Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


ISTORIJA BRENDA

Brend (robna marka ) ili trgovački žigovi stari su hiljadama godina. Na kineskom porculanu, na keramici iz Grčke i Rima već su više od hiljade godina pre naše ere utisnuti žigovi, simboli ljudi koji su ih napravili, koji su izveštavali o poreklu, kvaliteti i proverenoj vrednosti proizvoda. Vlasnici životinjskih stada imali su svaki svoj simbol, što su ga užarenog utisnuli na životinje kako bi označili svoje vlasništvo.

U to je vreme brend (robna marka) imala je zadatak izveštavanja o vlasništvu, kao i autorstvu ili izvoru proizvoda i usluga.

Početkom dvadesetog veka naglo raste industrijska proizvodnja, pa je bilo potrebno preko štampanih medija, čiji je tiraž sve brže rastao staviti do znanja potrošaču vest o novom proizvodu. Prva TV reklama emitovana je u julu 1941.godine kada je Bulova proizvođač satova platio 9 dolara stanici WNBT za reklamu emitovanu tokom bejzbol utakmice između Bruklin Dodžersa i Filadelfije Filisa. Tek posle drugog svetskog rata možemo govoriti o pravom početku brendinga, onakvom kakvog ga i danas vidimo, i to u Americi iz više razloga. Industrijski vojni kapaciteti razvijeni tokom rata za podmirivanje vojnih potreba preusmereni su za podmirivanje potrošačkih potreba običnog čoveka, pa se tako pojavio preplavljajući talas novih prozvoda koji su imali potrebu za razlikovanjem jednih od drugih. Ekonomska moć prosečnog građanina je porasla, pa je on moga o priuštiti sebi daleko više robe, shopping je postao trend, gomilanje robe i proizvoda je posle depresije i ratne oskudice postao lek i uteha. Rasprostranjenost mas-medija, novina radija i televizije je osvojila kritičnu masu ”pratilaca”(kupaca,slušalaca,gledalaca) pa tako pokrila krug potencijalnih potrošača. Počeci brendiranja, dakle datiraju iz vremena kada su tržište počeli da preplavljaju uniformni produkti masovne proizvodnje koji se praktično nisu međusobno razlikovali, pa dotadašnja jednostavna, direktna prodaja nije više zadovoljavala potrebe kompanija. Konkurentno brendiranje postalo je imperativ industrijske ere- u kontekstu fabrikovane jednakosti,zajedno sa proizvodnjom, morala je da se proizvede i na imidžu zasnovana razlika.Ulaganje u imidž umesto u sam proizvod dobilo je svoju konačnu potvrdu 1988 godine kada je Philip Moris kupio Kraft za šesterostruku veću sumu nego što se cenilo da Kraft teoretski materijalno vredi. Ova razlika u ceni prepisana je nečemu što je do tada apstraktno i nemerljivo-nazivu brenda...

SADRŽAJ

UVOD 3
1 ISTORIJA BRENDA 4
2 ELEMENTI I VREDNOST BRENDA 4
3 ZNAČAJ MARKE 5
4 CENA BRENDA 6
4.1 Složenost odluka o cenama 6
4.2 Brojnost faktora koji utiču na odluke o cenama brenda 7
4.3 Troškovi kao faktor odluka o cenama 8
4.4 Tražnja kao faktor odluka o cenama 8
4.5 Konkurencija kao faktor odluka o cenama 9
5 FORMIRANJE CENA ZA NOVE PROIZVODE 10
5.1 Definisanje ciljeva 10
5.2 Proces donošenja odluka o ceni novog brenda 11
5.3 Izbor strategije cena novog brenda 12
5.4 Strategije cena – kvalitet 13
6 NAJSKUPLJI SVETSKI BREND JE “ GOOGLE” 14
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17