U našem proučavanju tržišta do sada nismo ispitivali probleme koji iskrsavaju zbog razlika u informacijama: po pretpostavci, i kupci i prodavci bili su savršeno informisani o kvalitetu dobara koja se prodaju na tržištu. Ova se pretpostavka može braniti ako je lako proveriti kvalitet artikla. Ako nije skupo da se pokaže koja su dobra visokog, a koja su niskog kvaliteta, onda će se cene dobara jednostavno prilagoditi kako bi odrazile razlike u kvalitetu. Ali, ako je skupo dobiti informacije o kvalitetu, onda više nije verovatno da kupci i prodavci raspolažu sa istim informacijama o dobrima koja su predmet transakcije. Sigurno je da postoje mnoga tržišta u stvarnom svetu na kojima može biti veoma skupo, ili čak, nemoguće dobiti tačne informacije o kvalitetu dobara koja se prodaju.

Kako su u stvarnom privrednom životu narušene neke od pretpostavki, tržište svoju regulatornu funkciju ne obavlja savršeno. Javlja se nepodudaranje između pojedinačnog i opšteg interesa (društvenog blagostanja) i dolazi do neoptimalnih efekata delovanja tržišta.
Osim toga, postoje i takve situacije na tržištu u kojima ono, iako su ispunjene pretpostavke za efikasno delovanje, nije efikasan alokator resursa. Zbog toga, sve savremene privrede, da bi bile uspešnije, moraju da se baziraju i na delovanju tržišnog mehanizma i izvesnog oblika (ili područja) državne intervencije.

1 Uvod 3
2 Asimetrične informacije na tržištu 4
2.1 Asimetrične informacije na tržištu dobara 4
3 Asimetrične informacije na tržištu rada 4
4 Negativna selekcija i biranje kvaliteta 5
5 Signalizovanje 7
6 Moralni hazard 9
6.1 Nesavrsene informacije i izbegavanje rizika 10
6.2 Moralni hazard i uticaj na organizaciju 10
7 Zaključak 11
8 Literatura 12