Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Tražeći razne mogućnosti zarade i optimalnu strukturu svoje imovine, mnogi građani i ekonomski subjekti koji imaju novac pokazuju spremnost da umesto držanja gotovog novca kao likvidnog financijskog papira, drže druge nenovčane, nemonetarne ali još uvek likvidne finansijske papire koje mogu uvek pretvoriti u gotov novac bez značajnog gubitka u vrednosti ili uz neku zaradu. Papirni i metalni novac u rukama građana ili žiralno (depozitni) novac kojeg privredni subjekti imaju u bankama je najlikvidnije finansijsko sredstvo. Sam po sebi on ne donosi nikakav prinos, ako se ne investira ili prosleđuje drugim osobama i pravnim subjektima. Pretvaranje novca u druge likvidne finansijske oblike predstavlja jedan oblik investiranja koje se obavlja na tržištu novca. Da bi se osiguralo brzo pretvaranje drugih likvidnih finansijskih papira u novac tj.. u najlikvidniji finansijski papir, potrebno je ponovno organizovati susret držaoca i imaoca novca, koji su spremni da ga zamene drugim likvidnim papirom i držaoca drugih likvidnih papira kojima je potreban gotov novac. Taj susret ostvaruje se na tržištu novca.

Moderne definicije tržišta u užem smislu koje ovo tržište odvajaju od tržišta kapitala, sadrže samo one elemente koji su važni za ovo razlikovanje i povezivanje dvaju finansijskih tržišta. Oba zahteva zadovoljava sledeća definicija novčanog tržišta: novčano tržište je bankovno tržište zajmova koje karakteriše:
1. odsustvo rizika,
2. davanje, odnosno preuzimanje zajmova u većim iznosima,
3. davanje odnosno preuzimanje zajmova na kratak rok u trajanju od jednog dana do nekoliko meseci.

Mesto na kojem se susreću ponuda i tražnja za kratkoročnim financijskim instrumentima jeste tržište novca - jedan od najvažnijih segmenata finansijskog tržišta.

Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente, pismene isprave koje sadrže imovinsko pravo i kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende zakonitom imaocu hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja, koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U tom smislu hartije od vrednosti su akcije, obveznice itd. Ove hartije su izraz ili vlasničkog, u slučaju akcija, ili kreditnog (kod obveznica) aranžmana. One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tržištima...

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Pojam i definicija akcije 5
1.2 Vrste i uloga akcija 6
1.3 Oblici dividende i procedure isplate 8
1.4 Faktori cena akcija 9
1.5 Uloga akcija na finansijskom tržištu 9
1.6 Faktori cena akcija 10
1.7 Karakteristike hartija od vrednosti – akcija 11
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16