih nacija dodeljuju Savetu bezbednosti glavnu odgovornost za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti i slažu se da u izvršavanju svojih obaveza Savet bezbednosti deluje u njihovo ime. Delujući na osnove Glave VII Povelje Ujedinjenih nacija (Delovanje u odnosu na pretnje miru, narušavanje mira i čin agresije), Savet bezbednosti je 1993. godine rešiod da situacija u bivšoj Jugoslaviji ugrožava međunarodni mir i bezbednost. Na tu pretnju je između ostalog odgovorio osnivanjem tribunala za suđenje licima osumnjičenim da su odgovorna za ozbiljno kršenje međunarodnog humanitarnog prava, tj., genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. To je bio prvi tribunal koji su Ujedinjene Nacije osnovale za suđenje pojedincima jer tako nešto nije preduzeto na međunarodnom nivou od Nirnberškog i Tokijskog suda posle Drugog svetskog rata.
Naredne 1994. godine Savet bezbednosti je ponovo reagovao na pretnju međunarodnom miru i bezbednosti, ovog puta u Ruandi te i tamo osnovao međunarodni krivični tribunal.
Savet bezbebnosti je osnovao Međunarodni krivični sud u Ruandi rezolucijom 955 do 8. novembra 1994. godine nakon što je naručio niz izveštaja o situaciji u Ruandi koji su ukazali da su u Ruandi počinjeni genocid i druga sistematska, široko rasprostranjena i flangrantna kršenja međunarodnog humanitarnog prava, i pošto je rešio da takva situacija nastavlja da ugrožava međunarodni mir i bezbednost...

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Međunarodni krivični sud za Ruandu (ICTR) 4
1.1 Osnivanje suda 4
1.2 Statut Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu 6
1.3 Organizacija Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu 6
1.4 Status, povlastice i imunitet Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu 9
1.5 Nadležnost Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu 9
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15