Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Susrećući se sa menadžment izazovima na raskršću XX i XXI veka, menadžeri moraju sve više biti inovativni, proaktivni, fleksibilni i u svemu fokusirani na kvalitet. Kvalitet proizvoda i usluga u kompanijama postaje sve više presudan tržišni faktor koji izdvaja određenu kompaniju od svih ostalih.
Novi standardi menadžmenta kvaliteta su rezultat dugogodišnje pozitivne prakse vodećih svetskih organizacija i njihove potrebe da svoje isporučioce podignu na takav nivo kvaliteta da mogu da komuniciraju.
ISO 9001:2000, standard o kojem će u ovom radu biti reči, predstavlja sveobuhvatan skup pravila i propisa, specifikacija i preporuka koji omogućavaju proizvođaču odnosno isporučiocu, malom ili velikom, da postavi funkcionalne procedure obezbeđenja kvaliteta koje će se primenjivati u okviru njihovih ograničenja.
Značaj ovako koncipiranog sistema menadžmenta kvaliteta jeste u tome što se može uspešno primenjivati na gotovo svim organizacijama bez obzira na delatnost i veličinu.
Zahtevi za sistem menadžmenta kvaliteta, specificirani u izdanju ISO 9001:2000 uz obezbeđenje kvaliteta proizvoda, imaju za cilj i povećanje zadovoljenja korisnika. Ciljeve menadžmenta kvaliteta definiše top menadžment imajući u vidu snižavanje troškova, povećanje prihoda, odgovarajuće ovlašćenih zaposlenih itd.
Kvalitet proizvoda i usluga je izrastao u najkonkurentnije oružje brojnih kompanija širom sveta. Pri tome pobednici će biti one organizacije koje uspeju da razviju inovativnu kulturu, u kojoj će zaposleni da uživaju u promenama ali da budu nosioci takvih promena.

HOTELIJERSTVO KAO DELATNOST

Još u starom veku podizani su objekti za smeštaj putnika i zadovoljenje njihovih egzistencijalnih potreba. Obično su građeni u gradovima, pored važnih puteva, centrima sa razvijenom trgovinom, svetim mestima. Ovakvi objekti mogu se smatrati pretečama današnjih ugostiteljskih objekata.
Svrha ovakvih “ugostiteljskih” objekata, kao što je rečeno, bila je pružanje usluga putnicima, odnosno vezana je za kretanje ljudi i njihov boravak na putovanjima.
Upravo ovako okarakterisana delatnost (pružanje usluge smeštaja, ishrane i pića), vezana za prostor, kretanje ljudi i njihov boravak na putovanjima, direktno je povezala ugostiteljstvo (hotelijerstvo i restoraterstvo) i turizam.
Razvojem proizvodnih snaga (tehničko-tehnološke inovacije, industrijalizacija, automatizacija, kompjuterizacija...) došlo je do povećanja životnog standarda i porasta slobodnog vremena. Praćeno drugim društvenim pojavama putovanja su postala masovna pa se turizam formirao kao svojevrsni fenomen.
Danas je turizam jedna od tri vodeće “industrije” sveta. Prema podacima WTO-a iz 2001. godine u međunarodne turističke tokove uključeno je oko 700 miliona ljudi i po toj osnovi ostvaruje se 476 milijardi USD prihoda ...