Maturski, seminarski i diplomski radovi iz matematike.

Cilj nastave matematike u osnovnoj školi je:
- da učenici usvoje elementarna znanja koja su potrebna za shvatanje pojava i zavisnosti u životu i društvu,
- da osposobi učenike za primenu usvojenih matematičkih znanja u rešavanju raznovrsnih zadataka iz životne prakse,
- da učenike pripremi za uspešno nastavljanje matematičkog obrazovanja i za samoobrazovanje,
- da doprinese razvijanju mentalnih sposobnosti, formiranju naučnog pogleda na svet i svestranom razvitku ličnosti učenika,
- da darovitim učenicima omogući ispoljavanje i razvijanje matematičke sposobnosti.

Nastava matematike podrazumeva posebne sposobnosti i sklonosti za matematiku koje se razvijaju nastavom. Među tim sposobnostima i sklonostima su:

- pojačana sposobnost logičkog mišljenja,
- rezonovsanje na povišenom nivou apstrakcije,
- brzo generalizovanje,
- otkrivanje relacija i njihovo matematičko izražavanje,
- pronalaženje originalnih rešenja problema,
- snalaženje u prostoru i vremenu itd.

Razvijanje matematičkih sposobnosti učenika, njihovo motivisanje i podsticanje za učenje matematike je poseban zadatak u početnoj nastavi.

Matematičko-kibernetičko modelovanje je od izuzetne važnosti kako u formiranju matematičkih pojmova i modela, tako i u modelovanju životnih situacija.

Metoda tablica

2. OSNOVE MATEMATIČKO-KIBERNETIČKOG MODELOVANJA

Modelovanje je misaona ili materijalna reprodukcija originala sa nekih relevantnih aspekata. Predmet modelovanja može biti svaki objekat fizičke, organske, psihičke, društvene i misaone stvarnosti, odnosno njihova struktura i ponašanje.

Zadatak i cilj modelovanja je održavanje stvarnosti predmetima, pojmovima i relacijama koji su čoveku bliži, poznatiji od onih koje istražuje i doprinosi potpunijem saznanju stvarnosti. Modelovanje se zasniva na analogiji i na dijalektičkom zakonu o međusobnoj povezanosti pojava. Osnovna uloga modela je da zameni predmet istraživanja koji mu na neki način odgovara i da daje nove informacije o njemu. Postoji više vrsta modela kao što su:
-materijalni,
-apstraktni,
-realni,
-funkcionalni,
-deterministički,
-stohastički itd.

Izdvajaju se dve osnovne vrste modela:
-materijalni modeli i
-apstraktni modeli.

Materijalni modeli su materijalno-tehnički analogni, a apstraktni modeli su logičko-matematički analogni objektivnih sistema. Matematičko-kibernetički modeli su apstraktni modeli koji pomoću matematičkih i logičkih simbola predstavljaju stvarnost iz datih aspekata i služe njenom shvatanju i daljem izučavanju.