Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


ANTROPOGENE VREDNOSTI

Istorijski razvoj Republike Irske

Kroz ceo dvadeseti vek Irska je ubrajana u najslabije zemlje zapadnog sveta. Male površine i sa malo stanovništva, sporo je napredovala u proizvodnji nepoljoprivrednog bogatstva. U geografskom smislu to je zemlja koja stoji na rubu, neprimećena u grupi zapadnoevropskih nacija i koja, bez obzira na popularnost medu turistima, nije uspela da privuče veći broj nase-ljenika. Medutim, nije oduvek sve bilo tako. Tačno je da je Irska mala ostrvska zemlja, bar poslednjih 8000 godina otkako je porast nivoa mora definitivno odvojio od kontinenta, i da nikada nije bila velika vojna sila. Ipak, bilo je perioda kada su njeno plodno tlo, bakar i zlato privlačili najenergičnije na-seljenike među evropskim narodima, a kasnije i razdoblja u kojima su njeni naučnici i misionari oblikovali intelektualni život drugih zemalja. Pre nego i pokušamo da shvatimo ove sudbinske preokrete, moramo da bacimo pogled na različite regione naše zemlje i proučimo njihove odnose, kako meduso-bne, tako i one sa spoljašnjim svetom.

U mnogim delovima Irske priroda je dugo bila negostoljubiva, a ponegde je takva i ostala sve do današnjeg dana. Veliki deo površine ove zemlje je, pre svega po njenom obodu, uzdignut i nabran formirajući planinske masive i uske doline strmih strana, čije su visoke padine ogolele zimske oluje, a zemlja, koju su isprale obilne kiše, obrasla oštrom travom i vresom od kojih je malo koristi osim za grubu ispašu. U tim područjima stenovita podloga irskog pejsaža izbija na samu površinu, kako to, na primer, pokazuju bazaltne litice Antrima; šiljate kvarcne planine Donegala, Meja i Golveja; gole i ispucale krečnjačke podine severnog Klera; peščani masivi Kerija; škriljci i granit planinskih dolina Vikloua. Ova brda, iako retko kad nestaju s vidika, čine samo jednu osminu ukupne površine Irske; ali to ne znači da je sve drugo plodna ravnica. U velikom delu teritorije naročito na severu, nizije koje se vide na običnoj mapi školskog atlasa, u stvari su mnoštvo gusto načičkanih brdašaca - planinskih bila (tzv. dramlina), niskih, ali okomitih stra-na, medusobno povezanih močvarama ili jezerima. Tokom većeg dela svog postojanja pojasevi ovih planinskih bila predstavljali su iznenađujuće efikasnu prepreku za kretanje. Idući prema jugu ona ustupaju mesto nešto ravnijem terenu, ali je i on opet isprekidan hiljadama jutara golih i osamlje-nih tresetnih močvara, pri čemu su neke od njih u samom središtu ostrva još jedna nezgodna vrsta terena i u vojnom i u poljoprivrednom smislu....

SADRŽAJ:

V ANTROPOGENE VREDNOSTI - 2 -
1 Istorijski razvoj Republike Irske - 2 -
2 Kulturno – istorijski spomenici - 5 -
2.1 Arheološki potencijali - 5 -
2.2 Spomenički potencijali - 8 -
2.3 Umetnički potencijali - 10 -
3 Etnosocijalne vrednosti - 11 -
3.1.1 Tounlands, sela, parohije i kantonima - 11 -
4 Manifestacije - 12 -